Degradacija nacionalnih autoriteta

(Kosta Čavoški, Čemu Demokratska stranka, Beograd, SLS, 2007, str. 135). (1)

Ako je iko u Srbiji uvek bio u opoziciji, onda je to bio Kosta Čavoški. On je u opoziciju otišao 1968. U tih 40 godina svaka vlast u Srbiji imala je u Čavoškom kritičara. On je pisao protiv Tita, gerontokratije u SFRJ iz osamdesetih, Miloševića, Šešelja, Đinđića, Koštunice, Tadića... Ali, ma koliko strog prema vlastodršcu, kada bi eks-vladar i sam postao žrtva progona, Čavoški ga je uzimao u odbranu. Iako hapšen, osuđivan, otpuštan i javno žigosan, Čavoški je uvek bio spreman da pređe preko lične nepravde zarad otpora nekoj novoj, velikoj nepravdi. I tako, iako je do 2000. kritikovao Miloševića i Šešelja, on je stao na njihovu stranu čim su pali u šake «haškom Minotauru». I, ako je iko u Srbiji zaslužio titulu časnog opozicionara, onda je to svakako Kosta Čavoški.

Baš zbog hrabrog i dostojanstvenog stava, Čavoški je postao indikator za otkrivanje ideološkog autoritarizma u Srbiji. Ako niste sigurni ko je ovde glavni ideološki moćnik, samo pogledajte ko najžešće napada Čavoškog. I odmah će vam sve biti jasno. Nekada je Čavoški bio predmet redovnih osuda ideoloških komisija raznih gradskih i centralnih komiteta. Danas je pak meta redovnih napada ideoloških komisija sa B92, iz «drugosrbijanske» štampe i iz vrha «NVO sektora».

Istina, ton tih napada nešto se promenio. Nekada su, naime, ideološki policajci pokazivali makar osnovno poštovanje prema svom neprijatelju Čavoškom. Tretirali su ga kao opasni element, ali ipak kao neko ko je dostojan da bude neprijatelj, kao opasnog čoveka, ali ipak kao ozbiljnog čoveka. Ovi novi ideološki policajci, međutim, sve koji se usuđuju da misle drugačije prikazuju kao budale i ludake. Možete biti vrhunski naučnik, prvo ime u svojoj oblasti, autor antologijskih knjiga... Ali, ako se usudite da kažete samo reč koja nije po volji komesarima evroatlanstkih integracija, namah ćete postati «komična figura», «bizarni pisac» i «salonski fašista».

Mehanizam ove dehumanizacije neprijatelja je jednostavan. On počiva na redu izmišljenih ili iskrivljenih vesti, koje najpre donese neki «objektivni» medij, poput B92. Iza te vesti, zatim, sledi red «spontanog» iznošenja komentara od strane poznatih NVO lidera ili anonimnih «građanskih aktivista». Naravno, svi ti komentari su negativni i uvredljivi. I tako, red vesti, red komentara, red vesti, red komentara... I ugledni univerzitetski profesor ubrzo postaje ludak i manijak.

Status koji Čavoški danas ima u najširoj javnosti, kojom dominiraju evroreformski mediji, možda je nabolji primer rada te mašinerije za mlevenje ljudi. Da li se, recimo, sećate, pokušaja da zagovornici legalizacije marihuane organizuju tzv. gandža marš u Beogradu? Građanistička elita je taj marš videla kao još jedan korak ka oslobođenju Srbije. B92 je bio oduševljen. Ali, ideja nekako nije naišla na podršku u javnosti. Naprotiv, većina Srba je to doživela kao provokaciju. Sa 80.000 narkomana, Srbija je na pragu da joj čitavo sledeće pokolenje bude desetkovano. Svako treće dete već puši. I ako bi se još dozvolila slobodna prodaja marihuane, Srbija bi za par godina postala vlasništvo narkomafije i omiljena destincija evropskih narko i porno turista.

Po mrštenju, pa i po otporu javnosti lepo se videlo da srpsko društvo još nije «zrelo» za takve divote. Pošto su shvatili koliko je akcija nepopularna, organizatori su odlučili da se povuku. Ipak, kako bi se čitav događaj propagandno iskoristio, doktori manipulacije iz Druge Srbije jednostavno su izmislili saopštenje izvesne tajanstvene organizacije: «Ujedinjeni srpski nacionalisti». Ta nepoznata organizacija navodno je zapretila da će silom sprečiti «gandža marš». Ona je pri tom, ničim izazvana, navela da je u toj ideji podržavaju i «Goran Davidović, Siniša Vučinić i Kosta Čavoški».

B92 je plasirao tu vest pod nazivom «Najava nasilja u Beogradu» (3. maj 2007) (2). Kao izvor vesti naveden je sam B92, a čitava vest je ilustrovana snimcima premlaćivanja gej aktivista u Beogradu, 2001. «Srpski ekstremni desničari», čitao je spiker zagrobnim glasom, dok su ekranom promicale arhivske slike uličnog nasilja, «najavili su(...) da će se fizički obračunati s neistomišljenicima». Dakle, u tom kontekstu nedogođenog, virtuelnog nasilja «ekstremnih desničara» protiv «neistomišljenika», pomenut je, ni kriv ni dužan, i Kosta Čavoški. A zatim je na sajtu B92 usledila lavina optužbi i uvreda na račun Čavoškog (3):

«Bolesnici ... Jel je ovaj Kosta Čavoški još uvek na fakultetu, trebalo bi ga sprovesti do najbliže mentalne ustanove ».

« Nadam se da će ultradesničari, kao i Kosta Čavoški i ostali koji su dali podršku, biti uhapšeni, jer to itekako eksplicitno piše u zakonu».

« Bolesnici , nisam ni znao da postoji takav otpad ovde . Strašno».

«Od svega ružnog u ovoj vesti, meni je najgora činjenica da je PROFESOR Čavoški podržao nasilje» .

«Ne iznenađuje me njegov, stav, već ga je više puta iskazivao, već činjenica da je on još uvek profesor. Sve univerzitetske titule pa i profesorske se mogu izgubiti, što je on odavno zaslužio» .

« Neka dođe i Kosta sa tim momcima! Dosta mi je više tog naduvenog starca, koji samo prosipa pamet o nekom Srpskom stavu, moralu... Uvek on nešto kontrira i drži nam svima slovo kako bi trebalo, nek dođe i nek stane prvi u odbranu svog profesorskog srednjevekovnog stava».

«Čisti fašizam. Ko su, bre, oni? Da je ova država normalna, kao što nije, Čavoški, Vučinić, Davidović & Co bi bili u nekoj ustanovi zatvorenog tipa. Jal' klinici, jal' zatvoru. Ali ne, oni su slobodni i još prete».

«Lagano ulazimo u period da sloboda okupljanja i izražavanja stavova zavisi od toga da li se to sviđa nekolicini duševnih bolesnika i njihovih predvodnika dopingovanih novcem od vlasti i podrškom pojedinih profesora sa BU» .

«Koštunice, daj ostavku sad odmah i raspusti lažnu vladu čiji si predsednik. (...)Tebe i kontra mitingaše i čistunce tvog legalo - patriotizma, ama baš zabole briga (za Kosovo), a na koje se vadite zajedno sa izlapelim Čavoškim i ostalim mentolima. Daj ostavku, idi, skloni se i ti, i tvoj, i Slobodanov klero fašistički šljam».

«Što se tiče ovih samozvanih "patriota" treba ih zabraniti i sankcionisati čak i po cenu osude od strane zemalja koje u ime demokratije š tite prava i ovakvih likova».

Na sajtu B92 objavljena su 52 ovakva komentara. Da još jednom napomenem, reč je o vesti koju je B92 najverovatnije sam izmislio i sam povezao sa Čavoškim. Ovu vest je bilo sasvim lako proveriti. Dovoljno je bilo pozvati telefonom Čavoškog i pitati ga da li je zbilja podržao «Ujedinjene srpske nacionaliste». Ali, zašto bi novinari iz B92 to radili? Pa oni su znali da ništa od toga nije tačno. No, posle nekoliko takvih «vesti» i «spontanih» komentara «objektivnih» gledalaca, čak i oni koji se ne kunu u LDP i «javni servis Druge Srbije», osetiće netrpeljivost prema «mentolu», «fašisti» i «izlapelom starcu» Čavoškom. Tako će sve što Čavoški ubuduće bude rekao ili napisao za njih jednostavno biti neprihvatljivo. Dehumanizacija jednog univerzitetskog profesora upravo i ima za cilj da se svaka njegova kritika unapred obesmisli, ali i da se zastraši svaki onaj ko se usudi slično da misli.

Da li se ovakvoj gebelsovskoj propagandi iko suprotstavio? Da li smo nakon ovakve medijske svinjarije dobili sopštenje NUNS-a, UNS-a, PEN-a, Udruženja univerzitetskih profesora, Udruženja pravnika ili bilo koje druge asocijacije? Ne. Jer, ko sme da dirne u zenicu oka «slobodnih» medija u Srbiji, koju predstavlja B92? Ko sme da popreko pogleda našu avangardu evroreformskog novinarstva?

Zamislite samo da je bilo obratno. Zamislite da je neka televizija izmislila vest o, recimo, Vojinu Dimitrijeviću (ili bilo kom drugom intelektualcu iz Druge Srbije). Zamislite da je ta televizija na svom sajtu, zatim, objavila 52 mrziteljska i uvredljiva komentara na njegov račun. Zamislite da je Vojin Dimitrijević u tim komentarima nazvan «mentolom», «fašistom» i «izlapelim starcem», koga treba «uhapsiti», «zatvoriti u ludnicu» ili prosto «izbaciti sa fakulteta». Koliko milisekundi bi proteklo od oglašavanja Nadežde Gaće i NUNS-a? Koliko nanosekundi bi proteklo od zajedničkog saopštenja 3.258 nevladinih organizacija za zaštitu ljudskih prava? Koliko mikrosekundi bi prošlo od protesta američkog ambasadora? Koliko sekundi bi proteklo od vanredne sednice parlamenta EU u Strazburu? I posle koliko minuta bi usledila NATO naredba za još jednu humanitarnu akciju «Milosredni anđeo» protiv Srbije?

Ali, neki red mora da se zna. I zato za Kostu Čavoškog niko nije prstom mrdnuo. Ni tada, ni svaki put kada ga se dočepala evroreformska mašinerija. I posle osam godina mlevenja, Kosta Čavoški danas stoji pred nama kao primer kako prolazi svako ko prkosi Hagu i Vašingtonu. I nemojte misliti da primer ne deluje. Jer, ko od nas hoće da mu se rugaju? Ko od nas želi da mu B92 blogeri opisuju fizički izgled? Ko od nas želi da mu deca slušaju kako im je otac «fašista», «mentol» ili «izlapeli starac»? Zato tu evroreformsku gomilu za linč svi izbegavaju. Zato je Čavoški sam, zato se o njegovim knjigama ćuti, zato se on ne zove u medije, zato se njegovi članci ne pojavljuju u velikim listovima...

Zato će i ova poslednja knjiga Čavoškog biti prećutana. U njoj Čavoški svedoči kako je osnivana Demokratska stranka. Ali, kome to danas treba? Sadašnje rukovodstvo DS ne voli svoje osnivače, članstvo za njih i ne zna, a evroreformska javnost Demokratsku stranku radije vidi kao sekciju EU i NATO Internacionale, nego kao izvornu nacionalnu i demokratsku partiju. Čavoškog i njegovih knjiga nema i ne treba da bude. Neki istoričar, možda, uzeće da pogleda kako je izgledala obnova parlamentarne demokratije u Srbiji. Neki student će o tome napisati seminarski rad. Nekom novinaru će možda biti zanimljiv podatak da je prvi nacionalni program DS-a napisao upravo Čavoški. I na tome će se, uglavnom, sve završiti.

Svima će biti lakše da Čavoškog prepuste sudbini, izolovanosti i povremenom «toplom zecu» na B92 (4). Tek da se ne zaboravi ko je ovde gazda. Tako je bolje nego se zamarati uznemirujućim mislima: da je Čavoški, nasuprot drugosrbijanskim komitetlijama, bio liberal onda kada se za to išlo u zatvor; da je pisao o Poperu dvadeset godina pre nego što su današnji srpski «liberali» uopšte shvatili šta znači «otvoreno društvo» u nazivu njima omiljenog fonda; da je bio član odbora za ljudska prava deset godina pre nego što su se «liberali» opsetili da civilno društvo nije samo drugi naziv za ONO i DSZ; da je pisao o podeli vlasti u američkom sistemu i o američkom federalizmu decenijama pre nego što su «liberali», na dvomesečnom studijskom boravku po SAD, otkrili važnost demokratskih institucija i vladavine prava...

Niko nije naivan da misli kako je ovakav tretman Čavoškog slučajan. Sličan tretman «uživaju» i SPC, SANU, književnici i umetnici, profesori univerziteta, oficiri iz rata 1999, novinari, sportisti koji se ne stide što su Srbi... Zapravo, celokupna srpska nacionalna elita i sve glavne nacionalne institucije predmet su ovog svojevrsnog kulturnog rata. Cilj je da se unište nacionalni autoriteti, da se potkopa nacionalno samopoštovanje, da se razori svaki centar nezavisnog rasuđivanja i delovanja. Cilj je da se autentična nacionalna kultura zameni idejno proverenom «kulturnom industrijom». Cilj je da umesto odvažnih naučnika i samosvojnih umetnika srpskom kulturom ovladaju trećerazredni imitatori, sirovi psovači, idolopoklonici svega što dolazi iz Njujorka ili Ljubljane, svejedno...

Taj cilj je na samom pragu da bude ostvaren. A za to je najodgovornija srpska kulturna elita. Ona je ćutala kada je evroreformska gomila za linč izvlačila i verbalno stavljala na vešala najuglednije ljude iz nauke, crkve, umetnosti ili politike. Jedan od tih linčovanih bio je i Kosta Čavoški. Možda je došlo vreme da više ne ćutimo. Možda je krajnje vreme da kažemo – dosta. I da barabama u ovoj zemlji konačno saopštimo da ih pošteni svet od sada više nikako neće trpeti.

Fusnote:

1. Pečat, 23. maj 2008, br. 13.

2. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=05&dd=03&nav_category=11&nav_id=244865

3. http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=244865#hrono

4. Poslednji takav šibolet bio je 8. maja 2008. B92 je doneo vest o održavanju tribine «Geopolitike» pod nazivom «Nacionalni i državni prioriteti Srbije» (http :// www . b 92. net / info / vesti / index . php ? yyyy =2008& mm =05& dd =05& nav _ category =11& nav _ id =297125 ). Citiran je Čavoški koji je rekao: «Ja mislim da je naša vlada grdno pogrešila š to je unapred odbacila upotrebu sile (u vezi sa Kosovom – A. S). Mogla je ništa da ne kaže, pa neka oni misle da li ćemo mi upotrebiti (silu) ili nećemo». Onda su usledili komentari: «Evo još likova iz crnih 90-tih, izlaze k´o buba -švabe». «Nešto te nema u poslednje vreme Čavoški, a družili smo se. Da te podsetim da smo silom probali, ali nam nešto nije išlo. A možda si taj deo prespavao, ili nisi pomno pratio situaciju jer si bio zauzet pisanjem svojih "pametnih" knjiga». «Obaveštavam b92 webmastera da ovu vest iz 1999 godine vrati u arhivu». «Kakvi su ovo luzeri, 'braneći' Srbiju upropastiće sve što je bilo zdravo u državi. Najgore je što zbog njih srpski državljani u sopstvenoj državi, odnosno mi obični ljudi, ne možemo da živimo kako treba». «Kako ja vidim nekima nije nikad dosta tragedije i haosa. Pa molim vas, kad ćete jednom stati i otarasiti se tih zlih ljudi koji prete neprekidno». «Pa gospodo, kad već mislite tako, onda pušku u ruke, put pod noge i oslobodite Kosovo». «To je po svoj prilici i samo seme zla i nesreće koji zatiru ovaj nesrećni narod vekovima u nazad». «Iskreno, plaše me ovakvi istupi i plaši me cela trenutna situacija u državi. Prema današnjem izveštaju jedne marketinške agencije, postoji velika mogućnost da mračne sile 90-ih ponovo preuzmu vođenje države», itd. (http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=297125#hrono ).

Ovaj šibolet je, međutim, bio naročit zato što je poslednja rečenica «vesti» glasila: «Kao učesnici tribine bili su najavljeni i analitičari Slobodan Antonić, Đorđe Vukadinović i Aleksandar Fatić, ali oni, prema rečima organizatora, ipak nisu mogli da dođu zbog drugih obaveza». Zamislite kakva vest – da neko nije prisustvovao tribini! Ali, to pominjanje imena, naravno, bila je želja da se još poneko stavi u negativni kontekst i da se ovaj poziv na linč proširi na još neka imena. I naravno da je poziv imao uspeha: «Sem Antonića i Vukadinovića na tom brodu opasnih likova nedostaju mi i neka mnogo zvučnija imena. To su upravo oni koji nesrećnog Srbina truju svojim otrovom koji iz njihovih duša kulja kao iz vulkana. Neka, nestaće polako i oni». Itd.