NSPM Analize God II, br. 2

Dejan Miljković

Ekonomija Srbije u "zagrljaju" Međunarodnog monetarnog fonda ..............................................................................................5

Ivica Stojanović

Da li je Srbiji potrebna obnova aranžmana sa MMF? .....15

Nikola Fabris

Novi aranžman sa MMF-om? ..................................................29

Slobodan Aćimović

Ključni generatori nelikvidnosti srpske privrede ............................................39

Slobodan Aćimović

Biznis na srpski način ................................................................................................49

Rajko Bukvić

Sudbina ruskih prirodnih bogatstava u periodu tranzicije ..............................65

Miroslav N. Jovanović

Koliko Evropskoj uniji treba Srbija

i koliko Srbiji treba Evropska unija? ...................................................................77

Podsetnik ......................................................................................................................99

Contents..........................................................................................................................121

Rezimei:

Dejan Miljković

Ekonomija Srbije u "zagrljaju" Međunarodnog monetarnog fonda

Sažetak: Skoro svaka zemlja sa nestabilnim političkim i ekonomskim uređenjem pre ili kasnije zakuca na vrata MMF-a. I to je u redu. Jedna od osnovnih uloga MMF, definisana još pri osnivanju davne 1944. godine, jeste pružanje stručne i finansijske pomoći zemljama koje se suoče sa problemima unutrašnje i eksterne neravnoteže. Aranžman sa MMF-om pozitivno psihološki utiče na odluke investitora iz inostranstva i podstiče disciplinu vlade putem nadgledanja sprovođenja "dogovorene" ekonomske politike od strane MMF-a. Međutim, pismo o namerama kojim se država obraća MMF-u sadrži, u stvari, želje, stavove i namere MMF-a pretočene u formu našeg obraćanja i naših stavova. Znači, već u početnom koraku mi prihvatamo gotovu strategiju MMF-a, koja nam se nudi kao lek za otklanjanje naših ekonomskih problema. A ta strategija je veoma opasna! I odavde počinje naša   srpska) priča…

Ključne reči: kriterijumi izvršenja, unutrašnja i eksterna ravnoteža, devizni kurs, socijalna cena.

Ivica Stojanović

Da li je Srbiji potrebna obnova aranžmana sa MMF?

Sažetak: Zaista je čudno da dve vodeće ličnosti srpskih monetarnih vlasti – ministar finansija Mlađan Dinkić i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić – imaju različito mišljenje u pogledu obnavljanja aranžmana Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom. Navedena činjenica sama za sebe dovoljno govori o ekonomskom stanju i o ekonomskoj politici u Srbiji. Postavlja se pitanje – kome od njih verovati da je u pravu? U tekstu se analizira o čemu je u dilemi "za ili protiv novog aranžmana sa MMF-om", zapravo, reč.

Ključne reči: MMF, devizne rezerve, spoljni dug, inflacija, liberalizacija, platni bilans.

Nikola Fabris

Novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom?

Sažetak: Osnovni principi programa MMF-a u saradnji sa "posrnulim" ekonomijama su liberalizacija tržišta, makroekonomska stabilnost i povlačenje države iz ekonomije. Ne sporeći da su ovi principi načelno opravdani, kritičari aranžmana će istaći da im nedostaje jedan bitan element, a to je procena socijalnih posledica takve ekonomske politike. Zagovornici saradnje sa MMF-om istaći će argument da je, u stvari, Misija MMF-a zaslužna za povratak Vlade na reformski kurs, dok će sa druge strane protivnici saradnje isticati visoke devizne rezerve i činjenicu da nam stoga nisu potrebni krediti ove institucije. Svakoj vladi je ugodnije ako sama može da vodi ekonomsku politiku nego ako to čini pod pritiskom sa strane. Suština argumenata većine ekonomista je u bojazni da bi bez čvrstog nadzora MMF-a vlada počela da vodi populističke mere i na taj način odustala od restrukturiranja velikih preduzeća, ograničavanja javnog sektora i ograničavanja rasta javne potrošnje.

Ključne reči: MMF, spoljni dug, makroekonomska stabilnost, restrukturiranje, socijalna cena, Vlada, izbori..

Slobodan Aćimović

Ključni generatori nelikvidnosti srpske privrede

Sažetak: Kada danas upitate privrednike da vam navedu pet najvećih problema koji trenutno tište srpska preduzeća, njih 95% staviće na prvo ili drugo mesto stepen nenaplaćenih potraživanja od svojih kupaca, odnosno probleme sa održavanjem tekuće likvidnosti. Da li to znači da svako svakom duguje, odnosno da niko nikom ne plaća, tj. da se vrtimo u začaranom krugu ili je, pak, neko na teren ubacio "bananu nelikvidnosti" na kojoj se sada "kliza" dobar deo male i srednje privrede? Osnovna intencija ovog članka je da ukaže da trenutno u srpskoj privredi postoji veliki stepen nelikvidnosti koji preti da uruši veliki broj privrednih subjekata i da postoje tri ključne grupe generatora koji indukuju probleme sa likvidnošću kod većine malih i srednjih preduzeća. Ovu (hipo)tezu ćemo pokušati da odbranimo kvalitativnim tehnikama, pre svega na bazi casy study metode, i sumiranjem rezultata svakodnevnih intervjua sa relevantnim srpskim privrednicima, posebno vlasnicima i direktorima malih i srednjih preduzeća u Srbiji.

Ključne reči: preduzeće, likvidnost, nenaplaćena potraživanja, javna preduzeća, tajkuni, država.

Slobodan Aćimović

Biznis na srpski način

Klasterizacija poslovnog ponašanja srpskih preduzeća i banaka

Sažetak: Nekoliko meseci nakon političkih promena izvršenih pre šest godina gotovo svi građani poverovali su da je vreme "burazerskog" načina poslovanja prošlo, da više neće biti ogromnih zarada biznismena-ekstraprofitera, da će cene osnovnih životnih namirnica biti, makar, "evropske" (a ne i dalje veštački "naduvane"), da će plate da porastu toliko da prosečan građanin može da živi od prosečne plate, da su na vlast došli neki drugi ljudi koji znaju pošteno da sprovode ekonomsku politiku i koji neće imati nikakve veze sa "čuvenim" Miloševićevim tajkunima, itd. Naravno, pitanje je da li su takva očekivanja građana bila realna. No, na ovom mestu neću se baviti pitanjem izneverenih očekivanja građana i nedoraslih političara. Tema ovog članka su modeli poslovanja srpskih biznismena.

Ključne reči: preduzeće, tržišno poslovanje, klasteri, tajkuni, monopoli, oligopoli, marže, država.

Rajko Bukvić

Sudbina ruskih prirodnih bogatstava u periodu tranzicije

Sažetak: Tranzicija u Rusiji, najvećoj i po mnogim mišljenjima najbogatijoj zemlji sveta, ne prestaje da izaziva interesovanje I čuđenje. Nasuprot obećanjima reformatora, zemlja je zapala u duboku i dugotrajnu krizu, uz enormno bogaćenje malog broja "novih Rusa". Objektivna analiza pokazuje da je preovlađujuću ulogu u procesu imala "porodica" – ekipa iz okruženja bivšeg predsednika, njegova najbliža rodbina i širi krug prijatelja. U radu se detaljnije razmatra jedan od mehanizama kojim su ostvareni navedeni rezultati, naime ustupanje ruskih prirodnih nalazišta na eksploataciju privatnim (pre svega stranim) kompanijama pod za Rusiju veoma nepovoljnim uslovima, a u okviru režima podele proizvodnje, vrlo sličnog koncesionoj šemi.

Ključne reči: Rusija, tranzicija, oligarhija, "porodica", sporazum o podeli proizvodnje, koncesija, licenca, prirodna bogatstva.

Miroslav N. Jovanović

Koliko Evropskoj uniji treba Srbija i koliko Srbiji treba Evropska unija?

Osnovna pitanja i odgovori

Sažetak: Postoje velike i primamljive koristi od ulaska zemlje u Evropsku uniju. Ali priprema za ulazak zemlje u EU je povezana sa jako velikim troškovima, rizikom i neizvesnošću. Na tom putu Srbija može da pruži ozbiljne i u dugom roku nepovratne stvari i prava, a bez garancije da će na kraju procesa zaista pristupiti Uniji. Međutim, ostati izvan EU može da predstavlja još veći rizik, neizvesnost i opasnost. Krajnja odluka naroda mora da bude utemeljena na dobroj prethodnoj obaveštenosti. Treba stremiti opštim ciljevima Evropske unije, ali u isto vreme zvaničnici Srbije moraju da predstave domaćoj javnosti jasnu analizu - šta se i kada dobija ulaskom u EU u kratkom, srednjem i dugom roku i koliko će to koštati građane Srbije u kratkom, srednjem i dugom roku?

Ključne reči: krugovi EU, uslovi pristupanja, acquis communautaire, troškovi pristupanja, benefiti, budućnost EU.