Žan Klajn: U BiH posle rata uloženo više nego u Nemačku i Japan

VAŠINGTON – Međunarodna zajednica je do sada za BiH potrošila 14 milijardi dolara, što je po glavi stanovnika mnogo više nego što je posle Drugog svetskog rata dato Nemačkoj ili Japanu za obnovu zemlje, i to bez većih rezultata, ocenio je bivši specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za BiH, Žak Klajn.

„Milijarda dolara pomoći je nestala, pa molim da mi oni koji znaju gde se novci nalaze kažu ili da ih vrate svojoj državi kojoj oni pripadaju, što se verovatno neće desiti”, rekao je Klajn u intervjuu za Glas Amerike (VOA).

On je izrazio zabrinutost zbog trenutnog stanja u BiH i dodao da će ukoliko Bosna i Hercegovina ne bude funkcionisala to diskreditovati EU, NATO i UN, koji su tvrdili da će ona biti uspeh.

„Ako Bosna i Hercegovina, koja je u srcu Evrope ne može funkcionisati, kako uopšte možete i pomisliti da će to funkcionisati u Avganistanu ili Iraku”, naveo je Klajn.

On je rekao da smatra da je budućnost BiH u EU, kao i da bi ulazak u NATO bio kratkoročno rešenje.

„Dakle, članstvo u NATO savezu bilo bi jedna stavka ka progresu, druga bi svakako trebalo da bude ekonomski razvoj, autoput iz Budimpešte do Dubrovnika. Drugim rečima, kada su ljudi zaposleni, kada imaju priliku da zarađuju, kada vide da za njih postoji budućnost, oni će biti aktivnije uključeni u mirovne procese”, zaključio je Klajn.

Po njegovim rečima, ekonomsko stanje u BiH je alarmantno, stopa nezaposlenosti je velika, a 25 odsto ljudi živi ispod nivoa siromaštva, što sve otežava dalji napredak zemlje.

Klajn je istakao da nacionalni lideri u BiH i dalje vode rat, „naravno ne oružani” i dodao da „ratni lideri nisu dobri lideri u miru”.

„U Bosni i Hercegovini je posle rata trebalo zakonom zabraniti nacionalne partije i reći da biste bili politička partija, morate imati ekonomsku platformu”, rekao je Klajn.

On je naveo da BiH moraju da definišu svoj ustav i reformišu mnoge zakone, kao što je i onaj koji nalaže da predsednik mora biti pripadnik jednog od tri konstitutivna naroda, što je po Klajnovim rečima besmisleno, jer znači da neko ko je na primer Jevrejin, a državljanin je BiH, ne može da se kandiduje za predsednika države.

(Beta)