Da li Rusija podržava evropski put Srbije

U kontekstu predstojeće posete predsednika Srbije Tadića Moskvi (jun 2011) ponovo se u srpskim medijima, kao po nekoj komandi, pojavljuje teza da Rusija podržava članstvo Srbije u EU. Tačnije, već nekoliko godina u srpskoj javnosti se uporno (i agresivno) prilikom svakog bilateralnog ruskog/srpskog susreta iznosi teza po kojoj Ruska Federacija bezrezervno podržava članstvo Republike Srbije u EU. To iznose probriselski mediji u Srbiji, ali i predstavnici vlasti u Beogradu i delovi takozvane (''konstruktivne'') proevropske opozicije. Već na prvi pogled upada u oči da stavove Ruske Federacije o ovom važnom pitanju (u suprotnosti sa diplomatskom praksom) uglavnom iznose srpski, a ne ruski predstavnici.

U svakom slučaju, teza po kojoj navodno Rusiji odgovara da Srbija bude članica EU ima nekoliko osnovnih podvarijanti. Prva (i najpoznatija) jeste da će Srbija navodno biti ''najbolji ruski prijatelj u EU ''. Zato, navodno, Moskva podržava Beograd na probriselskom putu. Ipak, ovakvo tumačenje je ekonomski posmatrano apsolutno nerealno. ''Najbolji ruski prijatelj u EU'' već postoji i teško da će ga neka druga zemalja zameniti. To je Italija sa premijerom Berluskonijem. Ili, Italija je neuporedivo ekonomski jača i uticajnija od Srbije u EU (odlične odnose sa Moskvom imaju i dve vodeće države u EU, Nemačka i Francuska).

Kao druga podvarijanta tvrdnje da Moskva bezrezervno podržava članstvo Srbije u EU iznosi se mutirana neotitostička fraza o Srbiji kao nekakvom trgovinskom (i energetskom) ''mostu između Istoka i Zapada''. Ni ova tvrdnja nije uverljivija od prethodne. Energetski ''most'' između Rusije i EU je već skoro u potpunosti završen. To je gasovod ''Severni tok'' koji direktno spaja Rusiju i Nemačku.[1]

Kao druga podvarijanta tvrdnje da Moskva bezrezervno podržava članstvo Srbije u EU iznosi se mutirana neotitostička fraza o Srbiji kao nekakvom trgovinskom (i energetskom) ''mostu između Istoka i Zapada''.

Takođe, često se u prilog tvrdnji da Rusija želi da Srbija bude članica EU navode izjave (istrgnute iz konteksta) ruskih zvaničnika o ovom pitanju. Međutim, kada se te izjave analiziraju u celosti, a ne van konteksta i delimično, dolazi se do zaključka koji nije u skladu sa histeričnom EU propagandom u Srbiji.

Na primer, ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Konuzin je izjavio u Jagodini 27. 10. 2010: ''Saradnja Srbije sa EU ne treba da bude na štetu saradnje sa Rusijom''. Nešto ranije, 11. 2. 2010. godine ambasador je protumačio i poznati stav predsednika RF Medvedeva iznet prilikom njegove posete Beogradu u oktobru 2009. godine:''Rusija nije alergična na pristupanje zemalja jugoistočne Evrope EU. Dobro je ipak da pristupanje ne ide na štetu bilateralnih odnosa''. Takođe, ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je prilikom posete Beogradu 20. 4. 2011. godine istakao da se nada da se: ''Srbija praveći izbor u korist evropskih integracija rukovodi pre svega nacionalnim interesima''.

Konačno, ključ ekonomske, ali i celokupne politike u RF se nalazi u rukama premijera Putina. Zato je njegova poseta Beogradu 23. 3. 2011. mogla da pruži odgovor na pitanje da li Rusija podržava članstvo Srbije u EU. (I ako to radi, zbog čega.) Međutim, umesto pažljive analize koju zaslužuje ovo važno pitanje, poseta je postala povod za još jedan talas agresivne probriselske propagande od strane vlasti, kontrolisanih medija i probriselske opozicije. U tom kontekstu su čak u javnosti neukusno prepričavani i (lažno) tumačeni stavovi ruskog premijera o članstvu Srbije u EU, izneti iza zatvorenih vrata tokom susreta sa šefovima poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini (iako postoje suprotna svedočanstva[2]).

Ni reči o nekakvoj ekonomskoj koristi koju može imati Moskva od članstva Srbije u EU. Ni reči o Srbiji kao ''mostu između Istoka i Zapada'' ili kao ''najboljem ruskom prijatelju u EU''.

Ipak, na konferenciji za štampu posle susreta sa Tadićem Putin je izjavio povodom stupanja Srbije u EU: ''Pažljivo ćemo pratiti i zajedno raditi da evropska integracija ne bi izazvala šetu po rusko srpske odnose''. Dakle, kao i u prethodno citiranim izjavama, ponovo se isticala šteta koja može nastati u rusko srpskim odnosima zbog članstva Srbije u EU. Ni reči o nekakvoj ekonomskoj koristi koju može imati Moskva od članstva Srbije u EU. Ni reči o Srbiji kao ''mostu između Istoka i Zapada'' ili kao ''najboljem ruskom prijatelju u EU''.

Ipak, ni ovakav oprezan i izbalansiran stav ruskog premijera prema članstvu Srbije u EU nije pokolebao probriselske partije, vlasti i medije u Srbiji. Oni su i dalje nastavili da ponavljaju fraze o EU bez alternative i tvrdili su da RF podržava članstvo Srbije u EU. (Intenzitet te neukusne propagande će se ponovo i nesumnjivo, pojačati u junu 2011. kada se planira Tadićeva poseta Moskvi).

Ipak, da se radi o jeftinom obmanjivanju srpske javnosti, pokazuje i sledeći primer. Ruski premijer je posetio Ukrajinu samo mesec dana nakon njegove posete Srbiji. Tačnije, o kakvoj je ekonomskoj šteti po ruske interese govorio Putin kada je odgovarao na pitanje o članstvu Srbije u EU, jasno je kada se analizira stenogram sa sastanka ruskog i ukrajinskog premijera od 12. 4. 2011. godine (sastanak premijera Ukrajine i Rusije je održan u Kijevu). Nakon uvodnih reči ukrajinskog premijera Azarova (koji ipak, nije kao srpski predstavnici beskonačno ponavljao fraze o članstvu u EU ''bez alternative'') o tome kako Kijev ''pažljivo prati formiranje i razvijanje Carinskog saveza Rusije, Belorusije i Kazahstana''', Putin je izneo svoj stav o EU (još jasnije nego u Beogradu). Prema stenogramu objavljenom na ruskoj verziji sajta predsednika vlade, Putin je rekao: ''Pitanje je, naravno u tome, o čemu se Ukrajina može dogovoriti sa svojim partnerima u okvirima formiranja zone slobodne trgovine sa Evropskom unijom... Ja hoću da napomenem da je nivo carinske zaštite država Carinskog saveza oko 10,5 %, a nivo carinske zaštite Ukrajine u STO 4,5%. Kod nas se pojavljuje opasnost ako se na takvim istim uslovima bude pravila zona slobodne trgovine sa Evropskom unijom, da značajan deo robe ne bude tražen na spoljnom tržištu, već se može desiti da ta roba počne da dospeva iz Ukrajine na našu carinsku teritoriju, i u tom slučaju nama će biti potrebno uvođenje zaštitnih mera,o tome ja govorim. Ali mi smo dužni da o tome govorimo direktno, na vreme i sa otkrivenim kartama radeći sa Ukrajinom, a vi sa Rusijom, Kazahstanom i Belorusijom i Evropljanima. Mi smo svi dužni da otkrijemo karte i da pošteno pogledamo, šta nam je na stolu...''[3] Kada ove (jasne) reči ruskog premijera o potrebi zaštite ruskog tržišta od proizvoda iz EU(ili podizanju carinskih barijera ) primenimo na srpsko ruske ekonomske odnose , dolazimo do sledećih zaključaka.

Kod nas se pojavljuje opasnost ako se na takvim istim uslovima bude pravila zona slobodne trgovine sa Evropskom unijom, da značajan deo robe ne bude tražen na spoljnom tržištu, već se može desiti da ta roba počne da dospeva iz Ukrajine na našu carinsku teritoriju, i u tom slučaju nama će biti potrebno uvođenje zaštitnih mera,o tome ja govorim.

Srbija će kao članica EU morati da primenjuje član 133 Ugovora iz Rima o osnivanju EEZ u kojem se propisuje vođenje jedinstvene carinske i trgovinske politike prema trećim zemljama. Ili: ''Verovatno najznačajnija odredba Ugovora u vezi sa trgovinom jeste da se Zajednička trgovinska politika zasniva na jednoobraznim principima, pogotovo u pogledu carinskih stopa i trgovinskih sporazuma sa trećim zemljama''.[4]

Tačnije, Srbija kada stupi u EU neće moći više da primenjuje Sporazum o slobodnoj trgovini sa RF . Tu ekonomsku istinu koja u potpunosti ruši EU propagandu o navodnoj podršci Rusije srpskim evropskim integracijama je jasno izneo i ruski ambasador u Srbiji (neposredno nakon posete Putina Beogradu). Na jednom privrednom skupu u Beogradu na kojem su bili predstavnici EU i Privredne komore Srbije , prema izveštaju agencije Tanjug, ruski ambasador se direktno obratio predsedniku Privredne komore Srbije: ''Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin izjavio je da je ta zemlja zainteresovana za srpski izvoz, pre svega poljoprivrednih proizvoda, ali je i postavio pitanje štaće biti s plasmanom srpske robe na ruskom tržištu kada Srbija postane članica EU jer Sporazum o slobodnoj trgovini tada neće funkcionisati''.[5]

Više nego jasno. Ulaskom Srbije u EU će prestati da važi Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije. Ili, jedina realna šansa za srpski izvoz u narednom periodu će biti uništena zbog primene ekonomski štetne političko/populističke fraze da EU nema alternativu. Takođe, nije teško predvideti (nakon upozorenja ruskog premijera izrečenog 12. 4. 2011. u Kijevu) da će Rusija nakon stupanja Srbije u EU podići svoje carine prema Srbiji da bi zaštitila svoje tržište od nekontrolisanog priliva robe iz EU.