Dinkićeva računica

Dinkićeva ideja o pretapanju G17 u novu stranku dobija svoje sve jasnije obrise. Kako pišu Večernje novosti (25. juli), Dinkić je otpočeo pregovore sa lokalnim liderima Veroljubom Stevanovićem (Kragujevac), Boškom Ničićem (Zaječar) i Miodragom Babićem (Vršac) o obrazovanju unije regionalnih partija. Završetak pregovora očekuje se u septembru, a osnivački kongres nove partije u novembru. Dinkićeva platforma za pregovore ima samo iz dve tačke: prvo, decentralizaciju i drugo, administrativnu regionalizaciju Srbije. "Još nije poznato ime stranke", pišu Novosti, "ali je sigurno da se nova partija neće zvati G 17 plus".

Dinkić je čovek koji je već deset godina u visokoj politici. On zna da računa i sigurno je uzeo olovku i sabrao glasove koji bi se mogli dobiti. "Ja 100.000, Verko 40.000, Ničić 10.000, Babić 10.000.... Uh, nedostaje mi još 60.000 da preskočim cenzus. Koga ima u Kruševcu?... A u Dimitrovgradu?"

I zaista, Srbija je prepuna, kako neko duhovito reče, "džepova očaja", čitavih krajeva koji prebivaju u zapuštenosti, sanjaju "pravog" lokalnog lidera i očekuju da se i njima desi "čudo", za koje su načuli da se događa u Jagodini, Vršcu ili Zaječaru. Ti ljudi spremni su da, u svom očaju, poveruju još jednoj lepoj priči. Ovoga puta o tome da će sve biti bolje, samo da se izvrši "regionalizacija i administrativna decentralizacija" i pare prestanu da se slivaju u taj grozni, parazitski Beograd. A tek kad EU vidi kako je puno "evropskih regiona" nastalo po Srbiji... Zasuće nas parama da prosto nećemo ni znati šta sa njima da radimo!

Ali, da biste poverovali novoj lepoj priči, prethodno morate da zaboravite na sve one stare i nekada takođe lepe priče, na priče u koje ste verovali i zbog kojih ste već jednom glasali za iste ljude, koji su tada samo bili u drugom (stranačkom) pakovanju. A kako da zaboravite na obveznice od 1.000 evra, i na Fijat u Kragujevcu, i na "stručnost pre politike", i na "poštene reforme"....? Kako da na to zaboravite, kada još ima medija koji vas neprekidno podsećaju na to šta vam je sve obećavano i u čemu su vas sve izneverili? Kako da zaboravite i ponovo se prepustite sirenskom zovu večnih nam spasilaca, koji se samo za ovu priliku više ne zovu "evroreformatori", već "evroregionalisti", kako da im još jednom poverujete kada vas novine, koje za 20 dinara možete kupiti na obližnjem kiosku, neprestano podsećaju na te nezgodne epizode iz uzorne nam prošlosti?

I zato, računica je jasna. Ako donesemo zakon uz pomoć kojeg ćemo ugasiti te novine, ugasićemo podsećanja. Jer, i ostale će se novine uzeti u pamet, televizije smo već kupili reklamama svojih ministarstava i "svojim" državnim prostorom, i tako će sve biti spremno za veliko političko-stranačko "resetovanje". U novembru ćemo objaviti eutanaziju G17 i rođenje Unije evropskih regiona Srbije (UERS), u decembru dobiti beli šengen, a već u januaru, prepakovani i marketinški umiveni tako da nas više ni rođena majka ne bi prepoznala, biti spremni za nove izbore – naravno, ako neko tamo u Briselu ili Vašingtonu zaključi da je dobro vreme za to.

A Srbija? Pardon, Konfederacija evropske pokrajine Vojvodine i federacije evropskih regiona Podrinja i Pomoravlja (KEPVFERPP)? Ova zemlja, kako god da se tada bude zvala, naći će se na još jednoj stepenici niže, na svom putu smanjivanja i raspadanja, putu kojim ga, očigledno, slepa za posledice, vodi sadašnja politička i medijska elita. I nije Dinkić kriv ako nakaze poput UERS-a i KEPVFERPP-a uskoro postanu stvarnost ovog ojađenog naroda. Bićemo krivi mi, iz politike i iz medija, koji smo lepo videli kuda sve to vodi, ali smo se pravili da ništa ne znamo, gledajući svoje sitne sinekure, svoje aranžmane, svoje privilegijice, puštajući nove laži da se kote, a stare barone-razbojnike da još jednom i bez ikakvog otpora odnesu svoj plen...

Da li smo svi zaista toliko moralno pali? Da li smo zaista sve to i zaslužili?

PS. Molim glavnog urednika NSPM, Đorđa Vukadinovića, da ovaj tekst objavi pre 31. jula, dana kada će u Skupštini biti izglasan novi Zakon o informisanju.