Helena Ranta progovorila o Račku

Brisel, 21. oktobra – Helena Ranta (62), finski stomatolog forenzičar i član međunarodne komisije koja je svojevremeno istraživala događaje u selu Račak uoči bombardovanja NATO-a SR Jugoslavije, u svojoj prošle nedelje objavljenoj biografiji navodi da je izveštaj o tome pisala pod pritiskom Vilijama Vokera i Ministarstva spoljnih poslova Finske. 

Voker, koji je bio načelnik misije OSCE na Kosovu i Metohiji u zimu 1999. godine, prelomio je drvenu olovku napola i gađao njenim delovima Rantu, jer nije bio zadovoljan njenim navodima u kojima ona nije koristila „dovoljno ubedljiv jezik” kada je reč o srpskim zločinima, stoji u knjizi finske forenzičarke. Kada je reč o pritiscima iz MSP-a, Ranta tvrdi da su joj trojica civilnih službenika putem i-mejlova tražili „dublje zaključke”.

„Još čuvam te mejlove”, kazala je Ranta na predstavljanju knjige u Helsinkiju.

U leto 2000. godine ona je predala izveštaj Tribunalu za ratne zločine u Hagu, a sažetak izveštaja je prosledila državama članicama EU. U autobiografskoj knjizi ona navodi da je šef u političkom odeljenju MSP-a Perti Torstila, koji je danas državni sekretar, tražio od nje da iz izveštaja izbaci jedan komentar u kojem je kritikovala administraciju Ministarstva spoljnih poslova. Zvaničnici MSP-a takođe su se nadali da će Ranta povući rezultate istraživanja o broju ispaljenih metaka i podatak koliko je tih metaka zaista bilo smrtonosno.

Torstila je izjavio da je iznenađen navodima Helene Rante. Prema njegovim rečima, imali su izuzetno otvorenu i blisku saradnju na Kosovu. Ranta je ranije već nagovestila da će reći istinu o događajima u Račku, kada je prošle godine u dokumentarnom filmu „Kraj – osuđeni na progonstvo” ruskim autorima Jevgeniju Baranovu i Aleksandru Zamislovu ispričala da je „Voker bio užasnut rezultatima naše istrage”.

 „Bila sam zbunjena i nisam bila spremna da mu odgovorim. Ta tela su pripadala teroristima, srpskim vojnicima i stanovnicima sela. Ovaj izveštaj koji vam sada pokazujem nikada nije objavljen, a njegov sadržaj malo ko zna. Sada sam spremna da javno govorim o rezultatima istrage”, kazala je Ranta pokazujući originalni izveštaj pred kamerom.

Međutim, 1999. godine finska forenzičarka izjavila je pred novinarima: „Da, ovo je zločin protiv čovečnosti”, a sve ostalo je istorija. 

Finski novinar Ari Rusila, ekspert za Balkan, navodi u autorskom članku povodom Rantine knjige da se ona tokom istrage usredsredila na forenzičko istraživanje ne zauzimajući stav u korist jednih ili drugih i da je pokušala da se ogradi od političkog uticaja, ali da je od početka radila pod pritiskom. On dalje navodi da postoji rašireno mišljenje da je Vokerova uloga u Račku bila da pomogne OVK u kreiranju masakra koji bi bio pripisan srpskim snagama i da se na taj način pronađe izgovor za vojnu intervenciju. OVK je sakupila svoje poginule posle borbe, obukla ih u civilnu odeću, a zatim pozvala posmatrače.

Helena Ranta radila je na Balkanu i u Iraku, istraživala je poplavu u Estoniji, kao i žrtve cunamija na Tajlandu 2004. godine kada je poginulo više od 200 finskih turista. Bila je takođe jedan od svedoka na suđenju Slobodanu Miloševiću 2003. godine u Hagu. 

Tim povodom je svojevremeno izjavila: „Milošević je trebalo da razgovara sa mojim bivšim mužem. On bi mu sigurno rekao da nije dobra ideja prepirati se sa mnom.”

O smrti Miloševića rekla je da je ne uznemiruje činjenica da je umro tokom suđenja, jer „mnogi drugi optuženici čekaju svoje presude”.

V. Jokanović 

[Politika 22/10/2008]