Коментар дана | |
Ширење оптимизма и критичко мишљење |
![]() |
уторак, 08. јун 2010. | |
Подстрекивање оптимизма припада неким прошлим временима када су се политичке обмане лако претварале у свеважећу истину и када се лаж прихватала као нужни део политичког живота препуног светле будућности. Али шта ћемо са реалношћу у којој више нема места за самообману и оптимизам већ је дошло време да се истини погледа у очи. Не помаже ту никаква мантра о економском патриотизму, непристојно богатим тајкунима и грађењу мостова којим се купује легитимитет и нека врста политичке индулгенције. У изјави о оптимизму председник Демократске странке рекао је: „Предуслов за остваривање амбициозних развојних планова је стварање новог оптимизма, јер без вере у бољу будућност она и не може бити боља. Нема ништа лакше него бити циничан и песимиста. Седети у прикрајку, критиковати и ометати. Нама није потребна некритичка подршка, већ озбиљна критика али и оптимизам. Само са новим оптимизмом и патриотизмом можемо савладати наслеђене проблеме.“ Из ове изјаве види се да председник Демократске странке сматра да је критичко мишљење реметилачки фактор у друштву. Ту је и неизбежно подсећање да критичко мишљење доноси неприхватљиви цинизам, недостаје само добро позната идеолошка поштапалица о подметању клипова у точкове развоја. Суштина критичког начина мишљења садржана је у тежњи да се постигне што објективнији и слободнији приступ елементарним чињеницама и то без тзв. прагматичних политичких калкулација и следбеничког заклињања у званичну дозу државног оптимизма. Не може критичка мисао, ма колико горка била, бити израз некултуре, напротив она је одраз културе и достојанства без кога нема основних услова за демократски развој друштва. Позивање на ширење оптимизма само је израз идеолошког ћорсокака, немоћи и неспремности да се осмисли продуктиван критички дијалог о најважнијим питањима нашег друштва. Није случајно речено да су песимисти у ствари само добро обавештени оптимисти. Зато нама данас није потребан страначки спинован оптимизам, већ реално сагледавање стања и перспектива нашег друштва, а то подразумевање ослушкивање критичког начина мишљења ма колико оно нарушавало медијску слику о најбољем од свих светова. |