Pervertirani simulakrum, kroato-američka LGBT premijerka i ruski migovi - da li je moguće da nas uistinu toliko potcenjuju?

Naš politički poredak je, imenovanjem Ane Brnabić za premijera, ušao u fazu pervertiranog simulakruma. Ne samo da su ključne ustanove sistema postale kulise (fasade, makete). One se sada popunjavaju pervertiranim sadržajem – onim što je ne samo lažno već i očigledno naopako, izvrnuto i izopačeno.

Zapravo, ona je izletela iz glave Zevsa, a da nema ma kakvu uporišnu tačku u svetu demokratske politike. Na kojim izborima je učestvovala? Na kojima je pobedila? Kakvu podršku ima u vladajućoj stranci? A kakvu kod koalicionih partnera? Koliko je popularna kod birača? Može li bilo šta da naredi svojim ministrima – Dačiću, Zorani, Vulinu…?

Ne, svi znamo da je Brnabićeva tek cezarov willkürlich (rus. proizvolьnostь, srp. samovoljnost). Taj čovek isto tako mogao je za premijera da imenuje i mačku.

I sve bi bilo isto. Našla bi se NVO koja bi izrazila zadovoljstvo što je „prvi put u istoriji Srbije jedna mačka postala premijer“. Naši zapadni „prijatelji“ pozdravili bi „emancipaciju Srbije od tipičnih antropocentričnih predrasuda“. Vladajuća stranka na svom Predsedništvu odlučila bi da „vrlo jasno, jednoglasno, daje veliko poverenje Vučiću, pošto je on taj koji u ovom momentu može da predloži najboljeg kandidata, u najboljem interesu države i građana” (ovde) – pa makar to bila i njegova maca Mara.

Ali kad mačku imenujete za kancelara, a to vam bez većih problema prođe u „eliti“ i u mejnstrim javnosti, sasvim lepo se pokazuje da nešto ozbiljno nije u redu s političkim sistemom. Cinično je kada predsednik objavi „da ga je Ana Brnabić obavestila da može da obezbedi većinu poslanika za izbor Vlade“ (ovde). Ona je obezbedila većinu? Kakvim to hokus-pokusom? I ko u to može stvarno da poveruje?

Zapravo, većinu joj, svi to znamo, daje on – nosilac i posednik svekolike političke moći u Srbiji. Brnabićkino je samo da glumi premijera. Jer, ona je tu privremeno, da posluži kao kozёl otpuщeniя (srp. žrtveni jarac) na koga će se svaliti krivica. On je obećao 500 evra prosečnu platu i ostavio suficit u budžetu, a Ona je, eto, sve upropastila, otpuštajući nastavnike i druge državne službenike; On je, gigantskim naporom, izborio Zajednicu srpskih opština, a Ona je potpisala sporazum s Kosovom u skladu sa Ulbrihtovom doktrinom (ovde), priznavši „RK“. Zato „neka visi Pedro“ (videti ovde, ovde i ovde).

Ali sada, pre no što se ispostavi da je „Ana izneverila očekivanja“, uslediće mnogo aplauza atlantista. Jer Brnabićeva je, po njihovim aršinima, idealan premijer(ka). Ona je:

- LGBT,

- manjinka,

- žena,

- po obrazovanju, stečenom u SAD i Britaniji, „menadžer“ (ovde),

- dugogodišnja kompradorska službenica američkih firmi,

- pripadnica gornje-gornje klase (stan na Dedinju od 328 m², stan na Vračaru od 85 m², kuća na Krku od 167 m², itd. ovde),

- ceo život radila u privatnom sektoru,

- zalaže se za zatvaranje škola s nedovoljnim brojem učenika i za smanjenje broja nastavnika (ovde), kao i za otpuštanje 5000 zaposlenih u državnoj upravi, prvenstveno u zdravstvu i prosveti (ovde),

- „MMF, Svetska banka i druge finansijske institucije vrlo cene njen rad“ (ovde), itd.

Da je neko u Vašingtonu ili Briselu radio „fotorobot“ (identikit, phantombild, portrait-robot) atlantistički idealnog premijera Srbije, nacrtao bi upravo Anu Brnabić. I baš nju je Vučić izabrao za premijera. Lepo.

No, najzabavnija su, trenutno, opravdanja ovog Vučićevog poteza koja dolaze od strane „patriotskog“ dela prorežimskih propagandista.

„Ona ima veliko iskustvo u radu s međunarodnim fondovima i institucijama, važi za tolerantnu osobu koja ume da sarađuje s ljudima“, kažu Anđelković, Radun i Vuk Stanković (ovde). To je „akt zadovoljavanja zahteva američke strane da bi, na drugoj strani, Srbija uspela da sačuva ruski humanitarni centar u Nišu i naoruža se u Rusiji“, kaže Cvijanović (ovde).

Odlično! Šta još „humanitarni centar u Nišu i šest migova iz Rusije“ mogu i moraju da opravdaju? Predaju Severa Kosova Prištini? Davanje međunarodnog broja i izgradnju carinskih prelaza s „Kosovom“? Potpisivanje SOFA sporazuma s NATO-om? Dodelu 1,4 miliona dinara radi „kupovine i adaptacije seoskog domaćinstva“ svakom migrantu koji je odlučio da ostane u Srbiji? Prodaju PKB-a, Galenike, Komercijalne banke, Dunav osiguranja, Aerodroma Beograd, EPS-a, Srbija-šuma našim „zapadnim prijateljima“? Uvođenje „seksualnih paketa“ u srpske škole i obdaništa…?

Šta nam još ponižavajuće i strašno naš samozvani „Miloš Obrenović“ sprema u ime „humanitarnog centra i šest migova“? I ukoliko je, po našem Obrenoviću, „budućnost važnija od prošlosti“ (ovde), kakvu budućnost Srbima donosi bogata LGBT kompradorska službenica američkih kompanija? Srbiju s više dece? Srbiju s jačim porodicama? Srbiju s većim platama? Hm…

Bojim se da je ova gospođa/gospođica tek savremeni Milan Aćimović. Preživeli smo njega, preživećemo i nju. No, ono što je pervertirano u svemu tome jeste pozivanje na Rusiju. Na humanitarni centar. I na onih šest migova.

Ne radite to. Zar zaista mislite da ćemo poverovati predstavi o kroato-američkoj LGBT bogatašici koja je, ne zna se na koji način, uspela da u srpskoj skupštini izbori poslaničku većinu, a kako bi nam Predsednik konačno mogao „obezbediti“ onih šest ruskih migova?

Zar nas uistinu toliko potcenjujete?

(FSK)