Коментар дана | |
Унутрашња логика рата, или зашто запад мора да производи конфликте |
![]() |
среда, 22. април 2015. | |
Сигурно сте свесни да сада све централне банке водећих система, Федералне резерве у САД, Европска централна банка у еврозони, Банка Енглеске у Великој Британији и Банка Јапана, увелико штамапју огромне количине новца који убацују у финансијске системе, прво у оквиру своје јурисдикције, а затим се то прелива по читавом свету. А инфлације нема. Па где су те паре? Три су основна „резервоара“ у која се тај новац слива: државне обвезнице, акције и банке просто „седе“ на парама (то ће се исказати као повећање рација адекватности капитала банака). Овде ћемо размотрити шта се догађа са акцијама. У анализи ћу користити само највеће светске индексе, који апсорбују далеко највише инвестиција у акције. Не директно, наравно сами индекси, него акције компанија које улазе обрачун који индекс исказује. Укратко, реч је о највећим компанијама највећих економија Г 7. Догма нам каже како се на највећим берзама толико води рачуна о свим информацијама да је цена акције неке компаније ту у најближем додиру са њеном реалном вредношћу. Како је реч о најбољим компанијама, то би берзански индекси морали да одговарају снази и перспективама укупних привреда тих земаља. То ћемо и поредити: кретање индекса на берзи и стварни раст БДП (бруто друштвени производ) САД, Јапана, Немачке, Француске и Велике Британије.
- Јапан: нема привредни раст. НИККЕИ индекс од 2013. године до марта 2015. порастао за 98%. - САД: кумулирани раст око 8%, пораст ДЈИА 63%, - Немачка: од 2013. кумулирани раст око 6%, раст ДАХ индекса 34%, - Француска: нема привредни раст ( кумулирано испод 1%), пораст ЦАЦ 40 за 47%, Велика Британија: кумулирани привредни раст 6%, пораст ФТСЕ индекса 21%. Све нам ово говори да криза траје упркос „фантастичним“ бројкама и задовољству банкара, хеџ-фондова, брокера и дилера. Да је пуцање у веома догледно време неминовно и да ће наставак лоших последица суштински исте кризе тзв. „Велике рецесије“ бити гори из најмање два разлога: све могуће мере монетарне политике које су облажиле ток кризе од 2007.године су већ искоришћене, а у протеклих 8 година је дошло до огромног повећања задужености држава, тако да је маневраски простор за реаговање битно мањи. Проблем је, у првој равни, у томе што је врх управљачког слоја на западу изборио за себе апсолутну неодговорност за било какве последице, па и оне у којима је доказано да су криминалци, а у дубљем смислу у томе што се на овим основама више не може обезбеђивати развој западних друштава, што цео проблем пребацује на политички терен. Отуда запад нужно мора да генерише сукобе, а како су у том погледу највећи сукоби за њих најбољи лек, онда ратове. То опет значи да ми морамо нужно да се наоружавамо како бисмо били у стању да се одбранимо. Ако верујете у снагу рационалне аргументације, погледајте бројке још једном. |