Unapređena kapitulacija

U ponedeljak sam gotovo povraćao od mučnine pri pogledu na bahato licemerje, koje je dopiralo sa TV-a. Vučić i Nikolić su nas obavestili da će sa svojom „hrabrošću“ još „odlučnije“ da nastave, da ćemo „svi morati podnositi žrtve“, ali da će „Srbija – evo mi garantujemo! – ući u EU 2020. godine“.

Ta njihova „hrabrost“, naravno, drugo je ime za kapitulaciju. Kapitulirali su u Briselu i izdali 60.000 severnokosovskih Srba. Kapitulirali su pred MMF-om i izdali siromašne (povećavši PDV za hleb i mleko), kao i one srednjestojeće (dodatnim porezom na plate). Kapitulirali su pred Hrvatima za cigarete, kapitulirali su pred Monsantom za GMO... Šta je sledeće na njihovoj listi „hrabrosti“?

Nemački ambasador prethodnog dana kaza: „Mi ne tražimo da Srbija danas prizna Kosovo, a da li će to nekada biti traženo, sada se ne može reći“. Ama tražite odmah! Zar ne vidite koliko su ovi naši „hrabri“?!

Evo, već se najavljuje da će Vučić „preoteti“ LDP, kao „partnera“, od DS. SNS se „otima“ za LDP – stranku koja za Vojvodinu traži da dobije poseban ustav,uz „međunarodne garancije poštovanja Vojvodine i njenog konstitutivnog akta“. Hej, ljudi, poseban ustav i međunarodne garancije za Vojvodinu! Pa takvu bi stranku u normalnim zemljama, ako bi uopšte i postojala, izbegavali kao šugavu. A u Srbiji se lideri najvećih partija otimaju ko će sa njom pre u koaliciju!

Ranije sam ovu strategiju brzopotezne kapitulacije, na svim poljima, nazvao „žurbom u provaliju“. Ali, oni u tu provaliju ne idu sami, oni tamo guraju sve nas. Ta grozničavost da se što pre obavi sramotni posao, lepo je opisana u Svetom pismu: „I po zalogaju tada uđe u njega (Judu Iskariotskog) satana. Onda mu reče Isus: Što činiš, čini brže“ (Jevanđelje po Jovanu, 13:27). I odatle njihova žurba.

Ne prozvaše ih uzalud „napredni žuti“. Oni su sve loše iz prethodnog režima stavili na kvadrat – od predaje (ostatka) Kosova, do bezočne kontrole medija. „Žuti“ su, na lokalnim izborima, kupovali glasove, ali nisu slali batinaše, da „uteruju“ glasove. „Žuti“ su kršili zakon, ali nisu imali svoje „privatne političke zatvorenike“ u funkciji „čuvara rejtinga“. „Žuti“ su muljali sa strancima, ali nisu imali strance u Vladi i nisu se time hvalili kao ordenom. „Žuti“ su manipulisali tabloidima, ali nisu od njih pravili „Policijski glasnik“ i batinu za zastrašivanje političkih protivnika. „Žuti“ su nas zamajavali raznim kvazistručnjacima, ali nisu na listu ekonomskih magova koji će nas spasti (Vučić, u ponedeljak, u hali: „Jorgovanka, Lazar...) , kao prvu stavljali osobu koja se, svojevremeno, hvalila svojim umećem tumačenja horoskopa i proricanja sudbine. „Žuti“ su imali svoju opslužujuću inteligenciju, ali nisu u isti front regrutovali „patriotske“ masnokopitare i drugosrbijanski treš iz „E-novina“, kako bi ućutkali svaku kritiku, bilo u nacionalnoj, bilo u građanskoj opoziciji...

Na sceni su politički bastardi i baštinici onog najgoreg u srpskoj politici, za poslednjih dvadeset godina. Oni su za ovu državu kao najezda termita, koji uništavaju sve pred sobom – od (ono malo) suvereniteta, do (ono malo) demokratije...

A ako me pitate šta je lek, moj odgovor je – besni otpor! Otpor u svakoj tački njihovih narednih „hrabrosti“, u svakoj „odgovornosti“ koja će im pasti na pamet da je „preuzmu“  – od uvođenja „seksualnog obrazovanja“ u škole i pripreme „Prajda“, do „međunarodnih garancija“ za Vojvodinu. I, otpor ne bilo kakav, već besni – jer samo tako njihova mašinerija bezobrazluka i kapitulacije može biti zaustavljena..