Управо оно што ми на овом месту упорно понављамо већ месецима, да је тзв. Влада у Приштини већ одавно затворила поглавље које се зове „Чије је Косово“? Она сада наступа државотворно. И, наравно, она се понаша као свака нормална влада. Не дозвољава политичарима из иностранства да се мешају у изборни процес.

Није до краја разумљиво зашто део политичке сцене јалово инсистира на изјашњавању Уставног суда о Бриселским споразумима, будући да се својим вишемесечним оглушавањем о захтеве за оцену уставности, тај суд више него изјаснио.

Данас, Србија према Космету и непријатељима Србије води крајње плашљиву и вазалску политику, политику забијања главе у песак, попут ноја, јер ако не види опасност исто му је као и да је нема.

Духовни смисао, ипак, не зависи само од порекла имена. Косово је, првенствено, место српског сведочења верности Богу (реч мученик и значи, оригинално, „сведок истине“). Тако да је његов данашњи смисао у ствари наталожен, временом, свим оним што за нас представља ова надисторијска српска лозинка. 

Нека Вам је све просто, али капитулација је издаја и дужан сам да се оглушим о послушност, све и да сте остали моја Влада. Извините ако сам Вам икада поверовао и тога се стидим!

Питање које браниоцима споразума није постављено на националним медијима јесте како ће поступити српски полицајци под приштинском командом ако косовско тужилаштво подигне оптужницу за почињене ратне злочине против неког Србина на Северу?  

Довољно сам дуго била на Косову, шетала уличицама Ораховца, возила се Проклетијама и у чуду гледала Призрен, довољно дуго да знам, сасвим сигурна у оно што кажем – ми не знамо шта смо изгубили.

Обе ове изјаве су изнели како би се иза ауторитета Русије и њеног руководства сакрили од огорчености српских грађана који су незадовољни бриселском “нормализацијом“, коју је патријарх СПЦ у свом обраћању народу назвао “издајом Косова“.

Пошто се читав преговарачки процес, заједно са парафирањем и потврђивањем Споразума одвијао мимо воље српског народа са севера Косова и Метохије на који се Споразум односи, Сабор га сматра нелегитимним и неважећим.

Највећа бајка, најбескрупулознија лаж и најгрубља манипулација у Србији се по правилу чује сваки пут када нам неко од наших политичара обећа да „неће да прича бајке“, односно да „неће да лаже народ“ када је у питању одбрана државних интереса на КиМ.