Otvoreno pismo predsedniku Republike Srbije - žig izdaje i beščašća je važniji od novca i Nobelove nagrade

Gospodine Predsedniče,

2012. godine kada ste krenuli u pregovore sa Prištinom govorili ste da Srbija mora da učini teške i bolne kompromise što je rezultiralo izdajničkim Briselskim sporazumom. Briselski sporazum je faktički ukinuo institucije države Srbije na Kosovu i Metohiji, odnosno, ukinuo je državu Srbiju na Kosovu i Metohiji. Vi inače skoro punitih pet godina vodite pregovore sa separatistima koji su užasni po srpske nacionalne i državne interse jer, kako Srbi na Kosovu i Metohiji, tako ni Republika Srbija, nikakvu vajdu nije imala od njih. Za ovih pet godina Kosovo i Metohiju ste od Srbije udaljili koracima od sedam milja, gradeći temelje za stvaranje još jedne albanske države na Balkanu, ili bolje reći «Velike Albanije».

Na Zapadu je svima apsolutno jasno da bez podrške Srbije separatisti u Prištini ne mogu da stvore državu a Vi im u tome zdušno pomažete. Danas shvatamo da se spremate da pod pritiskom Zapada potpišete mirovni sporazum sa Albancima na Kosovu i Metohiji. Takav sporazum jednostavno znači priznanje Kosova, priznanje da Kosovo i Metohija više nije Srbija. To je takođe jedan od uslova za ulazak Srbije u Evropsku uniju. U prevodu to znači, ako Srbija hoće u EU mora da se odrekne svoje južne pokrajine.

Zašto niste iskreni prema građanima Srbije pa da organizujete jedan pošten referendum da se narod Srbije izjasni da li je spreman da uđe u EU tako što će da se odrekne Kosova i Metohije? Kažem «pošten» iz razloga jer su sve vaše kampanje do sada bile politički prljave i gde svi akteri nisu imali ravnopravan pristup medijma da iznesu svoje stavove.

Gospodine Predsedniče, zašto niste korektni prema građanima Srbije da kažete kojim to silama nebeskim ili bolje reći kojim zemljam Zapada ste obećali da ćete da se odreknete Kosova i Metohije? Priče o unutarsrpskom dijalogu su samo prazne floskule jer Vi u tom nečasnom poslu tražite saučesnike da u izdajni ne biste bili sami. Uostalom, Vi ste pregovorima sa Prištinom pristupali na neozbiljan način. Bez koncepcije, strategije, plana. Ili je možda u startu bio plan da Kosovo i Metohija ne bude Srbija. Ovo Vam kažem jer sam bio član pregovaračkog tima Beograda od 2006-2008. godine kada smo pregovore vodili na transparentan način obaveštavajući građane Srbije o njihovom toku. Angažovani su bili najkvalitetniji stučnjaci koje Srbija poseduje iz najrazličitijih oblasti. Iz tog razloga je i ugled koji je pregovarčki tim Beograda imao kod EU i Amerike bio na visokom nivou i nikome nije padalo na pamet da se sa takvom delegacijom igra, niti da je zatvara po bilo kakvim ćumezima da bi se od srpske delgacije izvukle koncesije. Vama su to radili gospodine Predsedniče jer je kvalitet ljudi sa kojima ste vodili pregovore o najvažnijem srpskom pitanju bio jako skroman.

Teoretski se postavlja pitanje zašto žurite da rešite problem Kosova i Metohije? Vreme ne radi za Albance nego za nas.

Pozivate se na realnost koja danas vlada na Kosovu i Metohiji zaboravljajući, pritom, činjenicu kako se došlo do te realnosti. Do te surove realnosti se došlo ubijanjem, paljenjem kuća i svetinja, etničkim čišćenjem, zločinima najgore vrste... Upravo pre dva dana se navršilo 18 godina od ubijanja žetelaca u selu Staro Gacko. Svojom pričom o realnosti vi tretirate zločin  kao  realan način za osvarivanje političkih ciljeva, tj. za stvaranje još jedne albanske države na Balkanu. Ako već želite da se mirite sa Albancima neka se prvo vrati 250.000 proteranih Srba pa da onda govorimo o miru.

Moram da Vas podsetim, da se držao Vaše logike 1912. godine Nikola Pašić nikada ne bi krenuo u oslobađanje Kosova i Metohije. I da Vam kažem da je 1912. godine procenat Srba koji je živeo na Kosovu i Metohiji bio manji nego što je danas. Ali takav kriterijum za ondašnjeg predsednika vlade nije bio validan. U argumentu da se odreknete Kosova i Metohije uporno ponavljate primer Mališeva jer, zaboga, Srbi tamo ne žele da idu da žive. Sledeći takvu logiku Srbi ne žele da žive ni u Preševu, ni u Tutinu, pa hoćete li i tih mesta i gradova da se odreknete? Broj Rusa koji žive u Čečeniji je u tragovima, ali Rusiji ne pada na pamet da se odrekne ni Čečenije ni Ingušetije.

Ne zaboravite da se suština problema na Kosovo ogleda u borbi dva naroda za prostor, Srba i Albanaca. Albanci su ostvarli prednost, uvek i samo, uz podršku okupatora koji su vladali tim prostorom. Prvo Turci, pa onda Nemci u dva rata, pa komunisti, i na kraju Amerikanci. Pa je i to jedan od razloga da ne smemo da im prepustimo Kosovo i Metohiju.

Danas Srbiju Kosovo i Metohija ne košta puno. U vreme Slobodana Milošvića, kada ste bili ministar, doduše, tada ste imali drugu priču, jer ste zastupali princip da za jednog ubijenog Srbina treba ubiti sto Bošnjaka, Kosovo i Metohija je Srbiju koštalo mnogo više. Tada je Srbija finansirala besplatno lečenje i školovanje i Albanaca i Srba koji žive na Kosovu i Metohiji. A da se vratimo još dalje, iako je do 1912. godine tzv. Stara Srbija (Kosovo i Metohija i Makedonija) bila u sastavu Osmanske imperije Kraljevina Srbija je finansirala celokupno školstvo. Tako je recimo, da ne ređam dalje, Vaš zemljak srpski književnik Petar Kočić bio profesor srpskog jezika u Srpskoj gimnaziji u Skoplju. Ali ondašnja Srbija je imala planove za sopstveno širenje u okviru praiskonskih srpskih oblasti a ne kao Vi da je smanjujete i sužavate.

Žestoko ste se okomili na mit o Nebeskoj Srbiji, zaboravljajući pritom da je ta ideja sačuvala vaskoliki srpski narod bilo gde da se nalazio. Zahvaljujući toj Nebeskoj Srbiji Vaši u Bugojnu su Srbi a ne, recimo, Hrvati ili Muslimani. Kosovo i Metohija su temelj srpske državnosti, duhovnosti i pismenosti. Ovde je sve nastalo. Ako to date kao što ste naumili Vi ćete da sasečete korene na kojima je izrastao srpski narod, Vi ćete mu oduzeti dušu i nikakvi brtuo-društveni proizvodi neće moći da ga sačuvaju i spasu. Narod će postati amorfna masa bez boje, ukusa i mirisa, bez imena i identiteta. Kad smo već kod materijalnog moram da Vas podsetim na predmet poznavanje prirode i društva koji smo svi učili u školi, u njemu stoji da se više od 70% rudog bogatstva Srbije nalazi na Kosovu i Metohiji. Vrednost tog rudnog bogatstva, po nezavisnim istraživanjima, se kreće između 2 i 3 hiljade milijardi evra. Postavlja se pitanje kako to Srbiji može da bude bolje ako se toga odrekne, odnosno, ako se smanji. Pošto volite da se igrate istorije moram da Vas podsetim da je Metohija mnogo plodnija od Vojvodine, iz tog razloga žitnica nekadašnje Rimske imperije nije bila Panonija nego Dardanija.

I kad smo već kod istorije, gospodine Predsedniče, mnogo se divite Veberu i nemačkom protestantizmu, ali jednu stvar sigurno ne znate, da je ta germanska tvorevina stvorena na genocidu baltičkih Srba koji su živeli kompaktno istočno od reke Rajne. Bedan ostatak tog ogromnog naroda su Lužički Srbi da svedoče o pogromu koji su kroz vekove doživeli. Njihova država je prestala da postoji na Vidovdan 1189. godine gubitkom poslednjeg uporišta koje se zove Rujan ili nimački Rigen. Imena današnjih nemačkih gradova ubedljivo govore o onima koji su ih stvarali. Berlin je brlog ili blato na slovenskom, Drezden je po ptici drozd (na srskom kos, po kome je i Kosovo dobilo ime), Lajpcig po lipi, a Brandenburg je nekdašnji Branibor. Čak i reka Elba je Laba gospodine Predsedniče sa imenom istovetne reke na Kosovu i Metohiji kojeg se Vi tako lako odričete. Zaista gospodine Predsedniče ko ste Vi uopšte da mene odvojite od moje Srbije? Ko Vam daje za pravo da trgujete mojom dedovinom? To nije ni lepo, nije ni pristojno.

Ali stvarno mi nije jasno zaštu žurite sa predajom Kosova i Metohije? Da li je možda razlog da na taj način želite da sačuvate svoju fotelju i karijeru žrtvujući 15% državne teritorije. Ili je možda u pitanju novac, jer ste se za ovo vreme, zajedno sa Vašim bratom, enormno obogatili. Ako ste u sukobu sa Zapadom naročito Amerikom taj novac nemate načina da sačuvate pa je možda i to razlog da predajom Kosova i Metohije želite da «velikom bratu» sa druge strane okeana udovoljite. Ja to dobro znam jer sam na američkoj crnoj listi i moja imovina pokretna, nepokretna, bilo koja, je podložna konfiskaciji ako je izvan granica Republike Srbije. Amerika ipak od mene neće mnogo profitirati, ali kod Vas je već nešto drugo. Priča o 128.000 dinara, od kojih Vi navodno živite, je gola neistina. Verujte mi, u to više niko u Srbiji ne veruje.

Ipak Predsedniče imajte u vidu, ako danas date Kosovo i Metohiju sutra će Vam tražiti da uvedete sankcije Rusiji, pa da uvedete Srbiju u NATO pakt, i na kraju će opet da Vas smene jer ćete za njih biti istrošen i islužen političar.

Neki čak kažu, a koliko je tačno pokazaće vreme, da je razlog Vaše žurbe oko Kosova i Metohije želja da Vi i Hašim Tači dobijete Nobelovu nagradu za mir. Takva nagrada u startu bi bila vulgarizovana jer švajcarski advokat Dik Marti sa puno argumenata optužuje Vašeg partnera u pregovorima za trgovinu ljudskih organa Srba. Mihail Gorbačov je dobio Nobelovu nagradu za mir zato što je razbio Sovjetski Savez ali je zato najomraženija ličnost u Ruskoj Federaciji.

Na kraju, sasvim dobronamerno želim da Vam kažem da to ne činite. Nemojte da bacate prokletstvo na Vašu decu jer ona to ne zaslužuju. Vaš stariji sin dosta često boravi na severu Kosova i po mnogim pričama radi se o bezazlenom i pristojnom mladiću koji ima rodoljubive crte, nemojte tim žigom sramote i izdaje da ih opteretite za ceo život. Tokom pregovora u Beču lično sam vodio računa o samo jednoj stvari, da zvaničan stav Republike Srbije ne krene putem ustupaka Prištini da bi se Kosovo odvojilo od nje. Da je tako krenulo, bio sam spreman da automatski napustim pregovore. Nemam pravo da etiketu izdaje i beščašća tovarim svojoj porodici. Tome me je naučila Nebeska Srbija koju Vi tako naglašeno prezirete.

(Autor je nekadašnji član pregovaračkog tima Srbije u perodu 2006-2008. godine i član Predsedništva Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“)