Pod zidom Internet Bastilje

Milan Sitarski, Nataša Radović, Smiljana Antonijević, Dragana Petković, Internet i javna sfera u Srbiji , « Beogradska otvorena škola », Beograd , 2007, str. 128 .

Opšte je mišljenje da je internet otvorio nove predele slobode. Najčešće se tvrdi da «običan čovek» sada lakše može da iskaže svoje mišljenje i da javno prokomentariše vesti. Neki od « običnih» ljudi čak vode i svoj javni internet dnevnik (blog). To je svetla strana «svemrežja».

Ali, ono što je čitano privlači manipulante. Ekonomski manipulanti, koristeći popularne sajtove (internet stranice), hoće da vam prodaju svoj proizvod, ideološki svoju ideologiju, a politički svoju politiku. To je tamna strana interneta.

Ova knjiga daje presek stanja u Srbiji. Napisali su je četvoro mlađih saradnika Beogradske otvorene škole, ustanove koja se bavi dodatnim obrazovanjem studenata. Knjiga korektno izveštava o vrlinama i manama internet komunikacije uopšte. Naročito se bavi Srbijom, dajući pregled najznačajnijih sajtova naših državnih ustanova, stranaka i medija. U knjizi se neguje uravnotežen pristup. Niti se neko preterano hvali, niti se neko preterano kudi.

Za mene je upravo to mana knjige. Jer, baš na srpskom slučaju lepo se razume internet manipulacija, internet cenzura, pa i internet totalitarizam. Lično ne bih propustio takvu priliku. Ali, ne zameram previše autorima što su se uzdržali od takvog poduhvata. On bi značio sučeljavanje sa jednim centrom medijske i kulturne moći, koji je još i dodatno umrežen u snažne političke i ekonomske strukture. Na taj centar nije lako udariti. Svako ko to uradi za pola Beograda odmah postaje glup i zaostao. Autori su se verovatno bojali medijskog i kulturnog šiboleta, i zato nisu načinjali ovu temu. Ali, dozvolite onda da neko ko je već oguglao na takav tretman kaže ponešto o tome.

Naravno, govorim o B92. Ta medijska kuća je, tokom devedesetih, delovala kao mesto otvoreno za različita mišljenja i kulturne obrasce. Ali, tokom ove decenije, B92 se preobrazio u simbol nove, zloćudne manipulacije. Kada čovek danas gleda kako se na B92 vesti sistematski pretvaraju u laži, spontanost u kontrolu, mišljenje u papagajsko ponavljanje evro-fraza, ne može a da se ne zapita – nije li i ono što mu se tokom devedesetih dopadalo bila laž? Nisu li iza maske slobode, iza kulise spontaniteta, iza prijatnog pakovanja kontrakulture, stajale i onda samo kontrola, laž i manipulacija?

Ta «izdaja slobode», koju je počinio B92, lepo se očituje baš na njihovoj internet stranici. Ona je izuzetno posećena zbog vesti, koje svakodnevno čitaju na desetine hiljada ljudi. Ali, sa uvođenjem mogućnosti da se vesti komentarišu počelo se primećivati nešto neobično. Objavljeni komentari po pravilu su izražavali samo jedno političko i vrednosno stanovište – ono «evroreformsko».

To se primetilo i prilikom uvođenja diskusionih grupa (foruma) i internet dnevnika (bloga) na B92. O nekim temama se na forumima jednostavno nije smelo razgovarati, dok su neke bile apsolutno obavezne. Recimo, jedan posetilac sajta B92 postavio je, u proleće 2006, kao temu razgovora pitanje zašto je Čedomir Jovanović stao na stranu Karića u aferi Mobtel. To mu je izgledalo čudno. Nikakav odgovor nije unapred dao, samo je otvorio temu. Tema je odmah skinuta, a posetilac je isključen sa foruma na mesec dana. Čak mu je onemogućeno i da čita druge diskusije. O tome je objavljen članak na internet stranici NSPM (1). U njemu je ukazano i na to da je zbog učestale cenzure i izbacivanja učesnika došlo do svojevrsne pobune «blogera B92». Grupa najkreativnijih nezadovljnika pokrenula je alternativni sajt (http :// be 92. mojblog . co . yu ), na kome se moglo slobodno pisati i komentarisati ono što se na sajtu B92 ne može.

Slična jednoumnost bila je uspostavljena i među VIP blogerima B92. Samo su javne ličnosti sa jasnim «evroreformskim» usmerenjem bile pozvane da na sajtu B92 komentarišu zbivanja. Ali, svaki bloger ili posetilac koji bi iskoračio iz zacrtanog političkog i ideološkog okvira bio bi uklonjen. To se najpre desilo sa glumcem Sergejom Trifunovićem. On je napisao kako se, svojevremeno, krajem devedesetih, «narkotički družio» sa Čedomirom Jovanovićem. “Na LSD-u, heroinu ili kokainu tu bi verovatno bilo zanimljivih, istorijski i politički zanimljivih svjedodžbi koje bi se sigurno dale iščačkati iz memorije. Te koje ove supstance nisu sigurno mogle izbrisati”, napisao je Sergej. Odmah je izbačen. Slično je prošao i Nebojša Krstić, Tadićev savetnik. On je napisao da je “sam Đinđić pred atentat u kome je stradao naredio da se Jovanoviću i Bebi Popoviću zabrani ulazak u zgradu vlade”. Zbog toga je izvređan i uklonjen sa sajta B92 (2).

Koliki je stepen cenzure koji vlada na B92 moglo se videti i po sledećem slučaju. U «Politici» sam, u februaru 2008, objavio tekst o B92, u kome sam spomenuo i njihovu politiku isključivanja drugačijeg mišljenja (3). I sam sam bio iznenađen pravom lavinom svedočenja čitalaca o nemogućnosti da se ostavi «nepoćudni» komentar na sajtu B92. Tridesetak ljudi je na «Politikinom» sajtu (4) iznelo svoja iskustva.

- «Pokušao sam više puta da nešto napišem na njihovom sajtu, ali ne vredi, nikad nisu objavili jer sam pisao protiv njihove uređivačke politike i njihovog ljubimca Čede Jovanovića» ( Dragan KG).

- «Par puta sam pokušao da iznesem suprotan stav od uniformnog koji je zastupljen na njihovom sajtu, pri tom koristeći pristojne termine, nije mi pošlo za rukom (Aleksandar Tasić).

- «Svaki moj pokušaj davanja komentara, koji se razlikuju od većinskog mišljenja, završen je neslavno. Čak i bezazlena kritika nikada nije objavljena» ( Milutin Mihajlović).

- «Ja mogu da navedem bezbroj primera u toku nekoliko godina gde se moji komentari (vrlo odmereni) nisu mogli pojaviti na Internet prezentaciji B92» ( Jasna).

- «Ja sam pokušao 16. i 17. februara da pošaljem najmanje 10 komentara i dobro sam pazio da ne uputim nijednu uvredu ili nepristojnu reč, ali nijedan moj komentar nije objavljen» ( Milan Meseldžija).

- «Ja sam nekoliko puta pisao komentare na B92 koji nisu objavljeni. Nisu bili ni radikalni, ni "nacionalistički", ali nisu se pojavili» ( Dragan).

- « Ne mogu da se setim koliko puta sam do sad pokušavao da ostavim komentar na sajtu B92, to se više ne može ni prebrojati, i uvek sam birao reči kako bih ih što više približio njihovim "pravilima", međutim NIKAD mi taj komentar nije izašao» (S tanislav Vučković).

- « I ja sam svedok da se komentari na njihovom sajtu besramno seku i cenzurišu. Kada je umro Rugova, meni su cenzurisali komentar koji nije sadržavao ni jednu uvredu, dok su istovremeno imali stotine komentara u kojima se oplakivao "čovek mira" (Pfc).

- «Ja svakodnevno pogledam internet stranicu B92 i često pokušam da pošaljem komentar. Kod njih važi generalno pravilo da ako kritikuješ Koštunicu, DSS ili recimo radikale to će biti sigurno objavljeno. Uzaludno je slati komentare gdje se kritikuje Havijer Solana, Oli Ren, Stipe Mesić... jer neće biti objavljeni» (Čitalac iz Australije).

- «B92 nikada nije objavio bilo koji moj komentar koji je bio kritičan prema "Velikom Tati" i njegovim zapadnim "prikolicama". Šta više, vremenom sam se trudio i da ublažim moje negativne komentare, da bih video gde je granica prihvatljivosti za moderatora koga zapošljava B92, ali i dalje bezuspešno» (Zoran).

- «Samo bih da saopštim lično iskustvo sa B92 sajtom. Najmanje desetak puta sam slao komentare (bez ikakvog vrijeđanja, govora mržnje ili bilo kakvog drugog vida kršenja pravila kuće) koji su bili kritični prema Milu Đukanoviću i nijedan jedini nije objavljen» ( Milan), itd.

Pošto nije bilo drugačijeg mišljenja, na blogovima i forumima B92 započeo je karakterističan proces «misaonog truljenja». Bez vetra slobode i dijaloga, čak i najveća misao postane ustajala, mlohava. Istomišljeništvo održava pravovernost, ali dovodi do razvoja tipičnog sektaškog mentaliteta, uverenja u sopstvenu izuzetnost i prezira prema svim ostalim. Na mesto razmišljanja stupa razdraživanje i samorazdraživanje, manir da se sve jarkijim bojama, sve jačim rečima, opisuje svet izvan sekte, a naročito oni koji se doživljavaju kao neprijatelji. Takva degeneracija dovodi do toga da najpopularniji autor nije onaj ko je u stanju da najbolje argumentiše ili najbolje parira s u parničkom mišljenju, već onaj ko je nabolji u vređanju, izrugivanju, cinizmu...

Stoga su zvezde B92 blogova i foruma upravo oni koji su najmaštovitiji u svojevrsnom verbalnom sadizmu. Recimo, Biljana Srbljanović. Ona u svom blogu «Šta je bre ovo?!» (27 Avgust, 2006 (5)), vladiku Atanasija zove «Atanasije Gipsana Kragna Jeftić», a vladiku Irineja «Irinej Piksla Bulović». Kakva hrabrost! Rugati se nečijim bolestima, rugati se nečijem ortopedskom pomagalu, rugati se nečijim debelim naočarama... Srbljanovićeva baš voli da se ruga tuđem izgledu, pa onda priča i sledeći vic: »Pita Tadić Mariju (Šerifović – A. S) kako si, bre, mogla da pevaš za Tomu? Kaže, pa mogla sam, kad mi je dao kesu para. Dao ti pare, pa šta, a to š to te Šule oslobodio vojske, to si već zaboravila?» (6). O, kakva duhovitost! I kako su samo bili oduševljeni blogeri B92. Kako ih je samo usrećila, kakve je samo ovacije dobila!

Ovaj vic je, inače, Srbljanovićeva ispričala na blogu Predraga Azdejkovića «Perica i veroučitelj» (3. februar 2008). U njemu se autor bavi omiljenim sportom među B92 blogerima – pljuvanjem po SPC. Sveštenici i veroučitelji se, kao struka, proglašavaju pedofilima, a tu je i pornografska slika pravoslavnog sveštenika sa nadignutim udom (7). «Ja mrzim srpsku pravoslavnu crkvu», piše na istom blogu jedan posetilac (pravopis je njegov), «ali ne zato što sam ' dete satane', već zato što je spc aktivno učestvovala u ratu, skrivala koljače i ubice, izazivala međunarodne sukobe , š titila pedofile i manijake svih vrsta , č ak ih i politički promovisala» . «Ja mrzim», naravno nije nikakav govor mržnje. Jer, da iza «ja mrzim» stoji LDP, SAD, EU, NATO, to bi, je l` tako, bio fašizam. A pošto iza «ja mrzim» dolazi SPC, DSS, SRS, to je baš duhovito, lepo i sasvim prihvatljivo.

Naročito je patrijarh Pavle česta meta B92 «duhovitosti». Boban Stojanović u blogu karakterističnog naziva «Zašto treba pljuvati po naciji» (31. oktobar 2006) (8) objavljuje i fotomontažu, u kojoj je glava Patrijarha stavljena na telo neke polurazgolićene pevačice, uz začuđen potpis «Čime je Paja navukao Srbe!?». Isti autor u blogu «Patrijarh Pavle i čipkane gaćice» (27. juli 2007) (9) piše: « Gojko Stojčević, pretendent na visoku poziciju živog sveca (neki kažu da već to i jeste), odlukom da se Svevišnjem približi, odlučio je da se vazda bavi tuđim gaćicama, matericama, odlukama, menstruacijom i reprodukcijom».

Za urednika (moderatora) sajta B92 patrijarha Pavla («Gojka Stojčevića», kako ga tamo obavezno zovu), SPC i pravoslavne vernike jednostavno ne možete uvrediti, ma koliko da ste vulgarni i opsceni. Predrag Azdejković na svom blogu «Srpski pravoslavni blog» ( 22. oktobar 2007) (10) postavlja karikaturu nekakvog zlog derana koji mokri i potpisuje je sa « A sad i malo svete vodice» (naravno, ćirilicom). Jedan posetilac sajta B92 doslovno kaže: »Gledam kako se to zlo od religije, otelotvoreno na ovim područjima kroz fašističku organizaciju zvanu Srpska Pravoslavna Crkva, krupnim koracima ponovo integriše u civilno društvo i njegovu vlast, školstvo, medije, zdravstvo....» (11). Drugi kaže da je «spc (pravopis je izvorni – A. S) sastavljena od šljama koji samo pokazuje o kakvoj se organizaciji radi» (isto). Treći veli: «popovi siluju decu, popovi blagosiljaju ratne zločine i njihove izvršioce, popovi uteruju mržnju, strah i netrpeljivost, prave harač među sirotinjom(...). Svašta se još priča o crkvama i manastirima, ne mogu da navodim činjenice, ne pada mi napamet da me tuže za klevetu, ali postoje indicije i o prostituciji i raznim drugim bludovima...» (12).

Za B92 ništa u tim rečima nije sporno, ništa uvredljivo, ništa nedozvoljeno. Za Koštunicu, takođe, uvek možete napisati: «Koštunica je jednostavno Rusima prodano đubre od čoveka i političara, i to i ne krije» (13). I uvek će vam na B92 biti objavljeno. Kao i vaš blog koji se zove «U cara Voje kozja kita» (3. oktobar 2007) (14). Koštunicu uvek možete izvrći ma kakvom poniženju. Boban Stojanović, inače «gej aktivista», na svom blogu Koštunicu podvrgava opscenom seksualnom mučenju i šibanju (29. septembar 2007) (15). Super! Kao i Stojanovićev komentar: «K ada god vas ne š to u ž asno nervira – seksajte se ! Sami sa sobom : uz porno č asopise , w eb sajtove , porni ć e , slike biv š ih ljubavnika ... Posebno se seksajte: u vreme posta, dok gradom paradiraju litije, dok traje skupština, dok sahranjuju Miloševića, dok Ivana Žigon recituje pesme o Srbiji».

Super! Vulgarno i opsceno su ionako konzervativne i tradicionalističke predrasude, mi smo slobodni, mi smo otvoreni, mi smo alternativa, mi smo prava EU kultura koja će oprati te prljave srpske nacionalističke mozgove. I samo ako Srbi dovoljno dugo budu gledali B92 televiziju (posebno «Velikog Brata»), čitali B92 romane Marka Vidojkovića, uživali u B92 dramama Biljane Srbljanović, posećivali B92 forume, čitali B92 blogove, gledali B92 karikature i fotomontaže, slušali B92 «Peščanik», uopšte, totalno se predali totalnoj B92 kulturi i civilizaciji, dakle, samo ako Srbi budu dugo i uporno zalivani «svetom vodicom» sa B92, ima izvesne nade za taj «ksenofobičan, zatucan i primitivan narod», kako lepo napisa jedna B92 blogerka (16).

I da znate da je ta blogerka u pravu. Jer, samo «zatucan i primitivan narod» u stanju je da dopusti da ga toliko često i u toj meri zalivaju tom čuvenom B92 «svetom vodicom»!

Pečat , 18. april 2008, br. 9, str. 55-57.

Fusnote:

1. Nikola Malbaški, Srbija među forumima, http:// www .nspm.org. y u/kulturnapolitika/2006_malbaski_forumi.htm

2. Branko Radun Blogalistička cenzura, http :// www . nspm . org . yu / kulturnapolitika /2006_ radun _ blog . htm

3. «Od dražesnog Palčića...», Politika, 21. februar 2008, str. 11, http://www.politika.co.yu/pogledi/Slobodan-Antonic/OD-DRAZESNOG-PALCHICA.sr.html

4. http://www.politika.co.yu/index.php?lid=sr&show=pogledi∂=list_reviews&int_itemID=33649

5. http :// blog . b 92. net / arhiva / node /1680

6. http://blog.b92.net/text/2105/Perica%20i%20verou%C4%8Ditelj/

7. http://blog.b92.net/user_stuff/upload/47/svestenik002.2047.jpg

8.http :// blog . b 92. net / arhiva / node /2680

9. http://blog.b92.net/text/549/Patrijarh%20Pavle%20i%20%C4%8Dipkane%20ga%C4%87ice%21/

10. http://blog.b92.net/text/1168/Sprski%20pravoslavni%20blog/

11. http :// www . b 92. net / info / komentari . php ? nav _ id =258789# hrono

12. http :// blog . b 92. net / text /622/ Ja %2 C %20 nevernik %21/

13. http :// blog . b 92. net / te x t /1110/ Redigovanje /

14. http://blog.b92.net/text/992/U%20cara%20Voje%20kozja%20kita/

15. http://blog.b92.net/text/959/Seksom%20protiv%20mr%C5%BEnje%21/

16. Jasna Bogojević, 15. februar 2007, http://blog.b92.net/node/2287