HRONIKA:
REDŽEP TAJIP ERDOGAN: PODRŽAVAMO IZDAVANjE NALOGA MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG SUDA ZA HAPŠENjENETANJAHUA I JOAVA GALANTA. SMATRAMO DA JE VAŽNO DA TU HRABRU ODLUKU SPROVEDU SVE ZEMLjE POTPISNICE SPORAZUMA O OSNIVANjU MKS
SSP: BATINAŠE IZIGRAVALI PREDSEDNICI OPŠTINA ČUKARICA I RAKOVICA NA PROTESTU KOD KULE U „BEOGRADU NA VODI“, VLASTI VIŠE NEMAJU NI ČLANOVA STRANKE KOJI BI SE SUPROTSTAVILI NARODU
ALEKSANDAR FATIĆ ODGOVARA ALEKSANDRU BAUCALU: NE MOŽE, I NIKAD NIJE MOGLA, MAČKA DA ČUVA SLANINU
N1: TUŽILAC OSNOVNOG JAVNOG TUŽILAŠTVA U NOVOM SADU ZATRAŽIO OD MILOŠA VUČEVIĆA I VLADE SRBIJE DA UKINU IMUNITET GORANU VESIĆU
"BLUMBERG": ILON MASK OBORIO SOPSTVENI REKORD U BOGATSTVU - IMA 347,8 MILIJARDI DOLARA
VLADIMIR ŠTIMAC: NA BLOKADU ULICE U „BEOGRADU NA VODI“ POSLATI PROVOKATORI, BILO JE DOSTA LjUDI IZ SNS-A. JA I SAD IH POZIVAM I GOVORIM IM DA TREBA DA STANU NA PRAVU STRANU – NA STRANU NARODA
ZLATAN ELEK, PREDSEDNIK „SRPSKE LISTE“: IZLAZIMO NA IZBORE ZAKAZANE ZA 9. FEBRUAR, OČEKUJEM DA ĆEMO DOBITI SVIH DESET MANDATA U SKUPŠTINI KOSOVA
DANAS: PREDSEDNIČKE UVREDE NA RTS-U
SPORT KLUB: ENDI MAREJ JE NOVI TRENER NOVAKA ĐOKOVIĆA! ĐOKOVIĆ: SVAKAKO MU SE NIJE DOPADALA PENZIJA. MAREJ: DRAGO MI JE ŠTO SAM KONAČNO NA ISTOJ STRANI SA NOVAKOM
SSP: NOVI STADION „LAGATOR“ U LOZNICI PUN NEDOSTATAKA, OTKAZALI GREJAČI ZA TRAVU KOJI SU TREBALI DA ODLEDE SNEG NA TERENU
BEOGRAĐANI BLOKIRALI RASKRSNICU KOD KULE U „BEOGRADU NA VODI“,BATINAŠI I PROVOKATORI U KAPULjAČAMA UPALI MEĐU OKUPLjENE I VIKALI - „SRAM VAS BILO“,„NAJELITNIJI DEO GRADA NAŠLI SU DA BLOKIRAJU“
ANGELA MERKEL: KIJEV NE MOŽE SAM DA ODLUČI DA ZAPOČNE PREGOVORE SA RUSIJOM. ZELENSKI JE NAPRAVIO OD MENE "ŽRTVENOG JARCA" NA SAMITU NATO-A U BUKUREŠTU 2008. GODINE
Početna strana > Rubrike > Kolumne Slobodana Antonića > Pomirenje (ne)pomirljivih
Kolumne Slobodana Antonića

Pomirenje (ne)pomirljivih

PDF Štampa El. pošta
Slobodan Antonić   
četvrtak, 02. oktobar 2008.
„Odloženo potpisivanje Deklaracije o pomirenju”, pisalo je juče u novinama. Tokom obrazovanja Cvetkovićeve vlade dosta se govorilo o toj deklaraciji. U njenom tekstu se, kako navode oni koji su je videli, više govori o budućnosti nego o prošlosti. Razlike u prošlosti se prevazilaze tako što se utvrđuje ono što je zajedničko. A zajedničko je pet načela na kojima je obrazovana vlada: odbijanje otcepljenja Kosova, ekonomski razvoj, socijalna pravda, integracija u EU i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Deklaraciju o pomirenju treba da potpišu DS i SPS, a ponuđena je i ostalim strankama. Međutim, ni jedna druga stranka nije pokazala želju da im se pridruži. Opozicione stranke su čitavu zamisao nazvale jeftinim političkim marketingom. G17 plus je najavio da oni „hoće da rade, a ne da izdaju deklaracije”. Poslednji rok koji je pominjan za potpisivanje bio je 30. septembar, kada je Tadić trebalo da se vrati iz Njujorka. Međutim, sve je opet odloženo na neodređeno vreme.

Razumljiv je gubitak poleta, i kod aktera, i kod javnosti, u vezi sa Deklaracijom. DS i SPS su ionako u istoj vladi. Tu sasvim lepo sarađuju. Čemu onda Deklaracija? Zanimljiv bi mogao biti samo onaj njen deo koji se odnosi na prošlost. Ali, za taj deo kažu da je minimalan. Onda je i Deklaracija minimalno interesantna.

Međutim, ideja o Deklaraciji zapravo je dobra. Ovom društvu je potrebno pomirenje, jer mi jesmo podeljeno društvo. Osnovna linija podele kreće iz elite, a onda prolazi kroz celo društvo, kroz gotovo svaku instituciju, svaku kuću.

Jedan deo naše elite smatra da je najsigurniji i najbrži način ulaska u EU savesno ispunjavanje zahteva naših zapadnih prijatelja. Pošto EU nema alternativu, ne možemo da biramo hoćemo li ili nećemo da slušamo. A od nas se ionako ne zahteva ništa više nego što se to svojevremeno tražilo od drugih.

Drugi pak deo elite misli da je Srbija u specifičnoj situaciji. Mi imamo otvoreni spor sa SAD i nekim zemljama EU oko Kosova. Zbog Kosova su nas upravo naši zapadni prijatelji i bombardovali 1999. godine. Otuda, ne možemo automatski da pristajemo na svaki zahtev koji dođe iz Brisela ili Vašingtona. Naši i njihovi interesi očigledno nisu isti. I ti interesi se ne mogu usklađivati samo tako što će jedna strana uvek da popusti. Ako Srbiju i dalje budu ucenjivali, moraće se potražiti neka alternativa EU.

Ova dva dela elite, „unionisti” i „suverenisti”, ne razmenjuju međutim samo argumente. Oni razmenjuju i optužbe, pa i uvrede. Unionisti su uglavnom optuživani da su izdajnici. Suverenisti se pak optužuju da su nacionalisti i antievropljani. I jedni i drugi strahuju da će ih oni drugi uništiti, ukloniti iz javnosti, likvidirati... I, taj strah, iskreno rečeno, i nije sasvim bez osnova.

Pomirenje ova dva dela elite ne znači da jedni moraju da prihvate stanovište drugih. Pomirenje je javni dogovor o koegzistenciji i toleranciji. To znači prihvatanje javne obaveze da se, u odnosu na drugu stranu, izbegavaju krajnja sredstva, kao i krajnje reči. Pristojniji deo naše javnosti već izbegava da koristi reč „izdajnik”. Ali, kvalifikativi kao što su „antievropljanin”, „nacionalista”, „ultradesničar”, pa i „fašista” i dalje se naširoko upotrebljavaju. To je loše. Ako u Srbiji postoje izdajnici, to nije opravdanje da svakog unionistu častimo tim imenom. Ako u Srbiji postoje ultradesničari i fašisti, to nije opravdanje da svakog suverenistu optužimo da je i on takav.

Takođe, u deklaraciji o pomirenju morao bi da bude i deo o obaveznoj institucionalnoj toleranciji. Ona bi značila odustajanje od korišćenja formalnih i neformalnih uticaja kako bi se iz medija i javnosti proterali neistomišljenici. Elementarna pristojnost nalaže da se saslušaju i drugačija mišljenja. Naši mediji su, međutim, uglavnom izlozi jednog stanovišta. Ono malo pluralizma koje još nalazimo ugroženo je stalno novim zahtevima za „reformisanje” medija. Deklaracija o pomirenju bi morala da obuhvati i obavezu uzdržavanja od takve vrste „reformi”.

Ako iz ovog ugla posmatramo, Deklaracija koju najavljuju DS i SPS je više nego dobrodošla. Ali, ona bi morala imati i nešto drugačiji sadržaj i nešto drugačije aktere. Za sadržaj smo već rekli da bi se sastojao iz jasnih pravila tolerancije i koegzistencije. Akteri bi, međutim, bili ne samo vladajuće i opozicione stranke, već i veliki mediji. Srbiji je potrebno pomirenje. Ali, ne samo stranaka u vlasti. Svi koji deluju u javnosti moraju da se odreknu verbalnog nasilja i institucionalnih progona. Ako se oko toga uspostavi konsenzus, lakše ćemo prebroditi iskušenja koja nam se spremaju. Ako to pak ne učinimo, ne samo da će nam se javnost svesti na jalovo propagandno prepucavanje jednoumnih medija nego ćemo se naći u situaciji da će prva veća ekonomska ili društvena kriza za mnoge iz naše okoline biti znak da sa reči pređu i na dela. A onda, malo će toga ostati i od nas, i od Evrope, i od srpskog nacionalnog interesa.

Politički analitičar

Politika
[objavljeno: 02/10/2008]
 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner