Коментар дана | |
Фудбал и молитве у Новом Пазару |
![]() |
петак, 25. април 2014. | |
На утакмици одиграној 17. априла Звезда је победила са 1:0, али би и њени најватренији навијачи морали да признају - на једвите јаде и уз доста среће. Шта је још – сем резултата - било вредно пажње на утакмици у Новом Пазару? По њеном завршетку, на стадион је ушао одред жандармерије како би спречио опасност од нереда већих размера, тачније, заштитио навијаче Звезде, којих је било отприлике двадесетак пута мање него домаћих. Жандарми су, што се и могло очекивати, “поздрављени ” хорским звиждањем и негодовањем. Протести се нису смањили и када је публика приметила Александра Вулина, министра за Косово и Метохију и навијача Звезде, како у мајици на којој пише “Грачаница чека титулу” силази са трибина на игралиште и хита да својим љубимцима честита победу. И жандармерија и А. Вулин изазвали су заглушујући концерт звиждука, али је врхунац навијачког гнева, како се чини, изазвао поступак двојице Звездиних играча – Бајковића и Мијаиловића. Кад је судија одсвирао крај, голман је пошао ка Мијаиловићу држећи склопљена три прста, док се Мијаиловић прекрстио. Свакако од среће што је његов тим сачувао тешко извојевану победу, а није немогуће и да је чак узвикнуо или бар у себи рекао “Хвала ти, боже!”, што су новопазарски навијачи додатно “поздравили” ломљењем пластичних столица и бацањем њихових делова на игралиште. Можда је чудно а можда и није, тек г. Ћерим Шемсовић, потпредседник ФК Нови Пазар, показао је веома истанчано разумевање за бес навијача његовог клуба, оцењујући у исто време понашање играча Црвене звезде као “провокацију” и доливање уља на ватру. Додао је и податак како ФК Нови Пазар у свом првом тиму има више од половине Срба, али да они никад не изазивају публику.
Поучена последицама нежељених “провокација” по завршетку утакмице са Црвеном звездом, управа новопазарског клуба није седела скрштених руку. Нови Пазар ће 26. априла бити домаћин екипи Вождовца. Управа ФК Нови Пазар предвидела је да се пре почетка сусрета двојица њених фудбалера, један православне, а други мухамеданске вероисповести, пред гледаоцима јавно помоле сваки своме богу, и, наравно, сваки на свом језику, како би утакмица протекла у најбољем реду и, разуме се, без “провокација”. |