Политички живот | |
Јуриш НВО резервиста на новосадску касарну |
![]() |
петак, 30. децембар 2011. | |
Оно што се десило у Новом Саду није сквотовање. Зна се шта је сквотовање. Оно подразумева улазак у напуштене станове и зграде, места која више немају живих власника, или улазак у места која су на неки начин блиска сквотерима, као кад нпр. студенти уђу у неку зграду која је у власништву Универзитета, коју он не користи. Или као кад у Београду заузму просторије Инекс филма, да би тамо направили уметничку радионицу, или као кад су неки драмски уметници крајем деведесетих заузели просторије БИГЗ-а, да би у њему правили перформансе и представе. Не знам какве везе активисти неке невладине организације имају са војском, да тако лагодно преузимају право да уђу у неки објекат, и да себе назову "сквотерима", што би ваљда требало да изазове неко разумевање за њихов чин отимачине, и да свему томе неки романтичарски ореол младалачког бунта. Та врста "сквотовања" је просто насилничка отимачина доконих људи, и чак је и у либералној Холандији, месту одакле је то све почело, или барем тамо било најпознатије, сквотовање однедавно законом забрањено. Лепо је то кад се види, да млади хоће да имају место за културну активност, па чак и кад највећи број тих младих и нису баш тако млади, али могли су то да траже легалним каналима. Поготово због тога што су невладине организације које су предводиле такав напад на касарну, претпостављам политички блиске са странкама на власти у Новом Саду. Или би Није баш истина да у Новом Саду не постоји место на коме би садашњи "сквотери" могли да се боре за артикулацију своје уметничке визије. Постоји барем неколико таквих места. Рецимо Арт клиника, Фабрика, па Црна кућа, која је и блиска Иницијативи која је покренула такво "сквотовање". Колико знам, сви су они на државном буџету, дакле доступни су свим заинтересованим за рад. Постоји и Студентски културни центар, додуше са скромним простором, али то је управо оно што су "млади сквотери" могли да траже. Значи, постоји институција, зове се СКЦ Нови Сад, који би по некој историјској пракси требало да буде намењем студентима и младима. Због чега се представници Иницијативе за друштвени центар, уместо што су писали војсци и Дирекцији за имовину, нису обратили Скупштини Новог Сада, или некој другој надлежној служби, са захтевом да Студентски културни центар добије веће просторије? Просто не разумем због чега би нека невладина организација, под ма којим плаштом и оправдањем, добила било који државни простор, чију су изградњу платили сви порески обвезници? И због чега би ико надлежан имао право да њихове захтеве прихвати као озбиљне? Зна се да се невладин сектор углавном финансира из страних фондова. Због чега би било која организација којој су блиски страни фондови, добила право да користи нешто што би требало да припадне некој друштвеној организацији? Тај објекат би, на пример, могао да потпадне под управу Студентског културног центра. Или би Скупштина Новог Сада могла да формира неку нову организацију, под њеном управом, а којој би припао тај објекат. Због тога што се већина невладиних организација финансира из иностранства, чини се да је основана сумња у погледу врсте културних активности које ће се тамо одвијати. И због тога не видим због чега би било која НВО користила објекат који је био у власништву свих нас.
Након насилног упада на туђи објекат, представници Иницијативе правдали су свој поступак позивањем на слична искуства из региона, касарне у Љубљани или Пули. Можда су то стварно млади људи, или само заборавни, али да подсетим. За те нове државе, на чија се искуства позивају, ти објекти били су у власништву војске коју су сматрали окупаторском и агресорском, и чије су припаднике у тим касарнама убијали, или у најбољем случају прогонили. Дакле, исти они војни бескућници у Србији, протерани су из тих "сквотованих" касарни у Словенији и Хрватској. Ваљда они имају више право на те објекте. Због тога, војска у касарне, млади у Домове културе (уместо у сквотове невладиних организација). А НВО нека тражи спонзоре за финансирање својих пројеката. Наравно да би Нови Сад, а и читава Србија, имали користи од отварања неког новог центра културе, али не на овај начин. И поготово не за неку невладину организацију. НВО је много лепа идеја, али се овде најчешће користи као подлога за политичко деловање. Када се такво политичко деловање финансира из иностранства, онда је то легализована окупација домаће политике. На сајту Иницијативе која је извршила упад у касарну, текст којим се јавност позива на подршку се у првој верзији налази на енглеском језику. (!) Којој јавности се они обраћају тим језиком, и чију подршку тако траже? И како на основу тога неко може да буде уверен у њихове добре намере према овом друштву? |