Interesi jednog čoveka ne smeju biti važniji od građana i države

(Svedok)

Čuveni rimski državnik Ciceron govorio je da spas i napredak države nikada nisu u rukama jednog čoveka.

Srbiji nisu potrebni spasioci, niti lažne mesije, već joj treba nacionalni plan iza koga bi stale najznačajnije institucije i pojedinici. 

Plan, koji bi oslonjen i na prošlost, trasirao naš put u budućnost.

Nažalost, umesto plana koji bi štitio srpske interese, Srbija se danas vodi interesima Evropske unije, uprkos višestruko štetnim posledicama. Cena koju Srbija treba da plati, ili je već platila za ulazak u Evropsku uniju su pristajanje na razbijanje Srbije, dalje slabljenje njenog državnog jedinstva, prekid prijateljskih odnosa sa državama koji su joj istorijski saveznici i najperspektivniji trgovinski partneri, ekonomska kolonizacija, rasprodaja profitabilnih preduzeća i poljoprivrednog zemljišta.

Totalna rasprodaja Srbije, gubitak nacionalnog suvereniteta i dostojanstva, teror lažnih ljudskih prava umesto odbrane radničkih, političkih i drugih istinski ugroženih prava bilans su petnaestogodišnjeg puta u Evropsku uniju.

Poslednji je trenutak da zaustavimo voz koji je na pogrešnoj pruzi. Srbiji je potreban referendum o prekidu evropskih integracija.

Referendum je potreban narodu, jer ne može više da dozvoli da najvažnije odluke donose sumnjive političke elite, koje su, često, obične marionete zapadnih sila.

Referendum ne bi bio potreban kada bi srpske vlasti poštovale Ustav Srbije, kada bi Srbija bila pravna država u kojoj je njegovo kršenje sankcionisano i u kojoj samostalan i nezavisan Ustavni sud štiti ustavnost i zakonitost.

Svi smo svesni da to, nažalost, nije slučaj.

Da li će Srbija nastaviti putem ka EU, pitanje je na koje građani mogu da daju odgovor samo na referendumu.

Na izborima se građani opredeljuju za stranke za koje veruju da će svojom ukupnom politikom na najbolji način da rešavaju probleme koji su im u centru pažnje.

Dovedeni u ogromnom procentu na sam rub gole egzistencije, za građane su danas to pitanja povećanja zaposlenosti, zarada, socijalne sigurnosti, borbe protiv korupcije...

Samo referendumom može da se utvrdi da li građani prihvataju da se zarad ulaska u Evropsku uniju Srbija dobrovoljno odrekne Kosova i Metohije i dela sopstvenog naroda.

Bežanje od referenduma i stav da se izborima utvrđuje da li dosadašnja politika posrednog priznavanja nezavisnosti Kosova ima podršku građana predstavljaju ordinarnu prevaru i bežanje od utvrđivanja narodne volje.

Predsednik Vlade Aleksandar Vučić svestan je da je proevropsko raspoloženje kod građana u padu i strepi od referendumskog rezultata i kako će izaći pred one sa Zapada koji su mu pomogli da osnuje Srpsku naprednu stranku, a kasnije i dođe na vlast.

Kako će ove probleme rešiti sa „velikim prijateljima Srbije“, kako netačno voli da kaže predsednik Vlade, njegova je stvar, jer interesi jednog čoveka ne smeju biti važniji od građana i države.

Prekid evropskih integracija je nova šansa za Srbiju. Mudrom diplomatijom, u sve složenijim međunarodnim okolnostima, možemo se izboriti da postanemo posrednik između Rusije i Evropske unije.

Slični posrednici su nekada bili Finska i SFRJ, ali je Finska ulaskom u EU izgubila tu mogućost, jer ne može da bude posrednik onaj ko je član saveza sa kojim je potrebno posredovati, dok je SFRJ razbijena i ostala je da postoji samo u našim sećanjima i udžbenicima iz istorije.

Srbija bi posredničkom ulogom od političkog objekta postala politički subjekat, Srbija bi tako postala istinski poštovana država.

Jasno je da nema političkog osnaživanja bez ekonomskog, niti Srbija može biti snažna država, a u isto vreme ekonomska kolonija. To je sistem spojenih sudova, a preduslov razvoja je zaustavljanje rasprodaje državne imovine i neobnovljivih resursa i odustajanje od mera koje nameću međunarodne finansijske institucije.

Srbiji je potrebno vođenje samostalne razvojne politike, organizovanje jakog ekonomskog zamaha oslanjanjem na velike privredne sisteme u državnom, privatnom i mešovitom vlasništvu i domaći kapital, pri čemu privatna inicijativa mora biti zaštićena jasnom zakonskom regulativom.

Sprečavanje neumerenog bogaćenja korporacija kroz ograničavanje ekonomskih monopola i pomaganje najugroženijim kategorijama stanovništva kroz subvencionisanje osnovnih potreba i pružanje zaštite svakom građaninu nužni su zbog galopirajućeg siromaštva i jačanje socijalne kohezije stanovništva.

Država je onoliko dobra, koliko se pokaže odgovornom prema svim kategorijama stanovništva. U Srbiji niko ne bi smeo strahovati da će umreti od gladi, hladnoće ili nedostatka zdravstvene zaštite.

Pored ovih, Demokratska stranka Srbije predlaže još nekoliko načela koji mogu postati osnova nacionalnog plana.

- Odbrana teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemlje kroz jačanje potencijala, koja će biti usredsređena na očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije mora postati okosnica nacionalnog programa;

- Preduzimanje svih mera u cilju vođenja aktivne populacione politike koja bi se uskladila sa političkim i ekonomskim ciljevima države, a kako bi se rešio jedan od najvećih problema Srbije u 21. veku-demografski;

- Jačanje tradicionalnih vrednosti i podršku roditeljstvu i porodici kao osnovnoj ćeliji našeg društva;

- Borba za političku demokratiju, razvoj građanskog društva zasnovanog na solidarnosti i pravednosti, kao i jačanju ograničene i jasno određene sfere nadležnosti suverene države.

- Za Demokratsku stranku Srbije je najviša vrednost slobodan građanin, odgajan u porodici zasnovanoj na moralnim i tradicionalnim vrednostima, koji odlučuje o opštim pitanjima dobrobiti zajednice i države i koji je državu koja mu tu i takvu slobodu jemči, spreman i da brani

- Resuverenizacija i razvijanje „kulture sećanja“. Potrebno je izbrojati i poštovati žrtve, imenom i prezimenom, od Balkanskih ratova, do danas. Zbog toga je neophodno inicirati izgradnju „Centra sećanja na srpske žrtve“, ne neznanih, već znanih junaka, palih za slobodu otadžbine. To bi bio simbol „večitog plebiscita“ srpskog naroda.

- U ekonomiji treba razvijati koncept ekonomskog patriotizma uz jačanje domaćeg poljoprivrednika, domaćeg zanatlije, domaćeg proizvođača uz snažno ekonomsko oslanjanje na Rusiju.

Demokratska stranka Srbije je oštra opozicija Vučićevoj vladi, ali nikada neće biti opozicija Srbiji. Spremni smo da učestvujemo u razgovorima kako državu i narod izvući iz agonije u kojoj se sada nalaze.

Kao i svaki lekar, pored dijagnoze, predložila sam i terapiju.

Prvi korak je promena pogrešne politike.

A da je to moguće, svedoči nam ruski primer. Rusija je devedesetih u Jeljcinovo vreme bila raspadnuta zemlja. Ogromno oslanjanje na Brisel i Vašington doveli su Rusiju dotle da je politička elita bila spremna da nuklearni arsenal preda na staranje strancima, da se stranci puste da gazduju Sibirom, a svake godine je demografski gubitak iznosio milion ljudi.

Dolasnom Putina promenjena je politika, i Rusija se okrenula od Zapada ka sebi. Kakvu Rusiju danas imamo, to znamo i vidimo.

Zato je i u Srbiji vreme da se suštinski politika promeni. U najboljem duhu demokratskih društava, o toliko suštinskoj promeni politike treba da odluči narod.

Vreme je za referendum!