Да ли сте и ви један од родитеља који се свакога дана пита где су границе разумне бриге за безбедност сопственог детета, а где почиње претеривање и презаштићеност? Јесте ли на муци када треба да одлучите сме ли ваше клинче само у парк, у школу, у градски превоз?

Након прошлогодишњег, врло амбициозно покренутог, али неславно пропалог премијерног издања Филмског фестивала Србије (ФФС), опстанак овог пројекта био је озбиљно доведен у питање. Стара мудрост нам говори како је најтежи други роман, филм или албум.

Политика као изузетно важна друштвена делатност не може да постоји без успостављања политичке и моралне доследности и њихових граница, јер онда улазимо у простор политике која је везана само за огољене тренутне политичке интересе.

Диференцијације у схватањима о најопштијим питањима су довела до стварања тзв. органичене и неограничене визије, али и оног типа визије који представља компилацију и једне и друге групе. Такозвана ограничена визија укључује антрополошки песимизам.

До сада је Индијана Џонс био витез који се бори против „сила мрака“, а „силе мрака“ су до сада били нацисти. Међутим, сада када су му опоненти у овом филму постали комунисти, те зато што се о комунистима просто не може причати као о несумњивим „силама мрака“ као што се може о нацистима.

Најдаље је вероватно отишао ових дана често помињани коментатор Би-Би-Сија Тери Воган (иначе Ирац), који је 12 поена које је Украјина дала победничкој песми Русије, објаснио „жељом Украјинаца да осигурају несметани доток гаса”.

Ако је ико у Србији увек био у опозицији, онда је то био Коста Чавошки. Он је у опозицију отишао 1968. У тих 40 година свака власт у Србији имала је у Чавошком критичара. Он је писао против Тита, Милошевића, Шешеља, Ђинђића, Коштунице, Тадића...