Kuda ide Srbija | |||
Solidarišem se sa žrtvama, ali ne i sa zemljom koja je učestvovala u bombardovanju Srbije i koja je priznala Kosovo |
nedelja, 15. novembar 2015. | |
DA SE RAZUMEMO: žao mi je svake nevine žrtve, da ponovim SVAKE NEVINE ŽRTVE! - ali ovoliko ulizivanje i prenemaganje naše države, kada su francuske žrtve u pitanju, prevazilazi svaku meru dobrog ukusa, izaziva gađenje. Zašto mi ovoliko i ovako žalimo samo francuske žrtve? Setimo se koliko godina robije su dobili Srbi za jednu francusku glavu (Taton). Ako su ga ubili i treba da odgovaraju - naravno, ali su osuđeni tako da presuda podseća na onu u Kragujevcu 1941. za jednog ubijenog Nemca, streljati 100 Srba, pa čak i dece od 8 godina. Ali mi smo narod kratke pameti, ili često bez pamćenja, pa ... Da se podsetimo: teroristički akt nedavno u Turskoj, srušeni ruski avion, a tek stotine hiljada poginulih civila u Siriji; pa samo pre nekoliko dana u Bejrutu ... i nikome u ovoj državi i ne pade na pamet da se u ovolikoj meri ožalosti! Pobiše Ameri u Avganistanu kompletne svatove kao greškom, pobiše lekare i pacijente u bolnici, pa niko da se solidariše sa tim nesretnim narodom. Setimo se i ovoga: Francuska je bila jedna od najaktivnijih država koje su srušile jednu od najuređenijih država u svetu, socijalni raj na zemlji – Libiju. Ubili su zakonski izabranog predsednika države - Moamera Gadafija a tek koliko je ljudi- nevinih civila stradalo u za vreme francuskih bombardovanja Libije... i nikome u Srbiji nije ni palo na pamet da u znak mučeništva libijskog naroda raširi zastavu Libije... U toj istoj Francuskoj su tragediju ruskog aviona prikazivali na najciničniji mogući način -- karikaturama u ''Šarli ebdo'', karikaturom prikazali tragičnu smrt dvogodišnjeg dečaka iz Sirije na morskoj obali. Živo me interesuje kakvom će karikaturom prikazati žrtve terosrističkog napada u svom Parizu. Sad se svi u Srbiji pomamiše da šire zastave Francuske, kao da ljudi nisu od krvi i mesa svuda po svetu! Da podvučem, žao mi je nevinih žrtava i terorizam je nešto najgore što se jednoj civilizaciji može dogoditi, ali se u najmanju ruku ne slažem sa selektivnom solidarnošću sa žrtvama terorizma. Noćas vidim na gradskoj kući u Novom Sadu trobojku (performans) i naivno se pitam šta je ovo, kakav im je ovo redosled boja i položaj i onda se dosetim da smo mi solidarni sa Francuskom. Snimila sam tu zastavu, koju su projektovali akstivisti EGZIT festivala, ali ne nalazim smisla da je pošaljem uz ovaj svoj osvrt.. Pod tom zastavom su leteli avioni i bombardovali našu zemlju i ubijali naše ljude! Nema razloga da se ta zastava sada šepuri nad našim državnim ustanovama! Ako neko baš toliko obožava tu zastavu, neka je nosi kući i neka je grli i ljubi u ličnoj režiji, a građane neka poštedi provokacija, koje se izazivaju selektivnim odnosom prema žtrtvama ovog nemirnog sveta! Lepo im je (Americi i njenim NATO satelitima) u Ujedinjenim nacijama, u septembru ove godine, rekao Vladimir Vladimirovič Putin :«Vы hotь ponimaete, čto vы natvorili?!» (Da li vi barem shvatate šta ste uradili?) Ja nisam solidarna sa Francuskom! Meni je žao tragično izginulih ljudi, a sa francuskom državom i njenom politikom ni malo nisam solidarna, oni su u ovom političkom razdoblju – naši direktni neprijatelji. Ja nisam solidarna sa francuskom državom i ni sa jednom zapadnom državom koja je učestvovala u bombardovanju Srbije, ni sa jednom državom koja je priznala Kosovo, ni sa jednom državom, koja je glasala (i koja će glasati) da Kosovo bude primljeno u UNESKO. Ja nisam vaspitana tako da budem solidarna sa neprijateljima moje Otadžbine, mojih predaka i mojih potomaka! Tu vrstu solidarnosti ostavljam našim političarima, koji nas samoubilački vode u zagrljaj naših neprijatelja, a među njima i Francuske! |