Zbog recesije i pada proizvodnje moguća katastrofalna nestašica nafte

Zloglasne prognoze o predstojećoj katastrofalnoj nestašici nafte i drastičnom skoku cene crnog zlata od 2010. godine potresle su juče ionako ćudljivo svetsko tržište ovom strateškom sirovinom.

Dr Fatih Birol, glavni ekonomista Međunarodne agencije za energiju (koja prati snabdevanje 28 najrazvijenijih zemalja sveta crnim zlatom), i američki ekonomista Nurijel Rubini, koji je 2006. godine prorekao tekuću globalnu finansijsku krizu, saglasni su da će vrtoglavi uzlet cene nafte najverovatnije poništiti prve znake oporavka od recesije.

„Svetu već od iduće godine preti katastrofalna nestašica nafte, sa nesagledivim posedicama po tekući poredak”, upozorio je juče dr Birol iz Međunarodne agencije za energiju (IEA), u intervju londonskom „Indipendentu”.

Turobna procena dr Birola utemeljena je na prvoj sveobuhvatnoj analizi petropotencijala 800 vodećih nalazišta nafte širom sveta, koja inače čine tri četvrtine globalnih rezervi.

„Globalni energetski sistem je na prekretnici. Vodeća svetska nalazišta nafte sve su posnija. Proizvodnja crnog zlata rapidno opada, dok nove investicije u petrobiznisu koči globalna recesija. Zapadni uvoznici strateške sirovine moraju ubuduće računati sa osetnim rastom tržišne moći vodećih petroizvoznika iz Persijskog zaliva”, upozorio je dr Birol.

Vodeći globalni izvori nafte dostići će vrhunac proizvodnje za 10 godina, a ne za 20 godina, kako se doskora verovalo, ističe se u istraživanju IEA iz Pariza. Da podmiri potrebe rastućeg broja stanovništva i globalne privrede, svet do 2030. godine treba da pronađe šest novih petrorezervoara potencijala Saudijske Arabije, koja sada izvozi oko 11 miliona barela dnevno, mahom u SAD i Kinu.

Dr Birol upozorava vodeće zapadne zemlje da hitno razrade alternativne izvore energije, u protivnom će morati radikalno da izmene dosadašnji način života.

Profesor ekonomije na univerzitetu Stern u Njujorku Nurijel Rubini očekuje od 2010. godine takođe novi skok cena nafte, ali i drugih industrijskih sirovina (gvožđa, bakra, aluminijuma...), usled očekivanja prvih postojanih pokazatelja oporavka američke i kineske privrede već krajem 2009.

Od početka 2009. godine cena barela nafte već je inače porasla 59 odsto, dok je tona bakra poskupela čak 86 odsto.

Crno zlato dostiglo je 11. jula 2008. najveću cenu u istoriji od 147,27 dolara za barel. Oko Nove godine cena mernog bureta nafte srozala se na oko 47 dolara. Barel lake američke nafte sa septembarskim datumom isporuke dostigao je juče vrednost od skoro 72 dolara, usled očekivanja berzi da će – najavljeni ekonomski oporavak vodećih svetskih ekonomija (pre svih SAD i Kine) ponovo podstaći svetsku tražnju crnog zlata. 

Kartel 11 vodećih izvoznika nafte u sastavu OPEK-a, koji danas izvozi oko 27,7 miliona barela, najavio je tek neznatno povećanje isporuka u 2010. godini u visini oko 27,9 miliona barela.

Niko sa strane ne zna pouzdano kolike su stvarne rezerve nafte zemalja članica OPEK-a, upozorila je juče agencija DNA Indija.

(Politika)