Kako se Rusija oslobodila zaljubljenosti u Nikolića

Još po staroj sovjetskoj tradiciji državni mediji u Rusiji i sada imaju jaku ulogu u političkom mišljenju. Čitajući pažljivo šta pišu njihovi novinari lako je shvatiti poziciju države Rusije po svakom pitanju, čak i kada se ona ne izjavljuje otvoreno na visokom zvaničnom nivou. I u tom smislu poslednja poseta predsednika Nikolića nije bila uobičajena, kao što može učiniti na prvi pogled.

Putin i Nikolić nisu vodili razgovor o novim temama međusobne politike: strateško partnerstvo, izgradnja Južnog toka, saradnja Gazpom-Nis i širenje kulturnih veza nikoga neće iznenaditi. Verovatno se očekivalo da se veća pažnja posveti kosovskom pitanju, ali oba predsednika su se ograničila kratkim izrazima zahvalnosti i obećanjima produžavavanja tesne saradnje u ime zaštite međunarodnog prava.

Dakle, taj sastanak nije doneo ništa novo. Za ruskog predsednika kao da nije bilo briselskog sporazuma, i nije baš jasno kako je Rusija prihvatila vest o njegovom potpisivanju i šta sada može da predloži kosovskim Srbima koji su u pismu tražili podršku Rusije.

Medijski pogled na susret Putina i Nikolića je međutim bio sasvim drugačiji. O razgovoru dva predsednika najveće agencije su prosto napisale nekoliko informativnih rečenica o dogovorima, ili kako su prekinuli pregovore da bi čestitali imendan ruskom Patrijarhu. To je lako objasniti, jer su svoje mišljenje o Putinovom srpskom kolegi novinari izrazili još pre njegovog dolaska, a u tim člancima nije bilo ranije uobičajenog željnog očekivanja omiljenog rođaka. Čini mi se da ruski novinari sada jednostavno ne znaju kako sad treba pisati o Srbiji. Nacionalisti su nekada mogli da koriste izraze državnih novinara, kako što je na primer „pre svega ovo nije sever Kosova nego jug Srbije“. Još uvek je čudno videti da novinari slobodno pišu: sporazum Srbije sa Kosovom, a odmah nakon sporazuma jedan emotivni novinar se uplašio da Srbija može da natera Rusiju da prizna Kosovo. Rusija ne sme da kaže ni reč protiv sporazuma u Briselu jer je uvek govorila da će ispoštovati bilo koje rešenje Srbije. Nakon toga, izraz Ivice Dačića da „Rusija podržava naš stav o konačnom rešenju pitanja problema Kosova“ su Rusi i ruski mediji shvatili kao prebacanje odgovornosti za sporazum na Rusiju, i ta nepopularna ideja ih je opravdano naljutila.

Nekoliko poznatih ruskih sajtova su pisali: „Prema informacijama OSTKAFT-a iz Beograda, 24. maja Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić planiraju da dođu u Soči na susret sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. U proleće 2013. vlada Srbije je počela ostvarivanje nepopularnih reformi (priznanje nezavisnosti Kosova, odvojenje Crnogorske crkve od Srpske pravoslavne crkve, uskraćivanje podrške Republici Srpskoj), a odgovornost za njih je zvanično i javno podelila sa ruskom vladom, tačnije sa V. Putinom i S. Šojgujom, kazavši da su sva rešenja dogovorena sa njima“.

Pokušaj da se okrivi Rusija je dobio veću pažnju nego sam događaj, što je odmah promenilo pogled na srpsku vladu i Srbiju u celini, a po pitanju Srbije mediji su prvi put odbili da se ne mešaju u tuđe stvari i da ne sude o rešenjama tuđe vlade. Da ne diram svu istoriju rusko-srpskih veza, navešću za primer naslove članaka, koji su ruski novinari nekada pisali o Srbiji i srpskom predsedniku.

21.05.2012 – „Nacionalista je pobedio na izborima u Srbiji“

                   –  „Novi predsednik Srbije: u svakom slučaju siguran sam da je saradnja sa Rusijom vredna za Srbiju“

22.05.2012 – „Srbija može priznati Abhaziju i Južnu Osetiju“

24.05.2012 – „Novi sprski predsednik u prvoj poseti Rusije“

31.05.2012 – „Srbija neće u EU ako uslov je Kosovo“

04.06.2012 – „Nikolić pobeđuje, Putin podržava“

12.09.2012 – „Nikolić: Srbija i Rusija na novom nivu saradnji“

21.02.2013 – „Srpski predsednik Tomislav Nikolić: jedino Rusiju volim više od Srbije!“

25.02.2013 – „Putin je dobio nagradu Republike Srbije“

11.04.2013 – „Afganistan i Srbija postali posmatrači u ODKB“

12.04.2013 – „Nikolić: Srbija neće dati Kosovo za ulazak u EU“

17.04.2013 – „Nikolić: Srbija će uvek podržavati Belorusiju“

U takvom afirmativnom kontekstu naslov „Vlada Srbije nosi Putinu novi otrovan poljubac“, koji je se pojavio pre poslednjeg dolaska Nikolića u Soči izgleda čudno, a bilo je dovoljno sličnih. To teško može da se uporedi sa dečijom srećom koji su Rusi osetili posle pobede Nikolića na izborima, posebno kad je on govorio o prvom dolasku u Rusiju, jer je Rusima je važna tradicija da novi predsednik najpre dolazi u bratsku zemlju sa kojom je saradnja najbitna. Verovatno tada niko nije mogao da zamisli da će samo za godinu dana biti objavljeni potpuno drugačiji članci na istu temu.

Odsustvo jasne pozicije Putina razočarava i Ruse i Srbe. Prošlo je vreme kada je on ljuto vikao da je Kosovo Srbija. Ćute čak i ruski nacionalisti, koji bi mogli da naprave velike demonstracije, ali jednostavno ne znaju šta da traže tamo. Ruska vlada kao da ništa ne radi i samo prihvata rešenja nezavisne Srbije . Dakle, ostaje samo nada da odnose prema vladi Srbije neće mnogo promeniti kulturne veze Rusije i Srbije, o kojima predsednici tako vole da pričaju.

Autorka je novinarka moskovskog časopisa "Argument nedelje"

(Evroazija.info)