Zov nove balkanizacije?

Kada bude izbio Veliki rat, reče stari Bizmark, biće to zbog ''neke gluposti na Balkanu''.

28. juna 1914. Gavrilo Princip je ubio nadvojvodu i naslednika austrijskog prestola Franca Ferdinanda u Sarajevu i pokrenuo niz događaja koji su doveli do Prvog svetskog rata.

U proleće 1999. Sjedinjene Države su bombardovale Srbiju 78 dana kako bi primorale njenu vojsku da napusti nacionalnu kolevku, pokrajinu Kosovo. Srbi su se borili protiv albanskih separatista Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). I nismo imali ništa više prava da bombardujemo Beograd nego što bi britanska Kraljevska mornarica imala prava da bombarduje Njujork tokom našeg Građanskog rata.

Rečeno nam je da smo bombardovali Srbiju kako bi zaustavili genocid na Kosovu. Ali genocida nije bilo. To je bila propaganda. Ujedinjene Nacije su ustanovile da ukupan broj Srba i Albanaca poginulih u ratu Slobodana Miloševića nije iznosio ni 1 odsto poginulih u ratu g. Linkolna.

Desetine hiljada Albanaca jeste pobeglo tokom rata. Međutim, nakon završetka rata, desetine hiljada kosovskih Srba je etnički očišćeno iz pokrajine svojih predaka a njihove crkve i manastiri su razoreni i poharani. U tom egzodusu, oni su izgubili sve. Preostalih 120.000 Srba većinom je sabijeno u enklave koje čuvaju NATO trupe.

''U srpskom manastiru u Peći,'' piše Vašington post , ''italijanski vojnici čuvaju svetinju koju okružuje masivni novi zid koji štiti stare monahinje od kamenica i drugog maltretiranja od strane etničkih Albanaca u prolazu.''

U nedelju je Kosovo objavilo nezavisnost i priznato je od strane Evropske Unije i predsednika Buša. Ali ovo nije kraj priče. To je tek predgovor za novu istoriju Balkana, region koji već poznaje i previše istorije.

Mešajući se u jedan građanski rat kako bi pomogli otcepljenju jedne drevne pokrajine, kako bi stvorili jednu novu naciju koja nikad pre nije postojala, duž etničkih, religijskih i plemenskih linija, ustanovili smo opasan presedan. Muslimanski i albanski ekstremisti već govore o Velikoj Albaniji, koju bi činile od Albanija, Kosovo i muslimansko-albanski delovi Srbije, Crne Gore i Makedonije.

Ako ove albanske manjine budu zahtevale pravo na otcepljenje i pripajanje svojim sunarodnicima na Kosovu, po kom osnovu bismo im se suprostavili? Nepovredivosti granica? Šta ako se srpska većina u regionu Mitrovice na severu Kosova, koja ne prihvata albansku vlast, otcepi i zatraži zaštitu od svojih sunarodnika u Srbiji?

Da li bi još jednom zaratili protiv Srbije kako bi zaštitili teritorijalnu celovitost Kosova, nakon što smo odigrali vodeću ulogu u uništavanju teritorijalne celovitosti Srbije?

Unutar američki-sponzorisane federacije Bosne i Hercegovine, autonomna Republika Srpska već govori o odvajanju i ujedinjenju sa Srbijom. Po kom osnovu bismo ih u tome sprečili?

Američki rat protiv Srbije bio je neustavan, nepravedan, i nerazuman. Kongres ga nikad nije odobrio. Srbija, naš saveznik u oba svetska rata, nikada nas nije napala. Od Srba smo napravili neprijatelje i od sebe odbili Rusiju, zarad stvaranje druge muslimanske države na Balkanu.

Mešanjem u građanski rat u kojem im nije bio ugrožen ni jedan vitalni interes, Sjedinjene Države, protiv kojih je povika u Beogradu jednako glasna koliko i odobravanje u Prištini, stekle su još jednu zavisnu teritoriju. A naši novi saveznici, OVK, verodostojno su optuženi za trgovinu ljudima, prodaju droge, ratne zločine i terorizam.

A povika za etničkom samoupravom tek počinje da se čuje.

Rumunija je odbila da prizna novu Republiku Kosovo, iz najboljih mogućih razloga. Bukurešt vrši vlast nad velikom mađarskom manjinom u Transilvaniji, koju je dobila na istoj Pariskoj mirovnoj konferenciji 1919. na kojoj su Hrvatska, Slovenija i Bosna i Hercegovina odvojene od Beča i ujedinjene sa Srbijom.

Abhazija i Južna Osetija, dve pokrajine koje su se odvojile od Gruzije, pozivaju se na kosovski presedan i zahtevaju priznanje kao nezavisne države. A pošto naši NATO ekspanzionisti žure sa uključivanjem Gruzije u NATO, evo još jedne prilike za potencijalni sukob između Vašingtona i Moskve.

Španija se takođe usprotivila odvajanju Kosova od Srbije, pošto je Madrid suočen sa sličnim zahtevima od strane baskijskih i katalonskih separatista.

Muslimanski svet će sa entuzijazmom pozdraviti stvaranje nove muslimanske države u Evropi na štetu srpskih pravoslavnih hrišćana. Ali će Turska verovatno ponovo postaviti pitanje zašto EU i Sjedinjene Države formalno ne priznaju tursku republiku Severni Kipar. Poput Kosova, i ona je etnički homogena zajednica, koja je objavila nezavisnost pre 25 godina.

Otcepljeno Pridnjestrovlje traži nezavisnost od Moldavije, države pritešnjene između Rumunije i Ukrajine, a ruski predsednik Putin je zapretio da će priznati nju, Abhaziju i Južnu Osetiju kao odgovor na zapadno priznavanje Kosova.

Ako Putin zastane, to će biti zato što shvata da je, od svih evropskih država, Rusija među onima koje su najugroženije lančanom balkanizacijom koju smo možda ponovo pokrenuli na Balkanu.

19.02.2008.

COPYRIGHT CREATORS SYNDICATE, INC.