Činjenica da se otpor zapadnim uticajima najsnažnije vezuje za prihvatanje homoseksualnosti delovaće apsurdno sve dok budemo bili zaslepljeni Evropom i fokusirani na zapadna iskustva. Neću pokušati da ulazim u sve razloge zašto je muškost postala poslednje "bojno polje".

Do pre dve godine evroatlantske integracije bile su pitanje života ili smrti naše države. Onda je odjednom posavetovani predsednik Tadić počeo da traži nove stubove naše spoljne politike. Ponovo se pojavila Rusija, pa Kina i na kraju Pokret nesvrstanih. Alternativa znači postoji.

Sa ideologijom socijalizma na široka vrata izbačen je i dotadašnji sistem vrednosti, a na mala vrata nekritički se usvajaju veoma sumnjive tzv. vrednosti zapadnog sveta. Zbog opšteg stanja u društvu mnoge je zahvatilo razočarenje, bes, frustracija.

Možda je o tome trebalo razmišljati ranije, pa bi se na primer umesto porodične šetnje, mnogo jača poruka vlasti mogla uputiti tako što bi 10. oktobra ulice bile prazne, a zatim 11. oktobra organizovane velike demonstracije povodom posete Hilari Klinton.

Način na koji države određuju obim zabrana slobode govora u svojim unutrašnjim krivičnim pravima jasno govori o vrednosnom ustrojstvu koje one slede. Razlika između tih pristupa može da ukaže na razliku koju pojedina društva pridaju dostojanstvu društvenih grupa...

I ne zaboravimo da kada su svojevremeno ti isti, ili njima slični „huligani“ (sa bez navodnika) kevtali na policiju, bacali kamenice, lupali izloge i jurišali na saveznu skupštinu to bilo tretirano kao izraz njihove visoke „demokratske svesti“. Tada su to bila „naša deca“, „heroji 5. oktobra“.

U Srbiji ima više nego dovoljno sposobnih ljudi da vode državu ka pravom putu, onom koji će donositi korist svim građanima Srbije. Oni moraju da izađu iz stidljive svakodnevne monotonije i budu hrabri da čine izvanredna dela! Imamo alternativu, imamo snagu, treba nam volja!

Tog istog 10. oktobra 2010. godine isti oni vlastodržački organi koji su organizovali i obezbeđivali prvi karneval u Beogradu po ugledu na Rio de Žaneiro su slovom pisane odluke zabranili svenacionalni i svegrađanski skup u srbijanskoj provinciji Raškoj.

I dalje će se stvarati revolt koji će jednom morati da eskalira u nove sukobe. Nemiri koji su se dogodili pokazali su da je režim u sporu sa narodom. Još su Turci znali da „otpuste malo uzde“, kada shvate da je narodu dozlogrdilo. Ništa nismo naučili – ni u pobedama, ni u porazima.

Šaka pedera (i poneki homoseksualac) koji šetaju gradom, dok policija iz njega pendrecima, suzavcem i manevarskom municijom izbacuje sve ostale - to je alegorija stanja u našoj politici.