Коментар дана | |
Да ли ће косметски Срби платити највећу цену рушења споменика у Прешеву? |
![]() |
недеља, 20. јануар 2013. | |
Као неко ко живи на Космету и одлично познаје прилике на терену, а уз то и солидно познаје менталитет Албанаца, дозволите ми да изразим сумњу у све ово. Кренимо редом. Најпре око рокова. Подсећања ради, са најодговорније функције у држави, места премијера, Ивица Дачић је јавности саопштио да је последњи дан за уклањање споменика 17. јануар. То је датум када је почела четврта рунда преговора Београда и Приштине у Бриселу под окриљем ЕУ. Теме састанка су биле царина и српске институције на Косову и Метохији које Приштина сматра паралелним. Рок 17. јануар није испоштован. За то време неко није седео скрштених руку већ је припремао терен за сам дан званичног сусрета. Састанак у Бриселу трајао је пуних седам сати. У првој изјави након састанка, Тачи саопштава да је постигнут договор о јединственом царинском систему Косова, што – ако је тачно – значи ништа друго до заокруживање територије „Републике Косова“. Након тога, из истог извора сазнајемо да ће се у најскорије време спровести процес расформирања српских „паралелних“ структура, као и да ће се организовати заједнички избори на којима ће бити изабрани органи власти прихватљиви и за Београд и за Приштину. Ово значи да Срби остају без својих институција које егзистирају у оквиру Републике Србије и интегришу се у косовске. Премијер Србије све то потврђује, само у блажој и завијенијој форми, претходно изјављујући да Србима на Космету и нису потребне српске институције. Нажалост, све се поклапа. Из претходно изнетог сматрам да имам право да основано сумњам да ће цену рушења споменика у Прешеву на крају скупо платити косметски Срби жртвовањем њихових, али и државних и националних интереса. Аутор је председник српске општине Штрпце и потпредседник Друштва српско-руског пријатељства |