Poslanici Narodne skupštine Republike Srpske izglasali odluku o raspisivanju referenduma o Sudu i Tužilaštvu BiH, "ZA" glasalo 45 dok je 31 poslanik bio uzdržan

BANjALUKA - Poslanici Narodne skupštine Republike Srpske večeras su na posebnoj desetoj sjednici izglasali odluku o raspisivanju referenduma o Sudu i Tužilaštvu BiH.

Prihvaćena je odluka o raspisivanju referenduma sa 45 glasova "za" i 31 uzdržani glas.

Od 76 poslanika, koliko ih je prisustvovalo sjednici, 45 ih je podržalo odluku o reaktiviranju odluke o raspisivanju referenduma o nametnutim odlukama visokih predstavnika i pravosudnim institucijama na nivou BiH, dok je 31 poslanik bio suzdržan.

Bošnjački poslanici održali su pres-konferenciju sa koje su pozvali predstavnike međunarodne zajednice u BiH da reaguju. Poslanici iz Koalicije “Domovina” nisu prisustvovali glasanju i pozvali su međunarodnu zajednicu da spreči održavanje referenduma.

Na osnovu Dodikovog predloga, referendumsko pitanje o kojem će se izjašnjavati građani glasi: 

"Da li podržavate neustavno i nezakonito nametanje zakona od strane visokog predstavnika međunarodne zajednice, a posebno nametnute zakone o Sudu i Tužilaštvu BiH i primenu njihovih odluka na prostoru Republike Srpske?". 

Usvojen je i amandman Kluba poslanika SNSD-a u Narodnoj skupštini RS kojim se za dan održavanja referenduma utvrđuje prva nedelja po isteku 50 dana od dana stupanja na snagu odluke o referendumu. 

Odluka će, kako je predviđeno usvojenim amandmanom, stupiti na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku RS".

Međutim, da bi skupštinska odluka stupila na snagu, mora biti potvrđena i u Veću naroda RS, ali neće dobiti saglasnost Kluba Bošnjaka, navodi Fena.

18.23 - Pauza od 15 minuta, nakon čega će uslijediti glasanje.

17.43 - Milorad Dodik, predsjednik RS, je u svojoj završnoj riječi na kraju rasprave istakao da su se tokom rasprave pokazale mnoge razlike i da je RS u političkom smislu podjeljena na dvije političke koncepcije.

Dodik je istakao da i dalje tvrdi da oni koji su kritikovali referendum u raspravi nisu shvatili o čemu se radi i da rasprava očigledno nije bila dovoljna da im se objasni šta je bila intencija.

"Srpski narod je još prije početka rata bio tretiran kao agresor i kao neko ko je počinio genocid. RS je na kraju uspjela afirmisati svoju međunarodnu poziciju kao subjekta u dogovoranju. RS je u Dejtonski sporazum unijela svoju teritoriju i postala faktor u pregovaranju. Ona je potpisnik svih važnijih aneksa uključujući Ustav BiH i angažovanje viskoog predstavnika", rekao je Dodik, dodavši da RS samo nije učestvovala u potpisivanju Okvirnog sporazuma.

Dodik je rekao da je postizanje sporazuma u kojem su entiteti strane dovelo do uspostavljanja mira.

"RS je u početku zahvaljujući tadašnjoj vladajućoj strukturi odbacila Dejtonski sporazum. Kasnije smo shvatili šta nam Dejton može donijeti dobro i nekako smo se navikli na taj sporazum", rekao je Dodik.

On je naglasio da je poslije "Dejtonske faze" s Volfgangom Petričem počela "Briselska faza" u kojoj je visoki predstavnik počeo kršiti međunarodno pravo i Dejtonski sporazum.

Rekao je da je u periodu od 2000 do 2005 napravljeno 83 nove institucije pod plaštom stvaranja funkcionalnije BiH.

Naveo je da je aneksom 10 uveden visoki predstavik koji je imao mandat samo da tumači Dejtonski sporazum a ne da ga mijenja.

"Ne pravdam sebe ali bih mogao da izlažem da je za vrijeme moje vlasti bilo mnogo manje tih prenošenja. Ključni momenat razgradnje RS je bilo ukidanje fiskalnih nadležnosti a neću sad da govorim ko je to proveo, to je lako provjeriti. Arogancijom Pedija Ešdauna uvedena je klauzula da se u fiskalnom sistemu prvo namiruje BiH a tek onda iz onog što ostane da ide entitetima", rekao je Dodik.

Dodao je da su za vojsku date milijarde, a da RS od toga ništa nije dobila. Naglasio je da je njegov prijedlog bio da se ukinu oružane snage a da se BiH demilitarizuje.

"Da smo to uradili, ne bismo za nju potrošili preko tri milijarde", naveo je Dodik.

Dodao je da je Pedi Ešdaun imao zadatak britanske vlade da razvlasti RS i da ona na kraju postane "turistička atrakcija".

"Pediju Ešdaunu i njegovoj politici smo se suprodstasvili ja, moja politička partija i naša koalicija", rekao je Dodik.

Naveo je da je Dejtonski sporazum masovno devastiran od strane međunarodne zajednice i da su oni cijelo vrijeme ispunjavali očekivanja Bošnjaka o razvlašćivanju RS.

17.41 - Nedeljko Čubrilović, predsjednik Narodne skupštine RS je u svom obraćanju rekao da je sprovođenje referenduma u skladu sa međunarodnim pravom i da je legalno i legitimno, te da građani RS imaju pravo da o svakom pitanju izraze svoj stav.

"Demokratski iskazana volja građana mora se opštovati", rekao je on i dodao da su sve nadležnosti nelegalno prenesene sa entiteta na BiH za koje ne postoji saglasnost entiteta kao strana potpisnica Dejtonskog sporazuma.

Rekao je da postoje brojni dokazi da su Sud i Tužilaštvo donosili pristrasne odluke i da ove institucije nisu opravdale svoje postojanje.

14.20 - Cvijanovićeva je rekla da je Okić namjerno izokrenuo njene riječi.

"Nisam ponizila BiH nego sam samo rekla da je BiH sastavljena od njenih jedinica i rekla da RS ima oko 73 odsto nadležnosti za evropska pitanja. To je činjenica. Uzmite ustav i pogledajte", rekla je ona i dodala da je praksa pokazuje da je BiH nenormalna država.

Istakla je da podržava svačije pravo na jezik i pismo, ali da dok je radila u Kabinetu predsjednika Vlade nikad nije primila dopis iz Savjeta ministara na ćirilici, dodajući da pravo na pismo mora biti za sve jednako.

Na Okićevo izlaganje bilo je još nekoliko reakcija srpskih stranaka.

14.10- Mihnet Okić je u diskusiji u ime koalicije Domovina rekao da je referendumsko pitanje koncipirano na način kojim se krši Ustav BiH i koji nije u skladu sa pozitivnim propisima.

On je istakao da ga je premijer Cvijanović ponizila u svojoj diskusiji kad je govorila o RS.

"Mi imamo jednu državu i jednu zemlju koja se zove BiH a ovo ovdje je entitet", rekao je on i dodao da mu je Dodikovo obraćanje bilo "zamarajuće". Rekao je, takođe, da njegov klub više neće prihvatati dokumente napisane na ćirilici.

13.55 - Redovna diskusija je nastavljena izlaganjem poslanika SDS-a Nedeljka Glamočaka, koji je rekao da postoji problem u procesuiranju ratnih zločina, ali je SNSD-u zamjerio da nisu htjeli pomagati optuženima za ratne zločine i bivšim borcima, iako su bili u vlasti deset godina.

Preostalo je još pet redovnih diskusija, koje, po svemu sudeći, neće završiti prije poslijepodnevne pauze u 15 časova. Glasanje bi se moglo očekivati najranije kasno večeras, a možda i sutra.

13.20 - Željka Cvijanović, predsjednik Vlade RS, je istakla da su zaključci PIC-a nakaradni.

"Koji smo to član Dejtonskog ustava prekršili kada smo rekli da ćemo donijeti odluku o referendumu? Ustav BiH ne propisuje da Sud i Tužilaštvo BiH postoje", rekla je Cvijanovićeva.

Istakla je da mora postojati međusobno uvažavanje ako stranci žele da budu partneri vlastima RS, ponovivši da sazivanjem referenduma RS nije izašla iz okvira svojih nadležnosti.

Navela je da BiH sa ovakvim pravosuđem nikada ne može postati članica EU.

"Bez priče o referendumu niko se ne bi osvrnuo na problem pravosuđa o kojem pričamo godinama", istakla je ona.

13.04 - Senad Bratić, potpredsjednik Narodne skupštine RS i član SDA, je u svojoj raspravi istakao da u BiH ne postoji srpska, hrvatska i bošnjačka istina, već samo jedna istina poktrepljena činjenicama iznesenim u sudskim presudama po kojima se desio genocid u Srebrenici i zločini s elementima genocida u drugim opštinama.

Tvrdi da su ocjene srpskih predstavnika iznesene u skupštini o presudama za ratne zločine paušalne, i da ne stoje tvrdnje da se sudi samo Srbima i da se ne sudi Bošnjacima za ratne zločine.

On je istakao da su sve presude Suda BiH realne i zasnovane na činjenicama i odbio je tvrdnje srpskih poslanika da pravosuđe na nivou BiH nije naklonjeno Srbima već je, istakao je, u tim institucijama postignut puni nacionalni balans sa stranim sudijama kao korektivnim faktorom.

12.50 - Nakon nove serije replika, nastavljena je redovna diskusija izlaganjem Sonje Karadžić Jovičević iz SDS-a, koja je istakla da aktuelna vlast u RS implicira da je SDS protiv referenduma, što nije tačno.

Dodala je da i njena stranka smatra da Sud i Tužilaštvo BiH nisu trebali biti formirani.

Rasprava je ponovo nastavljena serijom replika. Ostala je još jedna redovna diskusija nakon koje bi se poslanicima trebao obratiti Milorad Dodik, predsjednik RS u ime predlagača sa završnom riječi.

11.29 - U skupštini je nastavljena redovna rasprava. Milanko Mihajlica iz SRS je rekao da se RS sada suočava sa pogrešnim politikama od 1997. i da je pitanje da li možemo da ispravimo danas ono što su oni radili 15 godina pogrešno.

"Preko 80 institucija formirano na nivou BiH zahvaljujući glasovima SNSD, DNS i SP", rekao Mihajlica.

11.10 - Prije par minuta u Narodnu skupštinu stigao je i predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik.

11.29 - U skupštini je nastavljena redovna rasprava. Milanko Mihajlica iz SRS je rekao da se RS sada suočava sa pogrešnim politikama od 1997. i da je pitanje da li možemo da ispravimo danas ono što su oni radili 15 godina pogrešno.

"Preko 80 institucija formirano na nivou BiH zahvaljujući glasovima SNSD, DNS i SP", rekao Mihajlica.

11.10 - Prije par minuta u Narodnu skupštinu stigao je i predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik.

Željka Cvijanović: Referendum o Sudu i Tužilaštvu BiH se mora održati, ne mogu se više "servirati" rešenja prema kojima se vrši erozija nadležnosti RS

Predsednik Vlade Republike Srpske Željka Cvijanović poručila je večeras da referendum o Sudu i Tužilaštvu BiH mora biti održan jer se ne mogu više "servirati" rešenja, prema kojima, svaki dan treba da se desi neka erozija nadležnosti Srpske.

"Takva rešenja nećemo jer i ovako decentralizovana zemlja može da se kreće ka EU. To su to uradile i druge složene države", rekla je Cvijanovićeva tokom rasprave na posebnoj sednici Narodne skupštine Srpske.

Ona je istakla da praksa tako složenih zemalja pokazuje da postoji formula i recept za evropski put, a koje ne dopuštaju da ovde budu primenjeni jer "svi treba da glumimo da je najvažniji nivo BiH za te procese".

Cvijanovićeva je navela da je u evrointegracijama uloga nivoa BiH samo 18 odsto.

Ona je pozvala na mudrost i da se u zakonskim rokovima definiše stav za vreme posle referenduma.

"Možemo mnogo da dobijemo na mnoge načine i sve to treba da iskoristimo kako bismo dobili bolje varijante za Republiku Srpsku od onog što sada imamo", naglasila je Cvijanovićeva.

Ona je ponovila da se referendumom samo vraća sistem u dejtonske okvire i da se ne radi nešto što je protiv Ustava.

"Hoću da nam pokažu član Ustava gde piše da postoje te institucije (Sud i Tužilaštvo BiH). Ne postoje nigde. Neću da nas varaju da nisu nametnute, nametnute su i neću da nas varaju kako to imaju pravo da to radi visoki predstavnik kada nema pravo da to radi", naglasila je Cvijanovićeva.

Ona je rekla da je u postupcima u vezi sa pravosuđem BiH Republika Srpska uvek bila fer i tražila da se ispravi samo ono što je nakaradno i da je zbog toga ušla u strukturalni dijalog, gde je Srpskoj obećano da će to biti ispravljeno.

Premijer Srpske je podsetila da je Srpska bila odlučila da neće biti referenduma ako bude prepoznata u procesu strukturalnog dijaloga.

"Toliko je bilo prevara, toliko obmana od ljudi koji sede u Sarajevu. Toliko puta su menjali dnevni red, oterali su naše profesore, stručnjake za ustavno pravo, jer su strukturalni dijalog hteli da svedu na nivo običnih činovnika", podsetila je Cvijanovićeva.

Ona je navela da je zbog takvih stvari Srpska morala svaki put apelovati na EU da takva praksa bude zaustavljena.

Posebna sednica Narodne skupštine Republike Srpske na kojoj bi trebalo da bude reaktivirana odluka o raspisivanju referenduma o Sudu i Tužilaštvu BiH biće nastavljena danas u 10.00 časova.

(Srna-Nezavisne novine-Tanjug)