Elita kolonijalnog mentaliteta

Ima li u Srbiji elite? Uvek postoji elita u funkcionalnom smislu. To su oni koji drže ključne položaje u politici, ekonomiji i kulturi –  ljudi na  vrhu društva.

Ali, postoji i drugi, normativni pojam elite, po kome u elitu spadaju najbolji u svojim profesijama, pri čemu oni – da bi bili elita, a ne samo dobri stručnjaci – moraju da budu moralni i saznajni vrh zajednice. To znači da ti ljudi moraju ozbiljno da brinu o svojoj zajednici. Prvo, da dobro razumeju svet u kome žive, kako ne bi doneli pogrešne odluke, važne za sudbinu svoje zajednice. I drugo, da budu spremni da se angažuju – da ne kažem da se žrtvuju – kako bi unapredili zajednicu do koje im je stalo.

Nevolja sa srpskim društvom je, po mišljenju mnogih, a i ja bih se sa tim složio, postojanje znatnog raskoraka između tako shvaćene normativne elite, i one faktičke, funkcionalne elite koja upravlja Srbijom. Ovdašnja faktička elita, naime – politička, ekonomska i kulturna, velikim delom zapravo je kolonijalna. Ona slabo prikriva da prezire svoj narod i da  rado učestvuje u njegovom orobljavanju i eksploataciji.

Za mene je karakterističan slučaj direktorke Kulturnog centra Beograda koja je, pošto je smenjena sa funkcije, za „Slobodnu Evropu“ vodila dnevnik u kome je, kao reakciju na svoju smenu, zapisala rečenicu koja doslovce glasi: „Koliko je ova zemlja odvratna“!

Pazite, reč je o osobi koja pripada funkcionalnoj eliti Srbije, pošto obavlja vrlo važnu javnu dužnost za srpsku kulturu. Ona je na tu funkciju došla na osnovu jedne političke konstelacije. Kada se ta konstelacija promenila, ona je bez tog položaja ostala. I  sada ona, kao dužnosnik jednog naroda, jedne zemlje, kao neko ko je raspolagao budžetom od stotina hiljada evra dobijenog od poreza koji je ubiran od tog istog naroda i od te iste zemlje, daje izjavu za radio stanicu koju je osnovala i finansira vlada jedne druge zemlje – i to, pazite, one koja je danas, za svakog ko ima makar elementarnog znanja i morala, centar svetskog sistema dominacije i eksploatacije. I u toj izjavi kaže ono što zapravo stvarno misli i oseća – ne samo ona, već najveći deo te beogradske, krugodvojkaške elite, koja misli da je rođena za to da je ovaj narod plaća, a ona da ga jaše, grdi i prezire: „Koliko je ova zemlja odvratna!“   

Eto to Vam je istinska nesreća ovog društva: da njim upravlja elita koja ga se suštinski gadi, i koja ga, zato, sa radošću mrcvari i eksploatiše!

Naša politička i ekonomska elita ima, naravno, nešto veću samokontrolu od narečene direktorke. Ona se čuva da kaže ono što zbilja misli, a što je našoj direktorki, u trenutku povređene sujete, prosto izletelo. Ali, svaka pažljivija analiza političkog diskursa faktičke elite srpskog društva jamačno bi pokazala da i ona misli isto što što i gospođa direktorka: „Koliko je ova zemlja odvratna!“  

Naravno, i oni koji su se zaklinjali u ovaj narod takođe su umeli, u proteklim decenijama, i te kako da ga orobljavaju i mrcvare. Ali, kod njih je raskorak između reči i dela makar bio belodan, pa ste uvek mogli da ih osudite pred zajednicom.

Ali, ovaj dominantni, autošovinistički mentalitet naše faktičke elite mnogo je pogubniji nego licemerje ranijih kultur-patriota i polit-patriota. Ovi sadašnji se, naime, utrkuju ko će se maćehinskije odnositi prema sopstvenoj zajednici, i ko će biti uslužniji prema svakom stranom interesu – političkom, ekonomskom i kulturnom, ma koliko on bio na uštrb istinskih interesa ovog naroda.

Šta mislite, u čijem je interesu da se broj đaka po nastavniku u Srbiji određuje prema normama Svetske banke, a ne prema normama efikasnog i temeljnog obrazovanja? U čijem je interesu da naša zakonska regulativa faktički favorizuje izdavače udžbenika u stranom vlasništvu, i, isto tako, elektronske i štampane medije koje kontrolišu stranci? U čijem je interesu da država Srbija odjednom više „nema para“ za Letopis Matice srpske  ili Srpsku književnu zadrugu, ali ima koliko god da treba za E-novine i LGBT NVO?

I šta mislite, ko je besramno izjavio, urednik kog glasila i kog statusa kog Ministarstva kulture i informisanja – „Odvratan mi je, odvratan ovaj narod!“? Da li je to možda glavni urednik Letopisa Matice srpska, za koji iznenada više nema para u budžetu države Srbije? Ili je to možda izjavio glavni urednik  E-novina, za koje se, odjednom, nalazi novac u državnom budžetu?

E pa to Vam je slika i prilika ne samo naše kulturne politike, već i naše faktičke elite. Neguj snobovski elitizam prema svom društvu, prema njegovim autentičnim vrednostima, prema njegovim istinskim kulturnim stvaraocima; govori o svom narodu kao o „prljavom“ i „lenjom“, a o njegovoj tradiciji kao „autoritarnoj“ i čak „fašističkoj“; istovremeno, neguj lakejsku servilnost prema svemu što dolazi iz Brisela ili Vašingtona, prema svakom tamošnjem činovniku ili umetničkom mediokritetu, prema svakom kolonijalnom ili antisrpskom interesu; i dobićeš brzo kakvu lepu institucionalnu sinekuru, kakvo nabreklo državno vime koje će te hraniti ad inifinitum.

Ali, pokaži samo malo interesa za istinsku baštinu svog naroda ili za autentične stvaraoce srpske kulture; seti se demokratskih tradicija srpskog naroda, njegovog kulturnog uzleta 1903-1914, privlačne snage njegovih vrednosti koja je u srpski kulturni korpus „usisala“ jednog Andrića, Kulenovića, Popu ili Kusturicu; pokaži samo malo razumevanja za održavanje „izvan tržišno-komercijalnih uslova“ stogodišnjih nacionalnih institucija, poput Letopisa i SKZ; „izlani“ se u nekom društvu da ti se dopada proza Gorana Petrovića, Radovana Belog Markovića, Miće Danojlića, ili pak slikarstvo Miloša Šobajića; i ti si institucionalno „mrtav“ za sve projekte, grantove i sinekure naše države.

Da, naš suštinski problem je u eliti kolonijalnog mentaliteta. I dok taj problem ne rešimo, nikakvo „otvaranje poglavlja“, nikakva „reforma institucija i mentaliteta“ ne može da ovoj zemlji i ovom narodu donese ni najmanji dobitak, ni u politici, ni u ekonomiji, a naročito ne u kulturi.