Početna strana > Hronika > Zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO Havijer Kolomina Piriz: Srbija cenjen i dugoročni partner Alijanse. Srpski građani treba da budu bolje upoznati sa saradnjom Srbije i NATO
Hronika

Zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO Havijer Kolomina Piriz: Srbija cenjen i dugoročni partner Alijanse. Srpski građani treba da budu bolje upoznati sa saradnjom Srbije i NATO

PDF Štampa El. pošta
utorak, 07. decembar 2021.

 Zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO Havijer Kolomina Piriz izjavio je da je Srbija cenjen i dugoročni partner alijanse i da treba više učiniti kako bi srpski građani bili bolje upoznati sa saradnjom dve strane.

U intervjuu agenciji Beta uoči posete Beogradu, Kolomina Piriz je rekao da NATO u potpunosti poštuje politiku vojne neutralnosti Srbije i da od Beograda isključivo zavisi kakve će odnose imati sa alijansom.

„Srbija i NATO su partneri već 15 godina. Tokom tog vremena, naše partnerstvo se značajno razvilo. S druge strane, građani Srbije nisu uvek svesni nivoa saradnje njihove zemlje i NATO, kao ni koliko toga radimo zajedno. Javna diplomatija je stoga još jedno polje gde imamo posla, za dobrobit Srbije i NATO“, kazao je Kolomina Piriz, koji danas počinje dvodnevnu posetu Beogradu.

Kolomina Piriz, koji je od septembra ove godine zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO za politička pitanja i bezbednosnu politiku i njegov specijalni predstavnik za Kavkaz i centralnu Aziju, naveo je da je partnerstvo Srbije i NATO „jako i stabilno“ i da dve strane sarađuju na više nivoa, u političkom, vojnom i naučnom domenu.

„Srbija je cenjen i dugoročni partner našeg saveza, još od 2006. godine, kada se učlanila u program NATO-a Partnerstvo za mir. Uopšteno gledano, sadašnja saradnja je intenzivna i obostrano korisna, uspostavljena na način da se najbolje ispune potrebe Srbije, pri čemu Srbija sama odredjuje dinamiku i opseg aktivnosti“, dodao je španski diplomata.

On je rekao da je saradnja sa alijansom „od direktne koristi za građane Srbije, za mirnu i stabilnu budućnost te zemlje, kao i za širi region Zapadnog Balkana“.

„Ovu poruku treba redovno i jasno saopštavati javnosti, i pozdravljamo podršku državnih organa Srbije u tome“, kazao je zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga.

Kad je reč o politici vojne neutralnosti Srbije, Kolomina Piriz navodi da su „NATO i Srbija bliski partneri u proteklih 15 godina, u partnerstvu zasnovanom na bliskom političkom dijalogu i praktičnoj saradnji“.

Tačno je da bismo pozdravili kada bi zvaničnici i mediji u Srbiji više saopštavali javnosti u Srbiji koliko toga ova zemlja radi sa Zapadom i koliko joj Zapad doprinosi u pogledu opreme i podrške. Ta poruka se nekad građanima Srbije ne saopštava onoliko jasno koliko bismo voleli

„Moguće je istovremeno biti neutralan i partner NATO-a. Naše partnerstvo je dobro za Srbiju, za Zapadni Balkan i za NATO. Naše politike u regionu, među kojima je i naša politika otvorenih vrata, imaju za cilj jačanje stabilnosti i izgradnju veće saradnje. Šta god Srbija odluči, NATO će poštovati“, rekao je Kolomina Piriz.

Na pitanje da prokomentariše činjenicu da Beograd najviše kupuje oružje od Rusije i Kine, Kolomina Piriz je kazao da je Srbija suverena zemlja i da NATO „u potpunosti poštuje bezbednosne i spoljnopolitičke aranžmane koje odabere“. Dodao je da su vojne nabavke „pitanje nacionalne odluke“.

„Tačno je da bismo pozdravili kada bi zvaničnici i mediji u Srbiji više saopštavali javnosti u Srbiji koliko toga ova zemlja radi sa Zapadom i koliko joj Zapad doprinosi u pogledu opreme i podrške. Ta poruka se nekad građanima Srbije ne saopštava onoliko jasno koliko bismo voleli“, kazao je.

Dodao je da NATO ulaže u Srbiju kroz brojne projekte zasnovane na sporazumu o logističkoj podršci izmedju Srbije i NATO agencije za podršku i nabavke (NSPA). Taj sporazum propisuje načine na koje Srbija može da sprovodi praktične projekte u oblastima demilitarizacije, transformacije odbrane ili izgradnje kapaciteta, tako što omogućava pojedinačnim članicama i partnerima NATO da Srbiji obezbeđuju sredstva kroz Poverilačke fondove, naveo je.

Kolomina Piriz navodi da je saradnja „trajni proces“ i da na najvišem političkom nivou, između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, postoji „dobro uspostavljena komunikacija“.

„To samo po sebi predstavlja jaku osnovu za naš kontinuiran politički dijalog, koji je od ključnog značaja za jačanje obostranog razumevanja i poverenja. Prilikom posete vašeg predsednika sedištu NATO u Briselu maja ove godine, generalni sekretar NATO je pohvalio partnerstvo Srbije i NATO i ponovo potvrdio našu dugoročnu posvećenost pružanju podrške jačanju stabilnosti širom Zapadnog Balkana“, rekao je.

Podsetio je da su šefovi država i vlada članica NATO to ponovo istakli na samitu alijanse u Briselu u junu i da su ministri spoljnih poslova članica prošle nedelje u Rigi potvrdili čvrstu posvećenost saveza daljem pružanju podrške stabilnosti, bezbednosti i saradnji na Zapadnom Balkanu, kao i nastavku saradnje sa Evropskom unijom radi očuvanja stabilnosta i podrške reformama.

Srpskim zvaničnicima sa kojima će razgovarati tokom dvodnevne posete Beogradu, Kolomina Piriz će poručiti, kako navodi, da je Srbija cenjen i poštovan partner NATO i ključna zemlja za stabilnost Zapadnog Balkana, da je alijansa spremna da nastavi blisku saradnju na pitanjima od obostranog značaja, za dobrobit regionalne stabilnosti i evroatlantsku bezbednost.

Kao najočiglednije koristi od članstva u NATO-u, Kolomina Piriz izdvaja raspodelu troškova i zajedničku odgovornost za bezbednost.

„Odlični primeri raspodele troškova su aktivnosti NATO vazdušnog patroliranja. NATO vrlo ozbiljno shvata svoju odgovornost da očuva integritet, bezbednost i sigurnost svog vazdušnog prostora. Za države članice koje nemaju neophodne vazdušne sposobnosti postoje sporazumi kojima je obezbeđen jedinstven standard bezbednosti u čitavom vazdušnom prostoru NATO u Evropi“, rekao je španski diplomata.

Kao primer je naveo da članice NATO-a Albanija, Slovenija, Severna Makedonija i Crna Gora nemaju neophodna vazduhoplovna sredstva kojima bi doprineli NATO vazdušnom patroliranju iznad sopstvenih teritorija, i da samim tim njihov vazdušni prostor obezbedjuju letelice drugih zemalja.

Kolomina Piriz je ukazao na nekoliko primera saradnje Srbije i NATO-a, navodeći da taj savez pruža mogućnosti za usavršavanje i obuku oficirima Vojske Srbije koji pohađaju obuke u zemljama članicama alijanse.

„Razmenjujemo osoblje, izvršavamo zajedničke vežbe, delimo najbolje prakse. Pored toga, NATO pomaže Srbiji da razvija kapacitete za uspešno učešće u multinacionalnim operacijama pod vodjstvom UN i EU, u kojima Srbija pruža veoma značajan doprinos. Takođe, Srbija pomaže NATO. Na primer, vojnomedicinski timovi iz Srbije su poznati po svom znanju i stručnosti. Zato su pomogli NATO na obuci medicinskih timova Oružanih snaga Iraka. Na kraju, učimo jedni od drugih“, rekao je Kolomina Piriz.

Ocenio je da su Srbija i NATO u prethodnih 15 godina „postigli značajne rezultate“, blisko sarađujući na brojnim projektima. Jedan „odličan primer“ je u domenu civilnih vanrednih situacija uzrokovanih prirodnim nepogodama, poput poplava i šumskih požara, naveo je.

„Vežba NATO za civilnu spremnost ‘Srbija 2018’, koju su zajedno organizovali i u Mladenovcu održali Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i Evroatlantski centar za koordinaciju odgovora na vanredne situacije NATO-a (EADRCC), bila je od posebne važnosti. Bilo je oko 2.000 učesnika iz 40 zemalja, među kojima su članice i partneri NATO-a. Ovo je bila najveća vežba koju je organizovao EADRCC i prva kojoj je domaćin bila Srbija. Ove godine Srbija je učestvovala u sličnoj vežbi NATO-a u Severnoj Makedoniji“, kazao je.

On je rekao da „ljudi nisu dovoljno svesni značaja naučne saradnje“, navodeći da NATO ima „dugoročnu i raznovrsnu saradnju“ sa Srbijom u tom domenu kroz program Nauka za mir i bezbednost.

„Od 2006. godine, Srbija je doprinela u preko 30 aktivnosti u okviru ovog programa. Među njima su projekti u poljima energetske i ekološke bezbednosti, odbrane od hemijskog/biološkog/radiološkog/nuklearnog oružja, borbe protiv terorizma, sajber odbrane i bezbednosti ljudi“, naveo je.

(Beta)