Misterije kampanje

Da je potrajala samo još koji dan duže, kampanja u kojoj smo u jednom plaćenom terminu mogli da čujemo po deset puta ponovljen isti predizborni spot, iste reči, u kojoj je 90% rečenica bilo laž u striktnom smislu, barem nekoga bi dovela do udaranja glavom u zid u monotonom ritmu poput scene iz Makavejevljevih Misterija organizma. Čitava ova kampanja je bila otvoreno maltretiranje građana, otvoreno ponižavanje besmislenim porukama, čiji smisao je bio jedino u tome da se prirodno i normalno razmišljanje iskrivi toliko da se proizvede kompulzivno glasanje za određenu stranku, a da posle toga ne sledi bilo kakva obaveza prema biračima. Tako se pokazalo da su izbori praznik nedemokratičnosti, kada poruka, koja bi trebala da od birača ide ka političarima, ostaje potpuno zaglušena onim što od političara ide ka građanima. To je razlog zašto verovatno ne postoji čovek u zemlji kome u poslednjim danima kampanje nije svega bilo dosta.

Već navikli da je sve obrnuto od onoga kako izgleda, u vremenu kada se skoro sve stranke protive „otimanju Kosova“ i kukaju nad američkim hegemonizmom, imali smo najameričkiju od svih izbornih kampanja do sada. Radikali, koji inače Zapad izjednačavaju sa đavolom, uredno su koristili sve metode potekle iz Amerike: tipske govore sa jednostavnim fokusiranim porukama koje se uvek ponavljaju, brigu za decu, bilborde i moderne spotove sa muzikom Sajmona i Garfankla i sloganom koji parafrazira Rolingstonse.

Osobito posle potpisivanja SSP, govori i izjave Velimira Ilića pretvorili su se u putujući skandal, čak ako izuzmemo kvalifikacije „pacov“, „štakor“, „piše levom rukom – to je đavolov znak“ koji su se pojavljivale u tabloidima. Ono što je on govorio na mitinzima je bilo skoncentrisana politička antiporuka, potpuno nerafinisana autoritarnost koja proizilazi iz prostog zadovoljavanja želje: „naravno“ oni su lopovi i „naravno“ oni će odgovarati. „Treba svi da ponavljate: Boris Tadić je izdajnik“. Sam Velimir Ilić odnegovan je u tabloidima koji funkcionišu na principu direktnog prenosa kafanskih misli i reči političara.

LDP je celu kampanju iskoristio da nam demonstrira spremnost da posle izbora DS uzme pod svoje. Biljana Srbljanović je to precizno opisala u jednom intervjuu: „Demokratska stranka je jedna mlaka velika stranka. Ona je, da bi bila tako velika i da bi imala tako mnogo glasova koliko ima, ona je naravno morala da izgubi najveći deo svog identiteta, svoje programske politike, svoje tradicije, morala je da postane jedna mlaka stranka kompromisa. Poznato je da Demokratska stranka pristaje na uslove manjinskog partnera. Mi treba da budemo taj manjinski partner, a ne Koštunica, zbog toga što mi vučemo zemlju ka evropskim integracijama i budućnosti, a Koštunica vuče zemlju u totalnu izolaciju, u predavanje u ruke Rusiji, u rasprodaju nacionalnih dobara. Znači, Demokratska stranka će praviti vladu, u to nema sumnje samo je veoma važno da tu mlaku stranku definišemo u smislu korekcije: mi, a ne Demokratska stranka Srbije.” Biljana ne primećuje jednu sličnost: I LDP i DSS hoće da sarađuju sa DS samo ako pristane na sve tačke njihovog programa jer oni imaju jasan, “nešizofren” program. Zanimljivo je to da dve potpuno suprostavljene opcije, koje jedna drugu ne mogu da vide očima, imaju potpuno isti odnos prema trećoj stranci, koja im je oboma matična i trenutno višestruko veća od svake od njih pojedinično. Svako može sam da proceni koliko će isterivanje ovakvog stava biti produktivno.

Po mom mišljenju, mi smo danas u fazi u kojoj su stranke iskoristile mogućnost zloupotrebe demokratskog sistema do maksimuma. Nema dalje. Ako u periodu između izbora, u kome je još nešto od demokratije ostalo, možemo nešto da promenimo treba uticati u pravcu da se ovakva kampanja više nikada ne ponovi. Treba tražiti da se zabrane plaćeni termini i da se ograniči broj reklama na jednom mediju u toku kampanje. Takođe, treba smanjiti novac koji se strankama dodeljuje za kampanju. Posebno je važno unapred razmišljati o formi političkih emisija koje će pratiti kampanju a u kojima bi se teme relevantne za kampanju zaista razjašnjavale od strane javnosti i političara. Posebno treba sprečiti predizbornu čistku istaknutih ljudi koji u medijima formiraju javno mnenje.

Jedino tako će poniženje kome su izloženi svi građani Srbije moći da se malo ublaži. Jer, onaj ko vas laže on vas najviše ponižava.