Živadin Jovanović: Problem Kosova nikako ne treba vezivati za odnos Srbije i EU

Predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih Živadin Jovanović vodio je 2. juna 2011. duži razgovor sa novinarkom skopskog dnevnog lista „Dnevnik“ Ivanom Kostovskom.

I. K.: Kako komentarišete ideje o podeli Kosova i Metohije?

U najmanju ruku, su problematične. Politički znače odustajanje od rezolucije SB 1244 koja Kosmet tretira kao integralni deo Srbije. Liče na „spinovanje“ javnosti. I kada bi bile ostvarive, teško da bi dovele do održivog rešenja i stabilnosti. I u drugim delovima Balkana, ima ideja za  „razgraničenjima“.

I.K. Upravo toga se boje i vlasti u Makedoniji, da bi Albanci u Zapadnoj Makedoniji takođe mogli da zatraže podelu ili „razgraničenje“, a onda od Makedonije ne bi ostalo ni slovo „M“?

Ž.J. I treba da se boje i to od momenta kada su zvanično priznale  otcepljenje Kosova, kada su granicu sa Srbijom „obeležile“ kao granicu sa Kosovom. Time su izvršile samoranjavanje. Znale su da je to samo prva faza u ostvarivanju koncepta „Velike Albanije“ koji obuhvata i Zapadnu Makedoniju.

I.K. Da li ideja o podeli Kosmeta potiče iz Beograda, ili sa strane?

Ž. J. U doba SFRJ bilo je takvih ideja od pojedinih političara u Srbiji. Bilo je to posve drugo vreme. Ove, sadašnje, lično, ne verujem. Prateći logiku ponašanja današnje vlasti, ne isključujem da je ideja podmetnuta. Šta je pravi cilj – stvarna podela teritorije ili još veće ponižavanje Srbije da bi se saglasila sa otimanjem Kosmeta, ostaje da se vidi.

I.K. Da li je rukovodstvo Srbije „kooperativno“ po pitanju Kosova da bi ubrzalo članstva u EU?

Ž.J. Moguće je da ono tako rzonuje. Međutim, Kosmet je vekovni problem i ne može se rešiti preko kolena, niti zbog žurbe ka EU. Apsolutno je pogrešno kada se rešavanje tog problema vezuje za odnosa Srbije i EU. Kosmet je izvan i iznad tog okvira. Pogubna je teza da je Srbija „talac Kosova“ i da se nametnuto rešenje mora prihvatiti radi učlanjenja, investicija, zapošljavanja – „boljeg života“. Kosmet nije moneta u  „dilu“ sa komesarima iz Brisla. Diplomatija SFRJ je početkom 90-tih (Budimir Lončar) izbacila tezu da „EZ nema alternativu“ u rešavanju jugoslovenske krize. Poznato je kakvu je ulogu odigrao mehanizam EZ pod komandom Ditriha Genšera i šta je ko od toga dobio.

I.K. Ističete značaj rezolucije SB UN 1244. Ima mišljenja da je ta rezolucija bila prevara?

Ž.J. Ko je koga prevario – Savet bezbednosti UN - Srbiju (SRJ), međunarodnu zajednicu, ili vlade demokratskih država Zapada - Slobodana Miloševića, ili potonje srpske lidere, sve do današnjih? Ova „teorija prevare“ nije prihvatljiva, vrlo je štetna. Rezolucija SB 1244 ima trajni značaj za zaštitu interesa Srbije, slično značaju Dejtonskog sporazuma za mir u BiH, ili Ohridskog sporazuma za Makedoniju. To je odluka najvažnijeg organa za zaštitu mira i bezbednosti u svetu. Njena sadržina, posebno, garancija suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i status Kosmeta kao suštinske autonomije u okviru Srbije, predstavljaju veliku brigu za Albance i njihove zaštitnike. Pošto znaju da Savet bezbednosti teško može postići ikonsensus stalnih članica za njeno ukidanje, oni podmeću „kukavičje jaje“ vršeći pritisak da se Beograd sam odrekne te garncije. Podrivanje njene važnosti u javnosti, vide kao prvu, nadajmo se, neuspešnu fazu.  

I.K. A pregovori Beograd - Priština?

Ž.J. Cilj Srbije treba da bude kompromis u okviru rezolucije SB 1244. Dakle, pitanje statusa, kao najvažnije, za Srbiju je i dalje otvoreno i kad tad mora doći na dnevni red. Važno je da sadašnja vlast, zbog žurbe ka EU, ne uskrati mogućnost i pravo onima koji dolaze posle nje da rešavaju to pitanje kompromisom, u skladu sa opšteprihvaćenim normama. Vlade na Zapadu i dalje su jednostrano svrstane uz separatističko vođstvo Albanaca. Jasno je da  to, slično kao u Rambujeu 1999. i Beču 2006, čini Albance nezainteresovanim za bilo šta osim da pregovore iskoriste kao „tehnologiju“ za dolaženje do priznanja. Sa stanoviša interesa trajnog mira i stabilnosti, bolje je neko vreme imati i „zamrznuti konflikt“ nego nametnuto rešenje, ili privid rešenja.

I. K. Šta su vaša zapažanja o regionu?

Ž. J. Područje bivše Jugoslavije, ne koristi dovoljno svoje potencijale za saradnju i razvoj. Treba da se oslobodi kompleksa inferiornosti. Naše vlade, umesto što neprekidno očekuje šta mogu dobiti od EU, SAD, NATO, i utrkivanja u dodvoravanju, treba da se okrenu sebi, da pokrenu ljudske, ekonomske, infrastrukturne i sve druge resurse, da se međusobno ekonomski povežu i da na taj način zasluže poštovanje i Zapada i Istoka.

(Skopski Dnevnik)