Коментар дана | |
Суморне слике сентандрејске |
![]() |
четвртак, 08. новембар 2012. | |
Јаков Игњатовић Сентандреја, град на десној обали Сентандрејског рукавца Дунава, двадесетак километара северно од Будимпеште, био је скоро два века значајно привредно, културно и духовно средиште Срба у Угарској и не само у Угарској. Било је у њој Срба и пре 1690, а највише их се доселило управо те године. После смрти аустријског генерала Пиколоминија и неуспеха његовог похода против Турака, у коме су и Срби учествовали, разумљиво је што су се плашили турске освете. Стога се 8.000 српских породица, предвођено патријархом Арсенијем трећим Чарнојевићем упутило на територију Аустријског царства и населило у Сентандреји, месту познатом још из доба Римљана, и селима у његовој околини. У тадашњој Сентандреји Срби су били више него убедљива већина, према подацима из 1720. године, чинили су 88 посто становништва. Највећи процват Сентандреје настао је у 18. веку. Захваљујући вредним и спретним српским трговцима и њиховим везама са околним земљама, вештим занатлијама и искусним виноградарима, град се брзо развијао, остављајући за собом многе градове у својој ближој и даљој околини, међу њима и Пешту и Будим. Сентандрејци су трговали са Цариградом, Солуном, Ријеком, Прагом, Краковом, Лајпцигом... Надалеко чувено сентандрејско црно вино извозило се у Аустрију, Чешку, Пољску и Русију. Међутим, пред крај 18. и почетком 19. века почело је опадање града. Узрок су били пожари, поплаве, епидемије, затим јачање Пеште и Будима као трговачких средишта, док се најзад осамдесетих година 19. века није појавила филоксера и уништила сентандрејске винограде. Познати српски књижевник Јаков Игњатовић (1822-1889), рођени Сентандрејац, записао је у својим „Мемоарима“ Али зато су и певали: `Ми же Сентандрејци цјелог свјета славни`. Доиста, било је онде нешто од старе српске славе. Сад је лепа руина, изгорео вулкан; шта хоћеш, и спомен ће јој трајати у њеним заводима.“
Под одредницом четник у „Речнику српскохрватскога језика Матице српске“ издање 1976. године, могу се наћи следећа Писац сентандрејских графита свакако није много размишљао о томе које му од значења речи четник највише одговара, већ је, следећи примере из већине бивших југословенских република, закључио да је четник синоним за Србина. Србина, разуме се, треба убити или бар протерати ако није довољно паметан и брз да сам побегне на време. А да ли је и колико писац графита успео у намери да застраши преостале Србе Сентандрејце сазнаће се већ из следећег пописа становништва Мађарске. |