Zdravko Ponoš: Diplomatija voli da ima jaku vojsku iza sebe

Svet danas ima četiri pola, EU, SAD, Rusiju i Kinu. Ti „stubovi" postoje sa nama i bez nas, mi to ne možemo da promenimo već treba da prilagodimo način ostvarenja svojih interesa takvoj podeli

Bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije, sada pomoćnik ministra spoljnih poslova Zdravko Ponoš ponovo je, nakratko, bio u centru pažnje javnosti. Za razliku od prošlog puta kad su za njega svi znali zbog sukoba sa ministrom odbrane Draganom Šutanovcem, Ponoš je ovog puta privukao pažnju izvlačeći naše i makedonske građane iz haosa Tunisa.

Iako su mnogi naši turisti nevoljno prekinuli odmor i teška srca se vratili iz Tunisa, Ponoš kaže da situacija nije bila nimalo naivna.

Ljudi koji su bili smešteni u hotelima nisu zapravo bili svesni šta se dešava. Ono što vide na TV, sukobe, nerede, pucnjavu, kilometrima je daleko od njih, oni to ne čuju i izgleda im bezbedno. Ali situacija uopšte nije takva. Aerodrom je povremeno bio zatvoren u glavnom gradu, uveden je policijski čas, uopšte nije bilo naivno.

Kako ste doneli odluku da se naši ipak moraju evakuisati iz Tunisa?

- Kada je nekoj zemlji narušen sistem vlasti, a to se u Tunisu dogodilo, onda postoji rizik za ljude, posebno strance. Mi smo procenjivali rizik, gledali kako druge države reaguju i zaključili da je vreme da izvlačimo naše turiste i građane. Prvo smo savetovali da ne putuju u Tunis, a onda smo ponudili mogućnost dobrovoljne evakuacije. Znate, mi nemamo mehanizme da prisilimo naše ljude da napuste neku stranu zemlju. Ali većina je prihvatila tu mogućnost, neki su oklevali pa su sačekali sledeći dan. To je razumljivo i tako se ponašala većina turista iz Evrope.

U MSP ste zaduženi za bilateralne odnose. Da li mi možemo da oslanjamo našu spoljnu politiku na čuvena četiri stuba - EU, SAD, Kina i Rusija? Da nismo mnogo mali da bismo se oslanjali na mnogo velike?

- Međunarodni odnosi dobrim delom zavise od strukture međunarodnog sistema. Mi živimo u jednom multipolarnom svetu koji, u ovom momentu, ima četiri pola i to su EU, SAD, Rusija i Kina. A male zemlje kao što je Srbija nemaju mogućnost da utiču na strukturu, mi treba samo da je prepoznamo i da prilagodimo način ostvarenja svojih nacionalnih interesa u takvoj strukturi. Kad biste neke druge zemlje pitali da li su to stubovi njihove spoljne politike, većina onih koji imaju racionalan pogled na stvari odgovorili bi isto. Ti „stubovi" postoje pa postoje, nismo ih mi kreirali. Mi samo treba da budemo svesni realnosti, da ne idemo glavom kroz zid nego da se snalazimo u takvoj strukturi. Kod nas postoji nerazumevanje, upravo ovako kako ste definisali pitanje, mi mali, a imamo četiri stuba. Ti stubovi postoje s nama i bez nas. U raznim oblastima se manje ili više oslanjamo na različite stubove.

Ali kao da nam nisu svi stubovi isti. EU je glavni, a kao da smo posle promene rezolucije u UN o Kosovu sa Rusijom bitno zahladili odnose, a nekad je Moskva bila glavni stub?

- Već sam objasnio da su ti stubovi stvar realnosti, a ne naših želja. Kako bude napredovao proces naših evropskih integracija, mi ćemo sve više biti deo EU stuba, a Rusija jeste i ostaće jedan od stubova naše spoljne politike na koji možemo čvrsto da se oslonimo. Nije došlo do zahlađenja nego do unapređenja naših bilateralnih odnosa i saradnje na multilateralnom planu. Na to ukazuju obim i trend ekonomske saradnje i snažna podrška koju nam Rusija pruža po pitanju Kosova. Konačno, ministar Jeremić je nedavno sa ministrom Lavrovim u Moskvi usaglasio nacrt deklaracije o strateškom partnerstvu koju će uskoro potpisati dvojica predsednika.

Da li bi možda bilo bolje da nam umesto pomenuta četiri stuba prioritet bude regionalna saradnja?

- Stubovi su jedno, a prioriteti nešto drugo. Regionalna saradnja je, pored evropskih integracija i rešavanja pitanja Kosova, jedan od prioriteta naše spoljne politike. Ne znam da li vam je poznato da je opšti utisak i to ne samo među evropskim partnerima, da odnosi među državama u regionu, posebno onih iz bivše SFRJ nisu bili bolji od vremena raspada zajedničke države. To se dobro vidi u našim odnosima sa Hrvatskom, ali i sa BiH i ostalim državama regiona.

Očekujete li da će posle odlaska Mila Đukanovića odnosi Srbije i Crne Gore biti bolji?

- Ni sa jednom zemljom odnosi nikada nisu toliko dobri da ne bi mogli da budu bolji. Saradnja sa Crnom Gorom i uopšte sa regionom jedan je od naših prioriteta. Ako postoje nove inicijative, sveže ideje, mi smo otvoreni za njih.

Koliko zaslugu za bolje odnose u regionu ima ministar Vuk Jeremić?

- Svi koji su se bavili spoljnom politikom ove zemlje imaju svoj doprinos u tome. A ako aludirate na nešto od retorike ministra Jeremića koja možda nije bila svima po volji, radilo se samo o otvaranju pitanja koja su morala da se otvore kako bi se rešavala. I to upravo radimo.

Mislite da je Jeremićeva retorika u stvari doprinela boljim odnosima u regionu?

- Nekima se sviđa kako govori ministar Jeremić, nekima ne. Ali to nije suština. Suština je da rešavamo sporna pitanja. Ako imamo pitanje izbeglica, moramo da ga rešavamo, a ne da to ostavljamo po strani. Izbegličko pitanje godinama je tavorilo, a ne mogu se graditi dobri odnosi na štetu izbeglica nego, između ostalog, zbog njihovog dobra. Ovo pitanje nije pokrenuto naravno samo retorikom gospodina Jeremića, nego zato što je kompletna atmosfera u odnosima sa Hrvatskom postala mnogo bolja. I vreme je da se te stvari rešavaju, jer prošlo je gotovo 20 godina od početka rata na ovim prostorima. Treba samo da se podsetimo šta je sve Evropa uradila do 1961. Zato bismo mogli da kažemo čak i da idemo sporo, a možda smo sad dobili malo na ubrzanju.

Kad smo već kod Jeremića, stvoren je utisak da spoljna politika koju on vodi nije ista kao i ona za koju se zalaže predsednik Boris Tadić?

- Najbolji odgovor na to pitanje dao je sam predsednik Tadić na sednici Skupštine, neposredno posle saopštavanja savetodavne odluke Suda pravde. Ne bih imao šta da dodam.

Ipak, bilo je nesuglasica. Prva kod povlačenja rezolucije Srbije u UN, o čemu je odlučio predsednik Tadić dok se Jeremić zalagao da se ona ne menja. Zatim odlazak na dodelu Nobelove nagrade i na kraju Jeremićeva kandidatura u DS?

- Široka podrška koju smo u UN obezbedili za prvu verziju rezolucije omogućila nam je da aklamacijom prođemo sa drugom, koja nam završava posao: zakočen proces priznanja Kosova, otvaramo dijalog sa Prištinom i imamo dodatni zamah na putu EU. Teško da bi takav uspeh bio rezultat nesuglasica na relaciji predsednik - ministar. Dalje, čini mi se da je tema odlaska na dodelu Nobelove nagrade predimenzionisana. Moj utisak je da su se njome mnogo više bavili mediji nego predsednik i ministar. Bilo bi lepo da živimo u zemlji u kojoj nema važnijih pitanja koja zahtevaju rešavanje na tom nivou. Za temu izbora u DS nisam relevantan sagovornik jer nisam član nijedne partije.

Kakvu biste vi doneli odluku o odlasku na dodelu Nobelove nagrade?

- Reći ću vam jedan kompleksniji pristup toj stvari. MSP svake zemlje i spoljna politika bave se svetom kakav jeste, a ne svetom kakav bi trebalo da bude. NVO i ombudsmani, ljudi koji se bave ljudskim pravima, imaju mogućnosti i pravo da se bave svetom kakav bi trebalo da bude. MSP mora da se bave svetom kakav jeste, a taj svet nije svet iz bajke. Uvek morate da se trudite da ostvarite one ciljeve o kojima smo već govorili i tražite najbolji način da ih ostvarite. Ponekad je to izbor manje štete. Srbija još nije u lagodnoj poziciji pod krovom EU, a ne možemo da zaustavimo ni vreme ni nevreme dok tamo ne stignemo.

Niste rekli šta biste vi lično odlučili, ići ili bojkotovati?

- Uradio bih onako kako je radilo i ovo ministarstvo, prvo vodeći računa o tim realističnim ciljevima spoljne politike. A kada bih se bavio pitanjima ljudskih prava, umesto u Oslo, putovao bih u Kinu da posetim zatvorenika. Na kraju krajeva, da bi se videli dometi i to šta je ispravno u spoljnoj politici a šta ne često treba da se slegne prašina, da prođe vreme kako bismo imali dovoljno dobar sud. Ponekad nije dovoljno da prođe par dana i da osluškujete samo odjeke u medijima ili odjeke onih koji su najglasniji.

Diplomatija voli da ima jaku vojsku iza sebe

U diplomatiju ste došli pošto ste razrešeni sa mesta načelnika Generalštaba Vojske Srbije. U čemu je razlika između ove dve profesije?

- To su dve povezane profesije. Vojska je alat spoljne politike i diplomatija voli kada iza sebe ima moćnu vojsku. Često je čini kredibilnijom ne da bi se ratovalo, već zato što sa moćnom vojskom možete da ostvarite spoljnopolitički cilj bez rata. Lično, diplomatija mi nije novost jer sam svojevremeno u Ministarstvu odbrane vodio međunarodnu saradnju. Ali naravno da ima i razlika. U Vojsci sam komandovao sa 30.000 ljudi pod oružjem, a ovde vodim jedan od sektora u ministarstvu. Dok sam bio u Vojsci, u stanu sam imao telefon vezan sa operativnim centrom preko koga su stizale loše vesti iz Srbije, a sad to, na sreću, nemam. I kad stigne neka loša vest te vrste, ona nije iz naše zemlje.

Da li ste prevazišli sukob sa ministrom Draganom Šutanovcem?

- Nas dvojica nismo imali lični, već profesionalni sukob. U ovom momentu radimo različite poslove, Šutanovac je ministar, a ja sam jedan od ne znam koliko pomoćnika ministara, tako da nemamo direktnu komunikaciju. Kad se sretnemo, pozdravimo se, to je stvar pristojnog ponašanja.

Kako vam danas izgleda Vojska Srbije?

- Trudim se da držim distancu jer ne radim više taj posao. Ali naravno imam emociju prema svemu što se dešava u vojsci i volim da čujem dobre vesti iz Vojske.

Mogući svi scenariji u pregovorima o Kosovu

Šta očekujete od pregovora Beograda i Prištine, kakvi su mogući scenariji i rešenja?

- Mogući su svi scenariji. Mi smo mesecima unazad spremni za razgovore, sad čekamo Prištinu. U razgovore ulazimo bez preduslova, bez gotovih rešenja jer ako bismo to imali onda razgovori ne bi imali ni smisla. Vratili bismo se na ono što nam je nudio Ahtisari, a to je neprihvatljivo i neodrživo. Ukoliko se krene na takav način, onda razgovori nemaju smisla.

Kada očekujete početak pregovora, a kada kraj?

- Odgovor kada će početi pregovori morate potražiti u Prištini, a kada će se završiti zavisi od toga koliko ćemo biti konstruktivni. Mi smo spremni da budemo konstruktivni i za nas nema zabranjenih tema.

Autor: Ana Mitić

(Pres)