Dok predsednik Vučić u Njujorku priča o „deeskalaciji“, prištinske vlasti u Ibarskom Kolašinu grade četiri nove kasarne - a „Srpska lista“ ćuti

Opština Zubin Potok u geografskom smislu je prostor Ibarskog ili Starog Kolašina. Nalazi se između opština Istok i Peć sa jedne strane i Novog Pazara sa druge. Shodno tome davna želja albanskih ekstremista i separatista jeste da spoje oblast Metohije sa tzv. Sandžakom. Da bi se to ostvarilo potrebno je proterati srpsko stanovništvo iz opštine Zubin Potok.

Zbog toga je vlada Aljbina Kurtija u Prištini rešila da u ovoj opštini pored već postojeće policijske stanice izgradi četiri kasarne u kojima bi bili smešteni pripadnici bezbedonosnih snaga Kosova, odnosno vojske i ROSU policije. Normalno, nacionalni sastav u kasarnama bio bi isključivo albanski kao što se to već dešava u graničnoj policiji samoproglašene republike Kosovo.

Za deset godina svoje vladavine predsednik Srbije Aleksandar Vučić nikada nije progovorio o obavezi iz Kumanovskog sporazuma da se na prostor KiM vrati do hiljadu srpskih vojnika i policajaca. Da je to tražio niti bi se formirala vojska Kosova niti bi se gradile kasarne u Ibarskom Kolašinu.

Vlada samoprogalšene republike Kosovo donela je odluku da se preko svog ministarstva za prostorno planiranje izvrši eksproprijacija zemljišta koje je u vlasništvu Srba. Jedna kasarna, a ona je već počela da se gradi, nalazi se na prostoru sela Gornji Jasenovik. Ne pitajući vlasnike ROSU policija sa građevinskim mašinama već je pristupila gradnji vojnog objekta. Sledeća kasarana bila bi na prostoru sela Gornje Padine. Vlasnici su obavešteni o eksproprijaciji i ovih dana se počinje sa gradnjom. Vojni objekat granične policije na prostoru sela Banje takođe je u procesu gradnje. Sledeća policijska stanica odnosno kasarna izgradiće se u selu Brnjak, zaseok Jakovljevići. Njena gradnja je predviđena za narednu godinu.

Za ovakvu vojnu ekspanziju na sednici vlade „Kosova“ glasao je i ministar, predsednik Srpske liste, Goran Rakić. Lokalna samouprava u Zubinom Potoku nemo posmatra ili bolje reći aminuje ovaj preteći egzodus Srba sa ovih prostora. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izuzev jalove sednice saveta za nacionalnu bezbednost ništa drugo nije preduzeo. Mediji u Srbiji o ovome ništa ne govore što znači da je za gradnju ovih objekata zvanični Beograd dao dozvolu. Shodno tome na sednici Generalne skupštine UN predsednik Srbije kaže da je deeskalirao napregnutu situaciju u južnoj srpskoj pokrajini tako što zatvara oči pred ovakvim vojnim nasrtajima na Srbe.

Doduše, to i ne čudi. Kada je trebalo da bude formirana vojska Kosova kako nije bilo kvoruma u sepratističkoj skupštini Srpska lista je dala kvorum pa je u separatistički ustav uneta odredba o formiranju bezbedonsnih snaga. Predsednik Srbije je da bi oprao usta zatražio hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN na kojoj je onako prijateljski sa Hašimom Tačijem učestvovao u raspravi. Nije ga čak ni mrko pogledao.

Za deset godina svoje vladavine predsednik Srbije Aleksandar Vučić nikada nije progovorio o obavezi iz Kumanovskog sporazuma da se na prostor KiM vrati do hiljadu srpskih vojnika i policajaca. Da je to tražio niti bi se formirala vojska Kosova niti bi se gradile kasarne u Ibarskom Kolašinu. Sličan primer retko ćete naći gde u svetu da vrhovni komandat jedne vojske na svojoj teritoriji blagonaklono gleda na stvaranje njemu neprijateljske vojske. Jer takva vojska danas je pretnja Srbima na Kosovu i Metohiji ali sutra i za vojsku Srbije.

Vlast u Beogradu je jaka kada treba da se sveti i vrši represiju nad Srbima. Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ sa puno razloga pretpostavlja da je najviši vrh srpske države odgovoran za paljevinu prostorija Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“, za bacanje bombi i pucanje na kuću narodnog poslanika Slaviše Ristića pre par godina u Zubinim Potoku, paljenje automobila i drugih oblika nasilja nad Srbima. Međutim, kada su u pitanju Albanci predsednik Srbije ima drugi kriterijum, on se zove Otvoreni Balkan. A izuzev jalovih slika i bilborda o nekavoj ZSO i „severnoj Armiji“ nikakvih drugih reakcija na porbljavanja severa Kosova i Metohije nema.

Vlast u Beogradu je jaka kada treba da se sveti i vrši represiju nad Srbima. Međutim, kada su u pitanju Albanci predsednik Srbije ima drugi kriterijum, on se zove Otvoreni Balkan. 

A što se tiče lokalnih vlasti u Zubinom Potoku predvođenih opet „Srpskom listom“ situacija je slična. Ćutanje, jer ćutanje je znak odobravanja. Možda gradonačelnik ili predsednik opštine Srđan Vulović nema ni vremena za ove probleme Srba. On je inače gradonačelnik po zakonu i ustavu samoproglašene republike Kosovo. Predsednik je privremenog veća imenovanog od strane Republike Srbije. Prima novac i sa jedne i sa druge strane. U isto vreme on je i direktor hidrocentrale u Zubnom Potoku imenovan od vlade Republike Srbije a takođe i upravnik hidrosistema Ibar-Lepenac imenovan od separatista iz Prištine. Za ove funkcije on je novčano nagrađen. Vlasnik je najvećeg autoprevoznog preduzeća na severu Kosova i Metohije zvanog „Kolašin prevoz“. Vlasnik je i preduzeća za obuku vozača „Maraton“ u Zubinom Potoku. Vlasnik je i građevinskih firmi u Beogradu i Kragujevcu gde gradi stanove za tržište. Pa je onda vlasnik turističke agencije, apoteke i tako dalje. Po bogatsvu se trudi da liči na svog predsednika Aleksandara Vučića.

Poslanik Narodne stranke u Skupštini Srbije Siniša Kovačević je rekao predsedniku da nije izdaja samo predaja institucija srpske države kroz Briselski sporazum. Izdaja je i nečinjenje i pasivno držanje kao što to radi predsednik Srbije po pitanju zaokruživanja još jedne albanske države na Balkanu. I šta god on mislio, jednog dana će za to morati da odgovoara. Krivično delo nacionalne veleizdaje nikada ne zastareva.

Kosovska Mitrovica, 24.09.2022. godine

Informativna služba Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“