„Afera Jajinci“ kao nastavak operacije „Državni udar“

 U vreme kada ovaj tekst bude postavljen Aleksandar Vučić će već u emisiji „Upitnik“ na RTS-u, kako je najavljeno, izneti svoje mišljenje „o vršljanju stranih i domaćih špijuna i pronađenom oružju u blizini premijerove porodične kuće u naselju Jajinci“. „Ja ću nešto iz svog ugla odgovoriti onima koji su se s time sprdali, ali i pokušavali da kriminalizuju poštene ljude, valjda polazeći od sebe. Svima ću nastojati da na pristojan način odgovorim“, poručio je nešto ranije Vučić.

Podsećam da je „afera Jajinci“ do sada prošla kroz tri faze:

1. Posredi je pokušaj atentata na premijera (Kurir: „Sprečen atentat na premijera“; Aleksandar Vulin: „Država mora da reaguje na pokušaj atentata na premijera“; Novosti: „Pokušaj atentata na Vučića“; Informer: „Pokušaj atentata na premijera“, „Osam ubica čekalo Vučića: Ljudi za koje se sumnja da su umešani u ubistvo Saleta Mutavog bili u Jajincima do pronalaska ‘zolje’!“, itd).

2. Meta atentata zapravo nije bio premijer, već njegov brat (Nebojša Stefanović: „Vučić strahuje da je meta bio njegov brat“; Kurir: „Meta atentata u Jajincima bio Andrej Vučić? Premijer strahuje za život svog brata!“; Informer: „U BIA i MUP ubeđeni da su atentatori u subotu u Jajincima sa `zoljom` čekali Vučićevog brata“; Alo: „Spremali ubistvo Andreja Vučića! Za realizaciju te zločinačke namere u Jajincima i selu Rakovica čekala je cela ekipa od nekoliko desetina kriminalaca koji su učestvovali i u ubistvu vođe navijača Partizana Saleta Mutavog“, itd).

3. Nije reč o stvarnom atentatu već o zastrašivanju Vučića, a „poruku“ su zapravo ostavili Amerikanci (Dragan J. Vučićević, Informer: „‘Zolju’ i bombe nadomak kuće premijerovog oca nisu ostavili ni slučajni prolaznici, ni crnogorski mafijaši, ni narko-dileri. ‘Zolju’ su Vučiću namenili Amerikanci“; Milorad Bracanović, Ekspres-Informer: „Poslednja opomena Vučiću, mafijaška poruka sa potpisom zapadnih službi!“; Željko Cvijanović, Standard-Informer: „Svi ti tragovi koji se pažljivo postavljaju u Vučićevoj okolini – od zolje u Jajincima, preko navodne bombe u Er Srbiji do eksploziva u novobeogradskoj garaži – sve su to precizno ispisani znakovi. (…) Vika koju je podigao Vučić danas jedino je što ga štiti od metka. Ako mu se nešto desi, na svetu neće biti nikog ko neće znati da su to bili Ameri“.

Sve tri verzije, istina sukcesivno, iznosili su provladini tabloidi, dok je ministar Vulin autor četvrte verzije, pošto je doveo u vezu Jajince sa opozicijom: „Slučaj Jajinci je počeo izborne noći, kad je došlo do upada u Republičku izbornu komisiju svih partija, pokušaja da se izmene izborni rezultati i njihovog odlaska kod američkog ambasadora Kajla Skota“.

Da li ćemo posle najavljenog nastupa premijera u „Upitniku“ dobiti razrešenje nedoumica? Prilično sam skeptičan prema tome. Sećam se slične afere o „rušenju Vučića“ od pre godinu dana.

Da podsetim, sve je počelo dramatičnom izjavom Dragana J. Vučićevića, 21. novembra 2015, da se sprema „državni udar“ i da je Aleksandru Vučiću čak i život ugrožen („U Beograd se vratila grupa ubica koja stoji iza atentata na Đinđića. (…) Vučiću, budala si ako odeš u Peking jer nećeš preživeti“). Vučić je ipak otputovao u Kinu i ništa se nije desilo. No, dva dana po njegovom povratku, na TV kanalima pojavio se kairon na kome je stajalo da se premijer Vučić, zbog pisanja Kurira, dobrovoljno podvrgao poligrafskom ispitivanju u policiji. Odmah zatim, Nebojša Stefanović, drži vanrednu konferenciju za novinare, okružen specijalcima pod maskama i sa automatima, te objavljuje da je premijer „prošao poligraf“, a da je uhapšen Slaviša Milić, „bivši policajac povezan sa klanom Luke Bojovića“, koji je „u protekla 24 sata osam puta zatečen u osmatranju premijerovog mesta stanovanja“. Uporedo s tim, na svim televizijama ide vest da se premijer tokom dana dva puta sastao sa predsednikom Nikolićem, kako bi se utvrdilo njihovo „jedinstvo“, a predsednikov kabinet izdao je saopštenje u kom osuđuje „pokušaj rušenja premijera“. Zagorka Dolovac, republički javni tužilac, najavljuje da će „Tužilaštvo zaštiti ustavni poredak i sprečiti destabilizaciju zemlje pokretanjem odgovarajućeg krivičnog postupka, o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena“.

Te večeri, 29. novembra, TV Pink emitovao je specijalni program „Rušenje Vučića – poslednji čin!“, u kojem su se, tokom tri i po sata, ređali ministri i analitičari (od Nebojše Stefanovića i Aleksandra Vulina, do Dragana Vučićevića, Željka Cvijanovića i Dejana Vuka Stankovića). I tada je dramatično najavljena emisija „Upitnik“ u kojoj će, kako je rečeno, „Aleksandar Vučić otkriti ko ruši srpsku Vladu“ kao i to „da li tajkuni i strane ambasade destabilizuju zemlju“.

No, u toj emisiji premijer nije rekao ništa više do da „nije bilo državnog udara, ali pokušaja urušavanja Vlade jeste“. Štaviše, 2. decembra, posle isteka pritvora od 48 sati, pušten je na slobodu Slaviša Milić, čovek koji je „u protekla 24 sata osam puta zatečen u osmatranju premijerovog mesta stanovanja“. Ispostavilo se da se Milić tuda kretao jer je čuvao „jednu poznatu osobu iz kriminalnog miljea, a da ta osoba živi u blizini premijera“. Nije se više oglašavala ni Zagorka Dolovac, da javnost obavesti šta je preduzela i cilju „zaštite ustavnog poretka i sprečavanja destabilizacije zemlje“.

Posle takvog neslavnog završetka afere „državni udar“ kritičari su počeli da tvrde da je neprestana proliferacija afera deo tehnologije režima: „najuspešniji mehanizmi Vučićeve vlasti su strah i drama: neprekidno podgrevanje nesigurnosti pred nečim velikim i dramatičnim što samo što se nije desilo. U poređenju sa tom pretećom senkom, svako konkretno pitanje našeg privatnog ili društvenog života biva nedovoljno važno, i o tome dođe prosto nepristojno govoriti“.

Videćemo da li će se „afera Jajinci“ završiti drugačije od „afere državni udar“. Dobro će biti da javnost dobije konačne (tačne) odgovore. U suprotnom, ocena o dramatičnim aferama kao delu premijerove tehnologije vlasti, mogla bi biti potvrđena.

(Fond strateške kulture)