Istraživanje ili manipulacija - švindleraj plus

Već neko vreme u našoj javnosti manipuliše se rezultatima istraživanja javnog mnenja. Jedan od poslednjih primera je sondaža objavljena u Politici pod naslovom „Faktor plus”: Vučić bi trebalo da ide u Srebrenicu.

Osnovni nalaz istraživanja istaknut je kao podnaslov članka: „Odlazak premijera na komemoraciju u Potočare 11. jula podržava čak 64 odsto ispitanih građana“. Ostavljanje utiska na čitaoca je neminovno: dvotrećinska većina građana smatra da bi Vučić trebalo da ode u Srebrenicu; i ako premijer poštuje volju svog naroda, onda će se tamo pojaviti bez obzira na to što su vlasti BiH sramno postupile - pustile na slobodu ratnog zločinca Nasera Orića.

Međutim, ako se pažljivije razmotri kako su formulisani ponuđeni odgovori na pitanje „Da li bi, po vašem mišljenju, premijer Srbije Aleksandar Vučić trebalo da otputuje na dvadesetogodišnjicu srebreničkog masakra u julu?“, videće se teško ogrešenje o elementarna pravila struke.

Naime, struka kaže da sve opcije u odgovorima ponuđenim ispitanicima moraju da imaju jednaki status i da treba izbegavati altrenative sa obrazloženjima. Dakle, ponuđeni odgovori na navedeno pitanje morali bi da budu jednostavno: „da“, „ne“ i „ne znam“.

"Faktor plus"  je, međutim, ispitanicima ponudio dva odgovora „da“ i samo jedan odgovor „ne“, pri čemu su odogovori „da“ imali jaka obrazloženja,dok je obrazloženje odgovora „ne“ bilo u najmanju ruku neuverljivo. Tako je "Faktor plus" došao do očigledno željenih 64 posto „da“.

Evo kako su glasili ponuđeni odgovori:

• „da, jer bi time podstakao međunacionalno pomirenja između Srba i Bošnjaka i otvorio prostor za dobrosusedske odnose Srbije i Bosne i Hercegovine“;

• „da, ukoliko mu ne uskrate gostoprimstvo“;

• „ne, jer nema sličnih poteza sa bošnjačke strane“ i

• „ne znam“. 

Na osnovu priloženog, očigledno je da ne samo da ima dvostruko više ponuđenih odgovora „da“ od „ne“, već je obrazloženje odgovora „ne“u stvari zbunjujuće i besmisleno; jer, šta znači da „nema sličnih poteza sa bošnjačke strane“? Da bosanski premijer treba da dođe u Srbiju da se pokloni žrtvama muslimanskog zločina? Upravo to bi prvo pomislio prosečni ispitanik! Ili da bosanski premijer treba da ode na neko mesto ratnih zločina počinjenih nad Srbima u BiH? Ali, šta onda premijer Srbije  ima s tim?

Međutim, ono što je stručni švindleraj prvoga reda jeste da za opciju „ne“ nije dato najlogičnije objašnjenje: „ne, zbog predložene rezolucije kojom se Srebrenica lažno predstavlja kao čin srpskog genocida“; ili: „ne, zbog prećutkivanja masakara nad Srbima koje su u BiH počinile jedinice Nasera Orića“; ili, nešto slično. A da je na taj način brojem i uverljivošću obrazloženja odgovor „ne“ izjednačen sa odgovorom „da“, za njega bi bez ikakve sumnje optiralo daleko više ispitanika od dobijenih 21 posto.

No kao što je već navedeno, najispravnije bi bilo da su odgovori koncipirani jednostavno: „da“, „ne“ i „ne znam“. Međutim, "Faktor plus" je ponuđene opcije formulisao očigledno prema rezultatu koji je želeo da dobije.

Ko malo pažljivije prati saopštenja ove agencije, uočiće da rezultati do kojih ona dolazi gotovo uvek ostavljaju utisak da javnost apsolutno podržava politiku Aleksandra Vučića. Čitalac bi pomislio da je funkcija ove agencije upravo to - da stvara i održava predstavu o astronomskom rejtingu Aleksandra Vučića, njegove stranke i svega onoga što on radi. Kao što je već uočilo uredništvo portala Fakti, „srpski narod uvek agenciji Faktor plus kaže ono što će SNS i Aleksandra Vučića učiniti srećnim i zadovoljnim, što će odobriti i legitimisati sve njegove namere“.

Kada je u maju 2015. godine Karl Bilt potvrdio da postoji sukob između Vučića i Nikolića, "Faktor plus" je brže-bolje objavio da „postupke Aleksandra Vučića odobrava 56 odsto građana, a Tomislava Nikolića 36 odsto“. Koje tačno postupke Vučića,a koje postupke Nikolića Srbi odobravaju i zašto, da li su ovi postupci međusobno suprotstavljeni ili pak pripadaju različitim poljima delovanja - nije važno; ali, važno je da ljudi znaju da je Vučić u prednosti u odnosu na Nikolića za najmanje 20 posto.

Takođe, u martu 2015. godine, "Faktor plus" je obnarodovao da građani, bez obzira na smanjenje plata i penzija, kao i na inflaciju, ne žive nimalo gore nego ranije! Na pitanje „U odnosu na današnju situaciju, kako ste živeli pre godinu dana?“, 58 posto ispitanika navodno je odgovorilo „isto“, 17 posto „gore“, a 22 posto „bolje“. Dakle, smanjenje plata i penzija za bar 10 posto nije dovelo do toga da više ljudi živi teže nego pre - idealan nalaz za jednu vladu koja savesno ispunjava sve zahteve MMF-a koji se odnose na skidanje kože s leđa najširih slojeva stanovništva u Srbiji.

Najmanipulativnije je, međutim, bilo istraživanje ove agencije vršeno nakon donošenja odluke o smanjenju plata i penzija, a objavljeno u Politici od 3. januara 2015. godine. Pitanje je glasilo: „O smanjenju plata i penzija u javnom sektoru mislite:...“, pa su ponuđeni sledeći odovori:

• „vlada nije imala izbora, morala je to sama da uradi“ (41 posto);

• „trebalo je smanjiti plate, a ne dirati penzije“ (17 posto);

• „trebalo je smanjiti penzije, a ne dirati plate“ (15 posto);

• „vlada je pre ove mere trebalo da da uvede red u javnim preduzećima, smanji broj zaposlenih u administraciji, ukine subvencije bogatašima“ (23 posto);

• bez odgovora (4 posto).

A sada, zamislite, dragi čitaoče, da ste na mestu ispitanika i da hoćete da odgovorite potpuno odrečno na ovo pitanje, odnosno da smatrate da vlada nije trebalo da podlegne pritisku MMF i da uopšte nije trebalo da smanjuje ni plate, niti penzije - stav koji je potpuno prirodan i koji je nesumnjivo većinski u javnom mnenju. Koju opciju biste izabrali? Pa ne biste mogli da izaberete ništa od ponuđenih odgovora! Reč je o tome da takva opcija, u istraživanju ove „renomirane agencije“, uopšte nije ponuđena!

A kada ne ponudite ispitanicima najlogičniju opciju, naravno da ćete dobiti povećanu distribuciju po drugim odgovorima, i naravno da ćete dobiti visoku frekvencu najpribližnijeg, mada opet besmislenog, odgovora, četvrtog po redu - 23 posto. Ali, isključenjem politički nepodobnog odgovora iz upitnika, vi ste zapravo i sebe isključili iz skupa korektnih i objektivnih istraživačkih agencija - mada ste omogućili da vaše istraživanje stvori utisak o velikoj podršci javnosti vladinoj odluci osmanjenju plata i penzija!

Moglo bi se navesti mnogo ovakvih primera, kada je reč o pomenutoj agenciji. Nažalost, kod nas ne postoji profesionalna asocijacija ili telo koje bi bar na elementarnom nivou kontrolisalo kvalitet istraživanja javnog mnjenja, pa čak ni to da li se ona uopšte sprovode ili se pak objavljuju izmišljeni rezultati. Kao svojeveremeni predsednik Srpskog sociološkog društva (od 2009. do 2013. godine) predlagao sam da se obrazuje komora istraživača javnog mnjenja koja bi utvrđivala profesionalne standarde i agencijama davala i oduzimala licencu. Nažalost, to nije naišlo na podršku većine vlasnika istraživačkih agencija, jer bi ih to, shvatio sam, sprečavalo da se „snalaze“ u haosu, a pojedine bi sprečilo i da love u mutnom.

Takva nesređenost dovela je, međutim, do srozavanja svih stručnih standarda i do slabo prikrivene političke manipulacije navodnim ili stvarnim istraživanjima javnog mnjenja. Kao što smo, iz sličnih razloga, dobili tabloidizaciju novinarstva, tako smo, eto, dobili i tabloidizaciju istraživačkih agencija i sondaža. Na prste jedne ruke mogu se nabrojati istraživačke kuće koje drže do sebe i struke, i koje ne podležu iskušenju lakog dolaženja do novca, bez ozbiljnog rada i ulaganja.

Bitno je ipak ukazati na očigledne primere „šibicarenja“ sa istraživanjima javnog mnjenja i upozoriti javnost da ne naseda na prevaru. Šibicari će se svakako ljutiti, vikati, vređati, ali na kraju ćemo svi shvatiti s kim imamo posla.

Podsetiću na slučaj sa šibicarima-analitičarima, koji to najbolje pokazuje. Oni su, potpomognuti grupom kvazipatriotskih medija i portala, glumili veliku „ljutnju“, „objektivnost“ i „patriotsku orijentaciju“, napadajući i vređajući nas u NSPM-u kada smo, još od 2010. godine, ukazivali na veliku prevaru koju su nam spremale njihove SNS gazde. Sada, međutim, svi posmatrači ili čitaoci - čak i oni najpovršniji, ili makar oni kojima nije izvađen pozamašni komad mozga - mogu da vide pravo lice, stručnost, poštenje i pravi karakter ovih „analitičara“, kao i njihovih „naprednih“ gospodara.

Isto se može reći i za „Švindleraj plus“ agencije. Lagaće, lagaće, pa će se raskrinkati. Tekst koji je pred vama, mali je doprinos da to demaskiranje bude što ranije.