Коментар дана | |
(Ев)ропска рампа или косовска трампа |
![]() |
среда, 14. децембар 2011. | |
Ако хоћемо у Европу морамо направити коперникански обрат у својој политици. А то значи да трампимо достојанство за европско чланство. Али поред достојанства морамо још нешто ставити на олтар европомоље, а то је Косово и Метохија. Трампићемо косовски мит за европски мит, косовске вриједности за европске вриједности, душу за обећани стандард. Фаустовски или Бекетовски мотив код нас се појављују истовремено. Продајемо душу за Европу, као Фауст Мефистофелесу, а чекамо је попут Годоа. Премда је европска култура давно покидала антички синтезу етике и политике, наше главно национално и политичко питање је истовремено и наше главно етичко питање. Европа или Косово? Пристати на уцјену или не? Како одговорити на то питање и како поступити? Изгледа да нас убјеђују да немамо право на основно људско достојанство. Најбоље је да га ми сами себи ускратимо, па да то буде надасве слободан чин. Поставља се онда питање: да ли је политичка проституција владајућих структура све што знамо? Да ли је разбијањем и бомбардовањем ове државе разбијено и бомбардовано њено достојанство и њен морал, или се, пак, сад руши оно што се бомбама није могло порушити, а то је слободарска традиција и свијест једног народа о његовим вриједностима и на томе утемељено његово достојанство? Око овог питања имамо сукоб тзв. двије Србије, два система вриједности, традиционалног и модерног, националних и европских вриједности... У свему томе наступа надвикивање и надпјевавање. Срби пјевају „Косово је срце Србије“, а Европа кроз Јелену Карлеушу одговара: „ишчупаћу ти срце нећеш то ни осетити.“ |