Na političkom planu, Kosovo u odredenoj meri ostaje protektorat, ovoga puta asimetričnog tipa. Iz pisma Ban Ki Muna vidi se da će u jednom delu Kosova protektorat ostati snažniji, dok će u drugom delu moći da bude slabiji. 

Ovaj izveštaj se podnosi Savetu bezbednosti povodom devet godina privremene uprave pod okriljem Ujedinjenih nacija, uz podršku ključnih operativnih partnera, uključujući EU, Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju.

Takođe, zvanični Beograd bi trebalo najozbiljnije da razmotri signale koje već duže vreme šalje ne samo vojni, nego i politički establišment iz Kremlja, a odnosi se na rusku vojnu pomoć Srbiji. Za početak, Beograd bi trebalo da pozove ruske vojnike da se vrate na Kosmet.

Tek kad je tzv. Ustav tzv. Nezavisnog Kosova stupio na snagu, naši političari su se setili da reaguju, iako je to moglo mnogo ranije, jer sam proces njegovog donošenja nije bio nikakva tajna, niti je on donet za jedan dan.

Na pitanje da li ovaj napad na Tačijevu kuću može biti povezan sa starim neprijateljstvom između njega i Ramuša Haradinaja, Eljšani je odgovorio da nema takva saznanja, ali da se svi mogući motivi ovog događaja ispituju. 

Obratimo pažnju na nekoliko karakteristika političkih poduhvata Hašima Tačija – danas, primetićemo dosta sličnih elemenata sa Ibrahimom Rugovom – nekada. Element koji se ne javlja samo kod ove dve izvanredne osobe je njihova servilnost prema naređenjima međunarodne zajednice. 

Kosovo su izgubili srpski evrounijati!Ovo je jedan od najvažnijih zaključaka koji bi srpski narod trebalo da izvuče iz najnovije istorijske lekcije.

Do haosa oko prenosa ovlašćenja sa Unmika na Euleks je došlo zbog toga što Beograd pokušava da učvrsti kontrolu nad severnim Kosovom, srpskom enklavom u zemlji u kojoj veliku većinu stanovništva čine Albanci. Kosovske vlasti praktično nemaju kontrolu nad severnim delom zemlje.

Prema tome, CIA je omogućila i još uvek omogućava velikoalbanskim ekstremistima i teroristima da sami kroz trgovinu narkoticima finansiraju svoj projekat „Velike Albanije“, koji u velikoj meri korespondira sa interesima SAD na prostoru Balkana.

Inače, "meku podelu" je, kao ideju, u početku kao oštriju varijantu, izneo ministar u vladi Srbije, Slobodan Samardžić. Takva podela imala bi za posledicu uspostavljanje potpuno drugačijeg administrativnog sistema, potpuno drugačiju kulturu vlasti.