Srbima hiljadu godina za ratne zločine

Poslednji oslobođen optužbi za ratne zločine protiv Srba nije bivši kosovski premijer Ramuš Haradinaj. Sud Bosne i Hercegovine oslobodio je u petak Šefika Alića optužbi za ratni zločin protiv srpskih zarobljenika u operaciji „Oluja“ 1995. godine. Sudsko veće je ovu odluku obrazložilo nedostatkom dokaza.

Statistika o suđenjima koja su se vodila ili i dalje vode u Hagu i pred sudovima za ratne zločine u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj pokazuje da su do sada donete presude za 699 Srba i ukupno 38 Bošnjaka, Hrvata i Albanaca. Osam Bošnjaka, 26 Hrvata i trojica Albanaca kažnjeni su sa ukupno 298 godina zatvora. S druge strane, Srbi su osuđeni na 1.000 godina zatvora. U taj broj, međutim, nisu uračunate presude Srbima optuženim pred hrvatskim sudovima, jer do tog podatka nije moguće doći. Dopisnik „Politike“ iz Zagreba Radoje Arsenić javlja da se pouzdano može reći da je ubedljiva većina Srba kažnjavana sa pet do dvadeset pet godina zatvora, a kako je bilo 611 takvih presuda, nije nerazumno zaključiti da ukupna kazna za Srbe iznosi najmanje 3.000 godina zatvora.

Treba skrenuti pažnju da podatke ne treba prihvatiti kao konačne, jer zbog ogromnog broja presuda nije bilo moguće razlučiti koje su od njih pravosnažne, a koje nisu. Osim toga, sudovi i organizacije kojima smo se obratili ne raspolažu statistikom u kojoj su podaci razvrstani po nacionalnosti optuženih i osuđenih ili, ako raspolažu, ona nije dostupna za javnost. Tako se na osnovu podataka iz Haga i Bosne može pouzdano reći da je do sada podignuta optužnica protiv 158 Srba, 29 Bošnjaka, 43 Hrvata i osam Albanaca, ali kakva je nacionalna struktura preostalih 1.550 optuženih u Hrvatskoj i Srbiji nije moguće saznati, osim da „najveći broj“ čine Srbi.

Prema evidenciji Haškog tribunala, ovaj sud je od osnivanja 1993. godine optuženima za ratne zločine izrekao kazne od ukupno 947 godina zatvora, računajući i predmete koji su u toku suđenja prebačeni lokalnim sudovima. Prema ovoj statistici, 45 Srba osuđeno je na ukupno 718 godina zatvora, dvanaestorici Hrvata izrečeno je ukupno 167,5 godina zatvora, petorici Bošnjaka 42,5, a dvojici kosovskih Albanaca ukupno 19 godina zatvora.

Od kada je osnovan Međunarodni tribunal za procesuiranje ratnih zločina na području bivše Jugoslavije, haško tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv 161 osobe, pri čemu je pred sudije izašlo 93 Srba, 31 Hrvat, 14 muslimana, osam Albanaca i tri Makedonca.

– Procentualno, u odnosu na broj stanovnika, odnosno pripadnika tih nacionalnosti, može se reći da nema neravnomernosti, osim kada je reč o Albancima – kaže za „Politiku” Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije.

Tužilaštvo za ratne zločine je, od svog osnivanja 2005. godine, procesuiralo ukupno 150 lica, od kojih je 112 Srba, 37 Albanaca i jedan Hrvat. Ukupno je optuženo njih 59, od kojih je većina srpske nacionalnosti, ali među njima ima onih koji su se izjasnili kao Jugosloveni, kao i Hrvata koji su učestvovali u zločinima protiv Hrvata (Ovčara), dok su samo dvojica optuženih Albanci (Anton Lekaj i Sinan Morina).

– Sve su to živi predmeti. Pravnosnažno su okončani samo slučajevi „Lekaj”, koji je osuđen na 13 godina zatvora, i „Ovčara 3”, gde je optuženi Bulić osuđen na dve godine. Gotovo hiljadu lica je u našoj sferi interesovanja u pretkrivičnom postupku, odnosno u fazi potraga i istražnih radnji. Od toga, tragamo za 165 pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova, sa imenima i prezimenima, i tražimo identitet još 357 N. N. lica koja su učestvovala u zločinima. Tužilaštvo je raspisalo 787 zahteva za prikupljanje potrebnih obaveštenja od MUP-a i oformljeno je 37 predmeta koji su u fazi pretkrivičnog postupka. Inicirali smo i više postupaka pred hrvatskim pravosuđem – objašnjava Vekarić.

U zločinima koje procesuira naše tužilaštvo stradalo je 2.113 ljudi, a ukupno na prostorima bivše SFRJ ima više od 100.000 žrtava ratnih zločina.

– Kada je reč o teritoriji Kosova, od dolaska međunarodnih snaga bilo je tri odsto srpskih žrtava u odnosu na broj pripadnika srpske nacionalnosti, i dva odsto albanskih žrtava, u odnosu na ukupan broj Albanaca. Dok smo sarađivali sa Unmikom, tamo je suđeno 12 predmeta za zločine nad Srbima. U jednom slučaju Albanac je osuđen na 12 godina zatvora – kaže Vekarić.

------------------------------------------

Nirnberške presude

U toku glavnog nirnberškog suđenja, pred ovim međunarodnim vojnim tribunalom bilo je optuženo šest organizacija i 24 člana političke, vojne i ekonomske elite nacističke Nemačke, pri čemu je 12 osoba osuđeno na smrt, četvorica su osuđena na ukupno 65 godina zatvora, a trojica na doživotni zatvor. Trojica su oslobođeni optužbi, jedan je izvršio samoubistvo pre početka suđenja, dok jednom optuženom nije suđeno jer je procenjeno da je zdravstveno nesposoban za suđenje. Nirnberški proces podrazumeva i suđenja nižim zvaničnicima –  ukupno 12 takvih suđenja, pred američkim vojnim tribunalima, gde je ukupno optuženo 185 osoba, od kojih su 142 proglašena krivim. Na smrtnu kaznu osuđena su 24 lica, a 11 tih kazni je naknadno preinačeno u doživotni zatvor na koji je osuđeno još 20. Na zatvorske kazne, od 10 godina do doživotne, osuđeno je 98 optuženih, ali je 1951. godine niz dužih kazni skraćen, pri čemu je 10 smrtnih kazni pretvoreno u zatvorske kazne, dok je određen broj osoba amnestiran.

----------------------------------------------

Nesređena statistika

Broj procesuiranih, optuženih i osuđenih u slučaju Srbije i Bosne nije konačan, jer ove dve države nemaju sređenu evidenciju o suđenjima za ratne zločine. Podaci srpskog tužilaštva ne obuhvataju procese za ratne zločine koji su se odvijali pre nego što je ono formirano, pa tako ovom statistikom nisu obuhvaćena, na primer, suđenja za zločine u Podujevu i Sjeverinu. U Ministarstvu pravde obavešteni smo da ono ne vodi evidenciju i da je taj posao prepušten tužilaštvu za ratne zločine. U Bosni takođe ne postoji sređena evidencija, pa su prezentovani podaci Suda BiH, ali ne i kantonalnih sudova. Podacima nisu obuhvaćena ni suđenja u bivšoj Republici Srpskoj Krajini, gde je, po medijima, bilo najmanje dva suđenja. „Politika“ ni posle pet dana od zvaničnika u Prištini nije dobila podatke o procesima koji su se vodili pred tamošnjim sudovima.

[objavljeno: 14.04.2008]