Хроника | |||
Жарко Кораћ: Николић постаје стожер окупљања националистичких и антиевропских снага |
уторак, 08. јануар 2013. | |
Тешко је у овом моменту са сигурношћу рећи да ли ће ове године бити нових парламентарних избора у Србији. У целој тој причи главни проблем је тренутно високи рејтинг Александра Вучића и СНС, јер политичар је увек у искушењу да то капитализује на изборима - процењује за „Дневник“ потпредседник Скупштине Србије и лидер СДУ Жарко Кораћ, коментаришући чињеницу да влада која је тек стартовала говори о новој изборној утакмици. - Али у свему томе појављује се нови проблем, а то је утисак да се отпор косовској политици и европским интеграцијама, без обзира на изјаве, полако концентрише у кабинету председника Србије Томислава Николића, што доводи до једне нове динамике нашег политичког живота - сматра Кораћ.
* На које Николићеве потезе конкретно мислите? - То се јасно види из неких од изјава и потеза Томислава Николића, без обзира што он стално говори да подржава владу и да је за европске интеграције. Не само да су се поједине његове изјаве у старту негативно одразиле на односе у региону, него је сада потпуно јасно да његова платформа о Косову јесте била ударац настојањима Владе да се кроз преговоре затвори у овом тренутку, ако је могуће, косовско питање. Тако да ја мислим да се ствара једна врло негативна динамика, да председник Србије постаје стожер окупљања националистичких и антиевропских снага. * Да ли Влада има капацитет да се избори са целом ситуацијом у којој се Србија налази? - Ова влада, по мом мишљењу, има три карактеристике. Прво, очигледно је да један број министара не ради ништа и да нема никакву активност ни законодавну ни другу… просто они су статисти и у том смислу иако је то коалицона влада, они су били потпуно промашен избор. Под два, влада нема економски програм који би понудио одговор на најтеже питање са којим се Србија данас суочава, а то је економска ситуација. Имамо само неке парцијалне мере, али неки општи програм немамо и мене то веома брине. Да будем поштен, то ме и највише брине. Не мислим да је протекла влада у том смислу била боља, али то није утеха. Недостаје ми концентрација владе на економске проблеме, не знам зашто је то тако, али претпостављам због тога што су две најактивније личности у влади Дачић и Вучић потпуно удаљени од економских тема и један и други се не баве том темом ни формално ни суштински. Нејасно је да ли Динкић који се бави буџетом и фискалним питањима може да пружи одговор. А пошто је он практично био у свиом владама од 2000. очигледно је да не може, иако он има те економске ресоре, он се тиме не бави. И треће, мислим да је влада показала храброст у решавању косовског проблема и схватила да је он услов за европске интеграције и са тог становишта показала је већу храброст него претходна и то је, што се мене тиче, у позитивном смислу изненађујуће. Влада је дала врло јасне, тешке изјаве и у том делу има моју подршку. * А да ли, по вашем мишљењу, има реалних помака у делу којим се Влада највише поноси, а то је борба против криминала и корупције? - То се, нажалост, ради на начин који ће, нема никакве сумње, оставити горак укус у устима свима који желе системску борбу против корупције, јер увек је лако када један политичар говори о корупцији. Јасно је и да влада, или људи из владе, или из странака користе таблоиде, што је по мени огавно, и то таблоиде који су били одувек противни некаквој модернизацији и развоју Србије и по правилу су били везани за друге ствари. Не видим ништа што би могло да значи да се институције јачају. Ако сматрају да јавни тужилац не ради како треба, да постоји проблем у правосуђу нека то кажу. Међутим, овде испада да је најважније преко таблоида најавити хапшење, председавати политичким радним групама и непрекидно говорити да ће се сва корупција у Србији открити. Мислим да то баца тешку сенку на борбу против корупције и да ће то на крају и пресудити тој борби. Без обзира на подршку коју томе дају сами грађани, и они полако почињу да виде да је веће тежиште на политичким, него на стварним аспектима те приче, који морају бити правосудни пре свега. С. Станковић (Дневник) |