Stare šine – novi vozovođa

Pre tačno godinu dana, u članku Na briselskim šinama, vajkao sam se da je Tadić, nakon kapitulacije od 9. septembra, gotovo potpuno nalegao na kolonijalnu prugu Brisela i Vašingtona, kojom se od tada poslušno kotrlja. Štaviše, žalio sam se, ne samo Tadić, već i celokupna naša politička klasa – u koju ne spadaju samo političari, nego i novinari i „javni intelektualci“ – prihvatila je „briselske šine“ kao jedini put kojim se sme ići. I bez obzira što nas na toj kolonijalnoj pruzi sačekuju kojekakvi uniformisani razbojnici-skretničari i ucenjuju, pljačkaju i ponižavaju, naša politička klasa zahteva da se od briselskih šina ne odstupa, jer će nas u protivnom, valjda, progutati nekakva strašna socijalističko-nacionalističko-rusko-azijska Babaroga.

U međuvremenu je EU počela da puca po svim šavovima, pa je i Tadić jesenas pokazao makar minimum dostojanstva, odbivši da se odrekne Rezolucije 1244 u zamenu za dobijanje kandidature i – izuzmemo li to što je izgubio izbore - ništa se strašno nije desilo. Jer, kada su videli da i Srbija može da kaže makar malo i stidljivo „ne“, briseleski birokrati su nam, tri meseca docnije, ipak udelili tu kandidatursku milostinju. Ali, naša politička klasa ostala je zamrznuta u svojoj EU-ludosti (ili podlosti?), nastavljajući da zaluđuje narod pričama o Misiru koji nas čeka, čim u svoje mozgove ugradimo čipove sa „evropskim vrednostima“.

A onda se u našoj državnoj lokomotivi promenio vozovođa. Posle vešte predstave sa „izbornom krađom“ i „sirotim ujakom iz provincije“, mučeni putnici su izglasali novog mašinovođu, sve se nadajući nekakakvoj promeni. Ali, prvo što je novi vozovođa uradio bilo je to da se zakune da „nema skretanja sa briselskih šina“. Kako bi to još jače naglasio, „siroti ujak iz provincije“ pozvao je jednog od glavnih briselskih skretničara da mu održi govor na inauguraciji, naredio je da se uz to ima odsvirati i briselska himna, za prvu zvaničnu posetu izabrao je baš briselsku bazu „skretničara-razbojnika“, a još je tamo izjavio da su svi njihovi ucenjivački zahtevi sasvim lepo „ispunjivi“!

Najlepše od svega je to da ovakvo ponašanje našeg ujaka-mašinovođe nikoga nije uznemirilo. Ovdašnji briselsko-vašingtonsko-berlinski mediji zadovoljno su klimali glavom, izjave da u te „ispunjive“ zahteve možda čak spada i otvaranje „kancelarije“ (čitaj: ambasade) Beograda u Prištini (i obratno) gurane su pod tepih, a „patriotski“ (ponaprednjačeni) mediji smatrali su da je od te "ujakove" bruke važnije sastaviti "patriotsku vladu" (sa sve Mlađanom Dinkićem), ili još jednom razotkriti najstrašniju antisrpsku zaveru Vuka Jeremića (protiv koga su, valjda, Vašington, Berlin i Brisel samo prividno vodili pravi diplomatski rat u UN, dok je, zapravo, sve to bila još jedna predstava smišljena samo kako bi prevarila naivne Srbe).

Ovaj ceo igrokaz bi uistinu bio komičan, kada njegova prava funkcija ne bi bila dalje anestetiziranje i hipnotizovanje nesrećnih putnika. Sa promenom mašinovođe, u tom poslu smućivanja zdrave pameti i odvraćanja od kritičkog mišljenja više ne učestvuje samo orkestar briselsko-vašigtonskih medija, već mu se sada pridružila i, u međuvremenu narasla, klapa ponaprednjačenih kolumnista, urednika, novinara i (kripto)analitičara. I dok kaskaju za onim „masnim kopitom“, oni, baš kao kakve medijske hijene, nastavljaju da opkoljavaju i opanjkavaju istinske borce za nezavisno mišljenje, intelektualno poštenje i stvarnu demokratiju koji postoje u patriotskom delu javnosti.

Ali, naravno, slobodno mišljenje, i kada je potisnuto i oklevetano, ne može se istrebiti. Nastavimo da kritički sagledavamo poteze i ovog novog mašinovođe, kao što smo to činili i sa starim. Nastavimo da glasno ukazujemo na gluposti i podlost zalaganja za slepo sleđenje kolonijalnih šina, ma sa kakvim opravdanjem se to radi i ma iz koje kadrovske kuhinje dolazilo. I do stvarnih promena će jednoga dana ipak morati da dođe.