Narod je na strani Rusije

Istraživanja javnog mnenja pokazuju da su građani Srbije listom protiv uvođenja sankcija Rusiji.

Kada su Đorđe Vukadinović i NSPM, još u maju 2022, izašli s podacima da je preko 80 odsto graćana Srbije protiv sankcija Rusiji, protiv ulaska u NATO i protiv davanja Kosova zarad ulaska u EU, mnogi su skočili i rekli – „To su naduvane cifre!“ i „Nemoguće je da je to tačno!“. 

Međutim, još tri istraživanja, od koji je jedno rađeno neposredno pre, a dva odmah posle Đorđevog istraživanja dala su isti ili sličan rezultat. Pri tome, treba naglasiti da su sva tri istraživanja dolazila od agencija za koje bi teško moglo da se kaže ne samo da su „proruske“, već čak i da su „prosrpske“ – po rečniku naše drugosrbijanštine.

Da podsetim, po istraživanju NSPM, protiv sankcija Rusiji bilo je 82 odsto građana Srbije, za uvođenje sankcija 7 posto, dok 11 odsto nije imalo stav (ovde). Ako dakle odbijemo ove koji nemaju mišljenje, to je statistički preko 90% ljudi, među izjašnjenima, koji su protiv sankcija Rusiji. A to je faktički – jednodušnost! 

Neposredno pre Đorđevog, urađeno je istraživanje tzv. Instituta za evropske poslove. Kažem takvozvanog, jer to nije nikakav institut, nego nevladina organizacija, koju vodi Leo Beširi. On je dobio rezultat, takođe sličan Đorđevom, po kome je 76 odsto građana Srbije protiv sankcija Rusiji, a 76 odsto ispitanika tvrdilo je da nam je Rusija prijatelj (ovde). 

Nedelju dana posle istraživanja NSPM, objavljeno je još jedna sondaža – Demostatova. Ona je pokazala da je 71 odsto ispitanika protiv sankcija Rusiji, da čak 21 odsto građana Srbije smatra da naša zemlja treba da stane jasno i glasno na stranu Rusije, a čak 50 odsto njih smatra da Srbija ne treba da se pridruži antiruskom taboru EU/NATO zemalja čak i po cenu sankcija i nestašica – odnosno, svega što podseća na devedesete godine (ovde). 

Ovo je veoma važan nalaz, jer kod nas drugosrbijanski političari i propagandisti neprekidno nastoje da zaplaše građane Srbije „vraćanjem u devedesete“, koje će se tobože desiti ako nešto ne uradimo što je po volji Brisela ili Vašingtona. Dakle, i pored tog zastrašivanja, vidimo ogroman procenat onih koji ostaju pri čvrstom stavu da Rusiji ne treba uvoditi sankcije čak i po cenu „povratka u devedesete“.

I treće istraživanje, objavljeno dva dana pre Demostatovog, a koje je uradila CRTA, pokazalo je da 72 odsto ispitanika smatra da su za rat u Ukrajini krivi Zapad i Ukrajina, 72 odsto smatra da je Rusija morala da interveniše zbog širenja NATO na istok, a čak 83 odsto ispitanika bilo je protiv sankcija Rusiji – što je veći procenat nego kod Vukadinovića (ovde). 

Dakle, ovo prvo istraživanje NSPM, koje je bilo dočekano na nož, pokazalo se kao relevantno i tačno! U tom svetlu, onda, valja posmatrati i istraživanje NSPM čiji su rezultati saopšteni 1. novembra (ovde). U odnosu na prvo njihovo istraživanje prošlo je pola godine, pri čemu su, u međuvremenu, i pojedini provladini mediji o ratu u Ukrajini počeli da izveštavaju ambivalentno, prenoseći često ukrajinsku propagandu i dezinformacije NATO strane (recimo, Srpski telegraf – videti ovde) 

Međutim, i ovo poslednje istraživanje NSPM pokazalo je da je 81 odsto građana Srbije protiv sankcija Rusiji, 83 odsto je protiv članstva Srbije u NATO (samo 4 odsto je za ulazak u NATO!), a čak 80 odsto ispitanika je protiv ulaska u EU ako to mora biti plaćeno davanjem Kosova zauzvrat (ovde). 

Očigledno, imamo posla s jasnim i čvrstim opredeljenjem naših građana, impresivnim po udelu u biračkom telu, što političari neminovno moraju da uzimaju u obzir kod donošenja odluka. Jer, kada kao državnik ili političar donosite odluke, morate da vodite računa kakav je stav građana Srbije – ne samo zato što vam slede neki izbori, već zato što je to valjda normalno u demokratskom poretku.

Istina, postoji i jedno nedavno istraživanje, koje je predstavljeno tako da, po njemu, „uvođenje sankcija Rusiji ne bi podržalo 64 odsto građana Srbije dok je 16 odsto ispitanika za usaglašavanje sa EU po tom pitanju“ – odnosno za uvođenje sankcija (ovde). To je duplo veći udeo ispitanika koji je za uvođenje sankcija nego u istraživanju NSPM (gde je bilo 8 posto). 

Odmah da kažem, nisam video originalno istraživanje, ali po reputaciji dotične agencije da postavlja sugestivna pitanja – o čemu sam već pisao ovde – ne bih se smeo zakleti da ovaj rezultat nije dobijen tako što su ispitanicima, povodom uvođenja sankcija, ponuđena dva odovora: 1) „ne“, i 2) „da, da bismo se uskladili sa politikom EU“. Time se na nekorektan način povećava udeo onih koji su za uvođenje sankcija. No, čak i uz to, opet je dobijeno da je dve trećine građana Srbije protiv sankcija Rusiji.

Naravno, naši ovdašnji kompradorski mediji nastoje da ovako jasno i čvrsto opredeljenje građana Srbije nekako amortizuju, zabašure i omalovaže. 

Prva taktika je da kažete – to nije tačno. Ali, videli smo da i njihove agencije dobijaju iste ili slične rezultate, tako da ova taktika nije baš osobito uspešna.

Druga taktika je da kažete – to je sve rezultat dominacije ruske propagande u Srbiji. U dominaciju ruske propagande ovde mogu da veruju samo oni koji proteklih dvadesetak godina nisu živeli u Srbiji, nego su pali direktno s Marsa. Jer, samo jedna američka agencija (USAID), prema sopstvenim podacima, u medije Srbije i u ovdašnje NVO, od 2001. do 2019, uložila je 140 miliona dolara! (ovde). 

Ne znam da li su Rusi, u istom razdoblju, uložili ovde i jedan jedini dolar u naše medije i NVO. Ali, tvrditi da je ovakvo opredeljenje srpskog javnog mnenja rezultat „maligne ruske propagande“ – to je stvarno u najmanju ruku drsko i predstavlja otvoreno laganje. 

I treći argument, treća taktika, jeste da se kaže: „Pa, zar ćemo mi da slušamo šta misle ljudi koji su, najčešće, neobrazovani  i neinformisani? Da pitate đake da li treba izbaciti matematiku, 80 odsto bi to tražilo. Pa, nećemo valjda da i njih za takve stvari slušamo?“

Priroda ovog argumenta je više nego jasna. Naši građani tu se tretiraju kao nekakvi maloletnici, kojima valjda treba staratelj – a taj staratelj je, dakako, naša kompardorska, drugosrbijanska kasta. No, mi nismo nikakvi prvaci, pa da o svetu oko nas slabo šta znamo. Naš narod, kada su u pitanju sankcije i politika Vašingtona i Brisela, ima neposredno istorijsko iskustvo. 

Srbija je prošla kroz sve to kroz šta sada prolazi Rusija – sankcije, medijsku manipulaciju, propagandni šibolet, dehumanizaciju celog naroda i njegove kulture… Ovaj narod se toga veoma dobro seća, mi stariji to smo doživeli, a ovi mlađi su čuli od roditelja kako je to bilo. Srbima, dakle, ne treba nikakva ruska propaganda da prepoznaju u ovoj situaciji na čijoj strani je pravda, a na čijoj krivda. A Srbima još manje treba nekakav staratelj koji će umesto njih da odlučuje.

Dakle, mišljenje naroda mora da se poštuje, pogotovo ako hoćemo da budemo demokratsko društvo. Vrlo često naši autokolonijalni propagandisti Putinovu Rusiju označavaju kao autoritarno, totalitarno društvo, koje ne vodi računa o demokratskoj volji naroda. Ali, pazite sad, isti ti kompardorski propagandisti u slučaju Srbije, kada postoji jedna vrsta narodne jednodušnosti, odnosno jasno izražene volje da se ne uvode snakcije Rusiji, hladnokrvno i, rekao bih, bezobrazno iz šešira izvlače argumente koji su otvoreno antidemokratski, autoritarni i apsolutno neprihvatljivi.

Otuda je poštovanje volje građana Srbije, volje srpskog naroda, srž politike koja želi da bude istinski demokratska – što će reći narodna i pravdoljubiva. Ko to ne želi, neka na nekom drugom mestu, u nekoj drugoj zemlji – ako to može i ako mu to dozvole – pravi svoje privatne zatvore, i svoje privatne koncentracione logore. A Srbe i Srbiju da ostavite na miru.

(srbratstvo.ru)