Većini posmatrača u Srbiji je jasno da se iza spornih zahteva za kolektivnim (ili specijalnim) pravima pripadnika „pseudoetničke“ LGBT zajednice krije, zapravo, uspostavljanje konačnog, simboličkog i stvarnog, starateljstva transnacionalnog političkog establišmenta („Imperije“) i nad srpskim društvom.

Pa čak i on zna da ga ta reč neće ostaviti na miru – ma šta da mu kažu njegovi drugosrbijanski pajtaši, njegovi medijski čankolizi i njegova kvazi-nacionalna inteligencija. Otuda mu nervoza i napetost, otuda i dolaze njegove neobične reči u vezi Kosova – da se ne boji ako na kraju ispadne da je za sve on kriv“.

Mehanizam amortizovanja procesa debriselizacije Srba, kojim se služi naša (kompradorska) elita, najbolje se može razumeti preko tabele 4. Probriselski birači – ako uzmemo u obzir samo opredeljene – čine blagu većinu u biračkom telu: odnos evroentuzijasta i evroskeptika tu je 54:46.

Srbija je često bila u prilici da bude zlostavljana, pogotovo poslednjih dvadesetak godina. Ali, ovo što nam se već neko vreme dešava u našim odnosima sa Briselom i Vašingtonom posebna je vrsta zlostavljanja, za koju ne verujem da je zabeležena u međunarodnim relacijama.

Nastavimo da glasno ukazujemo na gluposti i podlosti zalaganja za slepo sleđenje kolonijalnih šina, ma sa kakvim opravdanjem se to radi i ma iz koje kadrovske kuhinje dolazilo. I do stvarnih promena će jednoga dana ipak morati da dođe.