Politički pijuni, rokade, gambiti - put do mata

Svi oni koji su posle serije prolećnih demonstracija sa kulminacijom štrajka žeđu opozicionog lidera predviđali vrelo leto i vruću jesen - prevarili su se.

Iako je bilo ozbiljnih indicija da će do konačnih odluka i kopernikanskih obrta doći bilo rušenjem Vlade iznutra (gubitkom skupštinske većine ili predsedničkim raspuštanjem Parlamenta) ili spolja (protestima naprednjaka, generalnim štrajkom ili socijalno-ekonomskim buntom), sem bezbolne rekonstrukcije od ozbiljnih i vidljivih pukotina u vladajućoj koaliciji nije bilo ništa.

Jesen prolazi u atmosferi iščekivanja, odmeravanja snaga sa bezbedne distance i hvatanja zaleta za blic-krig, na šta će ličiti kratka, beskrupulozna i bespoštedna predizborna kampanja.

Magnetna privlačnost i jednog i drugog tabora je sve slabija, a razlog tog razmagnetisanja su lokalne posledice globalne ekonomske krize, novi ožiljci starih nacionalnih rana i opštenarodna dezideologizacija, te je tron na koji svi pretenduju izgubio nekadašnji sjaj i sve više liči na giljotinu, a trapavi hod nestrpljivih kandidata-dead man walking.

Sila koja privlači kako partnere tako i glasače je više gravitaciona, te pretkonfliktni period počinje da liči na ponašanje alfa mužjaka, vođa krda ili čopora - treba se prikazati što većim, što jačim, ukazati na neminovnost svog uspeha pa makar i strahom preteći onima koji će ostati sa druge strane barikade.

Nervoza se više ne može sakriti čak i kod najhladnokrvnijih i prekaljenih političkih veterana. Svi su svesni da su velike političke karijere na kocki. Jedini koji može tvrditi da će posle izbora imati više članova nego pre je PUPS, jer kada se glasačke kutije zatvore rukovodstva nekoliko partija sa neispunjenim zacrtanim planovima biće deložirana u prevremenu ali zasluženu penziju.

Kada je već spomenuta "najstarija" partija u državi, najverovatnije zbog staža, fiziologije i ostalih prirodnih faktora nervoza je najvidljivija upravo kod njih.Ona se ispoljava u odnosu prema koalicionom pratneru koalicionog partnera.

Kao u ranom pubertetu ovi anonimni veterani biju odlučujuću, mada okasnelu bitku za sopstveni identitet. Više nema tako učestalih trojnih sastanaka (Palma-Dačić-Krkobabić), niti zajedničkog odlaženja kod Predsednika, niti zajedničkih pregovora, niti istupanja u javnosti povodom gorućih državnih pitanja. Razjedinjena koalicija raširila je mreže u pokušaju da pohvata kako lakoverne penzionere (preko nezadovoljnog i ambicioznog prvog penzionera kao tvrdog pregovarača sa MMF-om, zaštitnika obespravljenih trećepozivaca sa kojima zajedno pronalazi krivca za opravdani gnev), bivše i buduće socijalističke glasače (rehabilitacija Miloševićeve retorike i stare rusofilske servilnosti u Srba), tako i prostodušne, prostonamerne, prostorazumske i naprosto proste Palmine šumadijske konzervativce (poređane u sopstvenu paradu ponosa, hronično protiv beogradizacije iako su Palmine korene jedva iščupali iz Narodne skupštine koristeći herbicid Ustavnog suda o nespojivosti funkcija).

To podrhtavanje u vodi videle su iskusne naprednjačke štuke i vešto izbacile mamac pre zadavanja konačnog udarca i izletanja iz lovačke jazbine. Sve je izgledalo na lukavu sačekušu gladne grabljivice.

Udvaranje preko naduvanih procenata u istraživanju za internu upotrebu, pošteda ovih potencijalnih konvertita pozivanjem na odgovornost ze realne neuspehe u protekle tri godine i nagoveštavanje slatke osvete Dačiću za izdaju i kršenje postizbornih dogovora na gradskom nivou, više je nego očigledan Vučićev gambit gde pokušava da već na početku dobije figuru više. Osveta se služi hladna, ali tempteratura pod kojom radi drugi čovek naprednjaka i strast za uspehom topi i tvrđe materijale od onih od kojih u sagrađeni osteoporotični, zbunjeni, ali drčni penzionisani porodični dvojac.

Ni ostala dva koaliciona partnera nisu neaktivna.

Evropeizacija najpozantijeg Jagodinca je projekat uspešan kao i politika i Kosovo i Srbija. Dakle, delimičan i nedovoljan.

Patriotizam je prestao da se sipa u traktore, ali su pokušali mu da objasne da se ni u Evropu ne odlazi tim istim prevoznim sredstvom, jer je trasa do EU auto-put sa tri trake, a Srbija polako taljiga zaustavnom. Ono sa čime bi se on pojavio u toj trci bilo bi isključeno iz saobraćaja radi očuvanja opšte bezbednosti, jer na tom putu ima i vozača druge seksulne orjentacije.

Ivica Dačić, sa druge strane, žonglira sa tri svoje funkcije. Iako vešt i iskusan, često se desi da pomeša odela, tekstove i sagovornike. Prvog policajca Srbije druga funkcija (potpredsednik Vlade) zbunjuje, a treća (predsednik SPS-a) uvodi u konfuziju, pa transformacije koje se dešavaju gotovo dnevno izgledaju evolutivno preuzete od kameleona. Od naj-evropljanina do ordeniranja sa Filaretom i kozačenja sa Konuzinom, put je dug ,ali prečice se brzo nađu ako se uključi rotacija i ne poštuju osnovna pravila političkog saobraćaja.

"Nevidljivi" deo koalicije koji se udobno krio svih ovih godina iza leđa demokrata i za svoju prekopotrebnu podršku dobio na upravljanje jedinu preostalu Pokrajinu, počinje da u konfliktu traži iskakanje iz žabokrečine koju stvara vladavina bez učinka.

Da bi se preživelo i izbilo na površinu stajaća voda se mora uzburkati, a tada uz mnogo mulja, talasa i vrtloga na obalu bivaju izbačene mnoge skrivene i zaboravljene stvari.

Vojvodina se pretvorila u malu baru čak i za obično site i dobroćudne ravničarske krokodilčiće, koji, verovatno zbog endemskih uticaja više podsećaju na guštere - brzo beže pod kamen kada opasnost naiđe, palacaju jezikom da bi osetili puls kako vlasti tako i javnosti, i ne možeš da ih uhvatiš ni za rep ni za glavu jer mogu bez oba ta nastavka.

Savez vojvođanskih Mađara bio je verni saveznik demokrata u parlamentarnim, pokrajinskim ili predsedničkim izborima. To je davalo dodatnu međunacionalnu stabilnost koja je pravi melem na kosovsku ranu. Doduše i vlast je bila blaga i popustljiva na bilo kakve nestašluke mađarskih prvaka, ali to se može podvesti pod treniranje tolerancije kao i rehabilitacioni proces srpske države prema manjinama.

Zahlađenje odnosa nije moglo da dođe u gorem tenutku. Pritisnuti evropskim čekićem na nakovnju o restituciji, u strmoglavoj brzini izglasavanja evropskih zakona, zamerke ove manjine koja se nalazi time direktno pogođena, nisu uzete za ozbiljno čak ni kada se njihova matica umešala i zapretila tamo gde je vlast trenutno najranjivija - najava mogućih novih uslovljavanja u procesu evrointegracija.

Ovo, trenutno, više sporečkanje nego dublji problem, kompenzovano je čistom političkom matematikom i pragmatizmom - čvršćim vezama sa ligašima kao vernim čuvarima autonomaške vatre. Zavadi pa vladaj uspeva i na tako malom terenu kakav je put Novi Sad-Subotica, i mada ga modernizovali i do auto-puta, prepreke i slepe ulice na toj relaciji biće učestale ako se ovo pitanje sistemski ne reši.

Inače, naprednjačke štuke imaće još jedan plen na trpezi i dve figure više u najavi.

Jer,poseta Tomislava Nikolića muftiji Zukorliću je njegov svojevrsni marš na manjine.

Kao i američko osvajanje srca i duša Iračana, tako sa knedlom u grlu i oporim ukusom u ustima izgleda susret bivšeg i sadašnjeg radikala u Novom Pazaru.

To jeste hazarderski potez lidera naprednjaka, ali je i najava na koga sve on računa u bici za Srbiju. Nema sumnje da će uskoro sa istim ciljem uslediti vizita i Ištvanu Pastoru, koja će proći sa mnogo manje kontraverzi od ove prethodne. Jer dok vlast pokušava da politički izoluje muftiju, forsirajući iskrene i dugogodišnje lojaliste Ljajića i Ugljanina, dajući im kredibilitet i vetar u leđa u tom lokalnom obračunu, Nikolić koketira sa makijavelizmom na pogrešan način i čini grešku Đinđića i Koštunice koji su i u Karadžiću i Šešelju videli saveznike protiv zajedničkog neprijatelja.

Najslabija karika u koaliciji bazira svoju strategiju na igri između dve vatre. Rizik takve "rekreacije" da se bude obostrano reš-pečen i izbačen iz igre realno postoji, ali politički kaskader kakav je Mlađan Dinkić deluje spreman i za takve izazove.

Ono gde je Vlada najslabija jesu njeni ekonomski rezultati, a oni koji su bili zaduženi za tu oblast ne mogu nikoga ubediti u svoj pozitivan učinak, pogotovo sa hipotekom od obećanih hiljadu evra. Igranje na kartu decentralizacije, opravdanja svetskom ekonomskom krizom, držeći se daleko i ignorantno prema zapaljivim pitanjima kao što su Kosovo i gej-parada, slaba je rezerva za polazak na front i bilo kakvim frontalnim napadom prve linije lako će popustiti, pogotovo što redovi nisu zbijeni sa glavninom vojske koja će izneti glavni teret borbe.

Što se opozicione strane tiče centripetalne sile naprednjaka usmerene su na jedinog preostalog igrača na terenu koji je protiv vladajućeg režima, a postoji nekakav realni okvir za postizbornu saradnju.

Ali,nepredvidljivost Koštunice može se predvideti.

Njihov stav zavisiće od izbornog rezultata obe strane i potvrdiće Bajatovićeve reči da je politika u suštini matematička disciplina. U najboljem slučaju, DSS može odigrati ulogu socijalista u prvoj Koštuničinoj vladi ,podrška bez ulaska u institucije uslovljena odnosom prema Kosovu i NATO, što su njihove tradicionalne crvene linije a sve u cilju ponovnog skidanja demokrata sa vlasti kao i te varljive 2004.

Odatle i bes koji gorči prevremeno slavlje naprednjaka prema novim strankama na desnom tasu političke vage kao što su Dveri, SNP 1389, Obraz... jer je dostizanje cenzusa za ove debitante ravno olimpijskoj normi ili čak rekordu i oni predstavljaju ozbiljnu opasnost po rejting DSS-a i njihov ulazak u Parlament, a gubitnički glasovi prelili bi se na suprotnu stranu.

Početak, a i kraj partije obeležiće kretanje pijuna, zato su i van analize ostala taktička pozicioniranja najjačih političkih partija. Otvaranje je počelo. Rokade, velike ili male, još uvek su moguće.

San svakog pijuna je da postane kraljica.

Ali ako je kralj go, zastavica će pasti vrlo brzo.