Medijski progon Srpske pravoslavne crkve, njenog arhijereja g. Teodosija i Eparhije Raško-prizrenske pokrenut je samo zbog njihovog protivljenja ideji podele Kosova između Srbije i buduće Velike Albanije.

 Izgleda da ojađenom Srpskom narodu i čitavoj SRBIJI (za koju se toliko „busate u prsa“, kao da je ona vaša „prćija“ i „feudalni posed“) ostaje još da sprovedete, tj. izmanipulišete (a vi ste majstor u tome), famozni „referendum“, da bi njime podmetnuli Srpskom narodu vašu izdaju kao njegovu samoizdaju, za koju će opet on, a ne Vi, biti kriv

Za nas je najbitnije da prenesmo poruku koja je zaista istinita – a to je da Rusija neće stati iza svakog rešenja koje Aleksandar Vučić napravi, već samo iza onog koje je u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN i ustavno-pravnim okvirom Republike Srbije

Ruska strana je na kraju vrlo jasno još jednom potvrdila svoj stav da: „Zahtev EU i SAD da Beograd potpiše takozvani ’Sporazum o normalizaciji odnosa‘ s kosovsko albanskim separatistima, pozivi da se izvrši teritorijalna podela Kosova i Metohije na srpski i kosovsko-albanski deo, da se izvrši takozvana ’razmena teritorija‘ i drugi pokušaji ove vrste, kategorički su neprihvatljivi“.

 Ovakva hajka na Slavišu Ristića od stane aktuelne vlasti u velikoj meri podseća na onu koja je vođena protiv Olivera Ivanovića. Oliveru Ivanoviću su prvo zapalili kola. Potom su mu upali u stan i napali porodicu – i na kraju ga likvidirali. Što se Ristića tiče, protiv njega se, za sada, vodi besomučna kampanja i bačene su mu bombe na kuću, koja je takođe izrešetana mitraljeskim rafalima. Treba li da nagađamo šta je sledeće?

Predsednik Republike Srbije bi morao biti oličenje demokratske kulture, umerenosti, ali i garant kritičkog dijaloga u našem društvu. Ipak, daleko je on od toga da bude predsednik svih građana Srbije. Tu nameru nije nikada ni imao, jer uvek nastupa kao ostrašćeni naprednjački partijski aparatčik, koji otvoreno izjavljuje da njega ne obavezuje većinska volja naroda.

 Pod kojim smo mi to okolnostima i uslovima, gospodine ministre, spremni da prihvatimo nezavisnost „Kosova“? I da li uopšte smeju da postoje takve okolnosti?

Evrointegracije Srbije su od početka bile velika zabluda, čija se kontradiktornost najbolje očitavala u paroli „i Kosovo i EU“. Upravo su zemlje EU, kao partneri SAD u NATO, bile angažovane na nasilnom i protivzakonitom odvajanju autonomne pokrajine Kosova i Metohije.

Upotreba tradicionalnih toponima na manjinskim jezicima, kada se oni razlikuju od zvaničnih, spada u domen zaštite prava nacionalnih manjina. U državama u kojima ovakva praksa postoji obično se zahteva da u dotičnom naselju ili regionu postoji znatan udeo manjinskog stanovništva.

I sad, posle desete, petnaeste situacije kada sam na taj način bio prozivan, rekao sam, otprilike: „Ne, ja nisam menjao nacionalnost. Ja nisam, ali možda vaš lider jeste. Vaš je lider od pravoslavca postao protestant, a od Srbina - Albanac“