SAD će dati odobrenje za formiranje "Vojske Kosova"

Ova izjava je očigledno izazvala brze reakcije cele svetske diplomatije koja ima interes da se Balkan ne transformiše u tempiranu bombu, koja može da ponovo donese rat u srce Evrope. Na žalost, signali nisu ohrabrujući. Problem se, naime, ne može obuhvatiti okvirom srpsko-kosovarskog konflikta, već ga treba proširiti na ceo svetski geopolitički sistem, posebno na diplomatske odnose između Moskve i Vašingtona, Srbije i Evrope.

Upravo zbog značaja koji region ima u svetskoj geopolitičkoj ravnoteži, nije slučajno da je Priština govorila o Rusiji, pre nego o Srbiji, kao o pretnji za vlastiti opstanak, i kao uzroku ubrzavanja militarizacije snaga bezbednosti, jer ako je Srbija najveći saveznik Rusije na Balkanu, Kosovo je, sa svoje strane, najveća strategijska baza NATO-a na toj istoj teritoriji. Iz tog razloga, vlada u Prištini se poslužila ruskom pretnjom, kako bi pospešila zauzimanje blagonaklone pozicije od strane NATO-a prema odluci da se naoružaju bezbednosne snage Kosova, stvarajući tako od njih jednu stajaću vojsku.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg odmah je tražio od predsednika Kosova Hašima Tačija da blokira postupak jer je u suprotnosti sa stabilizacijom regiona. Pa ipak, izgleda da poruka nije poslušana. Naprotiv, upravo zbog toga što su, kako NATO tako i EU, odbacili u začetku ideju o vojsci Kosova, usled strahova od zaoštravanja konflikta sa Srbijom, Priština je odlučila da zatraži ovlašćenje direktno od Vašingtona. Mnoge u Americi tišti taj problem i mnogi su spremni da pažljivo saslušaju kosovske zahteve, pre svega u kontekstu sukoba sa ruskim neprijateljem.

Trampova administracija, uprkos navodnom približavanju Rusiji, nikada nije krila svoju podršku nezavisnosti Kosova. Postoji jedan deo Kongresa SAD koji je zvanično zatražio od američke vlade da pruži podršku projektu Prištine. Posebno Eliot Engel, verzirani kongresmen Demokratske partije oko balkanskih pitanja, izjavio je, da iza ove odluke Kosova treba da stane administracija Trampa, kako bi se oponiralo naoružavanju Srbije od strane Moskve. Američka ambasada na Kosovu, takođe je počela da pozitivno ocenjuje Tačijevu odluku nakon prvobitnog negativnog mišljenja. Mišel Šon, portparolka američke ambasade u Prištini, načinila je značajan proboj. Američka funkcionerka, u odgovoru na pitanje oko ovog problema, potvrdila je, da će SAD podržati predlog u slučaju dublje ustavne reforme, i pre svega, uz jedan transparentan proces uključivanja svih zajednica – pre svega one srpske.

Odgovor Moskve bio je brz. Kremlj ne samo da je hitro odbio optužbe vlade u Prištini da hoće da podrži srpsku potencijalnu invaziju Kosova, već je takođe zatražio od predsednika Tačija da prekine proces transformacije bezbednosnih snaga Kosova. Prema portparolki ruskog ministarstva spoljnih poslova Mariji Zaharovoj, ideja rađanja vojske Kosova je u suprotnosti kako sa rezolucijom 1244 SB UN-a, tako i sa sporazumima koji proizilaze iz pacifikacije konflikta. Prema Rusiji, stvaranje jedne oružane sile ne bi imalo za posledicu ništa drugo do kreiranja još veće podele između Beograda i Prištine, ponovo dovodeći do usijanja ceo balkanski region i odnose sa susednim državama.

Preveo sa italijanskog: Nebojša Vuković

Izvor: http://www.occhidellaguerra.it/usa-ok-allesercito-del-kosovo-gelo-con-mosca/