Zoran Stojiljković: Ni za vreme Tita nije bilo tolikog zaklinjanja i citiranja vođe

 Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković kaže da se njegova generacija osamdesetih i devedesetih godina nadala da će živeti u pristojnom i pravičnom društvu.

„Da li vi kod nas vidite pristojnost i pravičnost? Da li to možete da podržite nekim podacima i nalazima? Nemamo ništa od toga. To znači da tri decenije nakon 9. marta s jedne imate neku vrstu mita među učesnicima tih događaja a sa druge strane vidite da do kvalitativnih promena nije došlo“, kaže Stojiljković, piše Nova.rs.

Dodaje da se onda postavlja pitanje da li su za to krivi i oni koji su do tih promena doveli i koji su se našli na vlasti nakon 2000. godine. Objašnjava da su sve vlasti do sad zadovoljavale neke svoje imperative i zadovoljavale svoj krug sledbenika.

„Nemam šta dobro da kažem o vlasti koja je tu poslednjih sedam godina, ali moram da kažem da oni nisu izmislili naše i njihove tajkune, nisu oni stvorili mreže političkog klijentelizma, nisu oni izmislili ovo što je sad prošireno do enormnih granica, a to je stranačko zapošljavanje“, kaže.

Dodaje da o tome koliko je društvo demokratsko govori činjenica da ne postoji emisija u kojoj se sreću ljudi koji ne misle isto.

Smatra da je vlast koja je došla 2000. godine delovala mekše i otvarala neku perspektivu.

„Verovali smo – prvi, drugi, treći put, mnogo više verujete nego peti. Građani koji imaju preko 30 su cinični, mada su ovi mlađi još ciničniji. Ja ne znam da li oni Srbiju vide kao arenu na kojoj hoće nešto da pokušaju ili su se spremili već da negde odu“, kaže Stojiljković.

Objašnjava da Srbija nema način da se tome suprotstavi jer sve vreme ima „neku vrstu političkog rata između onih koji nikad ne bi bili to da ih neko nije postavio i onog ko sam gradi karijeru“.

„Da li je san nekog ko završi Fakultet političkih nauka da bude neko ko će raditi za oko 500 evra? Ne. Pa i navijači i oni koji uđu u kriminal žele da postignu nešto“, kaže.

Objašnjava da ljudi imaju samo periferne kanale – estrada, sport, da nešto postignu u životu, ako ne žele da se dive vođi.

„Ni za Titovog vremena nije bilo tolikog zaklinjanja i citiranja vođe kako što ga sad ima među ovim mladim junošama u parlamentu Srbije. Meni je to vrlo čudan obrazac“, kaže.

Poručuje „da ne smemo dozvoliti da nam se gužva karakter ako nekog znanja i integriteta imamo“.

Kako kaže, treba videti ono što je suštinski političko – kad izađete na prozor i vazduh smrdi, to je alarm da to tako ne može da ide, kad vidite da vodovod ne distribuira čistu vodu, kad vidite da je kanalizaciona mreža san za polovine građana Srbije – to je ono što znate da ne može i protiv čega se mora boriti.