Početna strana > Rubrike > Kolumne Slobodana Antonića > Granice samoponižavanja
Kolumne Slobodana Antonića

Granice samoponižavanja

PDF Štampa El. pošta
Slobodan Antonić   
utorak, 16. septembar 2008.
Uporedo sa temama koje zauzimaju prve stranice novina odigravaju se i drugi događaji. Oni su značajni za našu budućnost, ali se o njima slabo govori. Nekada čovek pomisli da se to radi namerno. Kao da se javnosti daje zvečka, da bi se zabavila, dok veliki igrači ne završe posao.

Tako se ovih dana, uporedo sa našim svesrdnim bavljenjem Nikolićem, otvorio proces čije je ime: „jednostrana primena Prelaznog sporazuma i SSP”. Svi znamo da je Savet ministara EU u ponedeljak odbio da odmrzne Prelazni sporazum. Kako bi nas utešio, Oli Ren je predložio da Srbija počne sama, jednostrano, da primenjuje odredbe SSP-a koje su do nje. Tako će Srbija dati još jedan znak svoje rešenosti da ostane na putu evroatlantskih integracija.

Iste večeri, preko medija obratio nam se hor bivših i sadašnjih političara. Oni su nam objašnjavali kako je Renova ideja odlična. Rečeno nam je da se od Srbije pre svega očekuje da jednostrano smanji ili potpuno ukine carinu za veći deo robe iz EU. Istina, srpska roba će i dalje na granicama EU biti carinjena. Ali, uveravali su nas, korist ćemo imati svi. Dobićemo tržište puno kvalitetne robe. Kao potrošači, bićemo prezadovoljni. Jednako će biti zadovoljni i briselski službenici. Oni će još jednom moći da se uvere da „Srbija na taj način sama radi na ubrzanju svog evropskog puta” (Goran Svilanović, „Politika”, 17. septembra, str. 5).

U tim radosnim analizama samo dva pitanja ostala su bez odgovora. Prvo – kako se neko u Srbiji već ranije nije setio tako genijalne ideje? I drugo, sa kojim parama će srpski potrošači da kupuju tu robu? Preduzećima, u kojima srpski potrošači zarađuju platu, evropska tržišta ostaće jednako (ne)pristupačna kao i do sada. Sa druge strane, ta ista preduzeća na domaćem tržištu dobiće jaku konkurenciju. Hiljade radnika ući će u kategoriju „nezaposlenih potrošača”. A nezaposlenom potrošaču svejedno je kakva ga sve roba čeka u prodavnici.

Najgore je od svega što mi uopšte ne znamo šta sve još iz SSP-a naši političari mogu početi jednostrano da primenjuju. Sam tekst SSP-a (sa aneksima) ima 720 strana. U našoj javnosti pažnja se prvenstveno obraćala na onu rečenicu o Kosovu. Međutim, kao što su upozoravali neki stručnjaci, u tih 720 strana SSP-a nalaze se i neke druge važne, ali sporne odredbe. Na njih je, recimo, ukazivala Maja Kovačević, nekadašnji šef Kancelarije za pridruživanje SRJ Evropskoj uniji (2001–2003), u tekstu objavljenom u „Politici” 24. aprila 2008.

Maja Kovačević je tada protestovala što su naši pregovarači uključili u SSP i odredbu po kojoj se preduzećima iz EU daje pravo sticanja vlasništva nad nepokretnostima u Srbiji. Po toj odredbi stranci se izjednačavaju sa srpskim privrednim društvima i u pogledu korišćenja javnih dobara. Kovačevićeva je ukazala da su mnoge zemlje, koje su sklapale SSP, izričito ograničile mogućnost da firme i pojedinci iz EU postaju vlasnici prirodnih bogatstava i zemljišta. Tako su Estonija, Letonija, Litvanija, Slovačka i Mađarska propisale da stranci ne mogu da kupuju poljoprivredno zemljište i šume u narednih sedam godina od učlanjenja tih zemalja u EU (sa mogućnošću da se taj rok produži za još tri godine). Češka je postupila slično ovim zemljama, a Poljska je istu restrikciju proširila na čitavih 12 godina! I Slovenija je ostavila mogućnost da može primenjivati sličan mehanizam tokom sedam godina od učlanjenja. Albanija i Hrvatska su, upozorava dalje Maja Kovačević, u svojim SSP izričito isključile mogućnost da u tim državama stranci kupuju zemljište. Jedino je to dopustila Srbija. Daleko pre učlanjenja, pa čak i realno daleko pre zvaničnog sticanja statusa kandidata.

Zato se možemo zapitati da li će, kao deo paketa dokazivanja „evropskog puta”, i ova odredba SSP-a biti primenjena? Uostalom, zašto da ne? Što da naši bogataši, koji su pokupovali na hiljade hektara oranica po Vojvodini, nešto ne zarade? Za neke od njih kažu da su pravili ovu vladu. Što da im se ne dozvoli da naplate taj težak posao?

Nešto duboko nije u redu sa našom javnošću. Ona prečesto postavlja pogrešna pitanja i bavi se pogrešnim temama. Poljska, članica EU, ne dozvoljava privrednim subjektima iz EU da kupuju zemlju, čekajući da EU konačno dozvoli Poljacima da se mogu legalno zapošljavati po celoj EU. Srbija ne samo da nije članica EU. Ona još nije ni kandidat za članstvo u EU. Srbiji ni SSP nije ratifikovan. Na Srbiju se čak ne primenjuje ni elementarni Prelazni sporazum. Ali, naši političari su rešeni da se u Srbiji odmah primenjuje sve ono što druge zemlje neće da primene ni kao članice. A pitanja koja bi slobodna i odgovorna javnost postavila jesu: Zar je moguće da nema granica našem (samo)ponižavanju? Zar je moguće da smo toliko bedni? Ili se to samoponižavanje i dešava samo zato da bi neko postao još siromašniji, a neko još bogatiji?


[objavljeno: 18/09/2008.]




 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner