Vukadinović: Rezolucija o „genocidu u Srebrenici“ i pritisci u vezi sa prijemom „Kosova“ u Savet Evrope dodatno povećali patriotske indikatore javnog mnjenja. Velika podrška Rusiji. Evro-integracije još uvek „sveta krava“ za veliki broj građana

Poslednje, majsko istraživanje pokazuje do sada najveći stepen „rusofilnog“ raspoloženja srpske javnosti, što je moram priznati čak i mene u prvi mah iznenadilo, kaže za Sputnjik koordinator ispitivanja i glavni urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović.

U Srbiji postoji čvrst konsenzus oko glavnih nacionalnih pitanja, a gotovo apsolutna većina građana nepokolebljivo podržava Rusiju, pokazalo je novo istraživanje Nove srpske političke misli (NSPM), rađeno za RT Balkan u periodu od 15. do 23. maja na uzorku od 1.000 ispitanika.

„Reč je o najrusofilnijem i najpatriotskijem nalazu koji smo dobili od kako radimo ovakva istraživanja“, objašnjava Vukadinović.

Rusofilija u Srbiji na istorijskom nivou

Na svim prethodnim istraživanjima procenti podrške Rusiji su uvek bili jako visoki, još od prvog rađenog u prvoj polovini 2022. godine kad je NSPM objavila podatak „kog su sigurno imali i drugi ali su ga prikrivali“ da se 82, 2 odsto građana Srbije protivi uvođenju sankcija Rusiji, podseća Vukadinović.

Poslednje istraživanje pokazalo je da se sankcijama Rusiji protivi skoro 85 odsto (84,6) građana.

Ta brojka ostala je kao reper enormne popularnosti koju Rusija ima u srpskoj javnosti, uprkos nezanemarljivim naporima raznih političkih i medijskih faktora da podršku Rusiji u javnom mnjenju Srbije devalviraju, dodaje Vukadinović.

Poslednje istraživanje pokazalo je da se sankcijama Rusiji protivi skoro 85 odsto (84,6) građana dok sankcije podržava 6,1 odsto, „što je istovremeno i najviši i najniži rezultat otkad to pitanje postavljamo“, ističe Vukadinović.

Srebrenica „digla“ srpski patriotizam u nebesa

„I sva druga pitanja iz tzv. nacionalnog i patriotskog spektra koja se tiču Kosova i Metohije, eventualne spremnosti da se prihvati nezavisnost Kosova za članstvo u EU, ocena o tome ko je krivac za rat u Ukrajini i slično beleže neku vrstu patriotskog 'pika' (vrha) u ovom maju.“

82 odsto se građana Srbije protivi kvalifikaciji događaja iz Srebrenice kao genocida

Prema Vukadinoviću, glavni faktor i generator takvih nalaza istraživanja je klima stvorena poslednjih nedelja u vezi sa Rezolucijom o takozvanom genocidu u Srebrenici.

Poslednje istraživanje NSPM pokazalo je da se 82 odsto građana Srbije protivi kvalifikaciji događaja iz Srebrenice kao genocida. Na pitanje „Da li se po Vašem mišljenju u Srebrenici 1995. godine dogodio genocid“, potvrdno je odgovorilo svega 5,3 odsto ispitanika.

„Terenski deo našeg istraživanja okončan je na sam dan glasanja u Njujorku, tako da se period istraživanja poklopio sa kulminacijom te teme i najnovijim pritiscima na Srbiju u vezi sa tom rezolucijom. A to je čak i često anesteziranu i pomalo malodušnu srpsku javnost na neki način naelektrisalo i podsetilo na neke stvari koje su ponekad skoro zaboravljene iz različitih razloga, ili prikrivene nekim kampanjama ili aktuelnijim temama ili problemima. Tako da je sve to ponovo razbuktalo ove patriotske parametre i diglo ih u nebesa u našim nalazima.“

Stav Rusije ne samo o Srebrenici nego i o Kosovu i Metohiji i najnovijim pritiscima na Srbiju u vezi sa članstvom tzv. Kosova u Savetu Evrope bio je glavni generator koji je rezultirao ovakvim porastom ionako visokih nacionalnih i patriotskih parametara, ističe Vukadinović.

Novi pritisci povećavaju rusofiliju, evropski put kao sveta krava

Realno govoreći, teško je i zamisliti da ti nalazi mogu još da porastu kad je reč o pitanjima da li bi građani pristali na nezavisnost Kosova u zamenu za članstvo u EU (80 odsto protiv) ili o uvođenju sankcija Rusiji, dodaje Vukadinović.

„Ali nije to isključeno ako se nastavi politički i svaki drugi pritisak na Srbiju ili Beograd i po pitanju Kosova i odnosa sa Rusijom. Nije isključeno da dođe do nekog pomaka jer polako se već približavamo brojkama koje govore ne o većinskom, ne o apsolutno većinskom, nego o apsolutno apsolutno većinskom raspoloženju javnosti. Odnosno, o protivljenju nekim politikama i nekim stavovima ili potezima koji se očekuju od Srbije.“

Jedina dilema u poslednjem istraživanju tiče se tzv. evropskog puta Srbije. Rezultati su pokazali da 45,4 odsto ispitanih veruje da ni posle svega što se prethodnih godina i meseci dešavalo, ne bi trebalo prekidati evropski put i odustajati od evropskih integracija. Da o tom famoznom putu ne bi trebalo više ni misliti veruje 30,5 odsto ispitanika, dok ih 24,1 odsto ne zna ili nema odgovor.

Podeljenost srpskog javnog mnjenja o evropskom putu Vukadinović objašnjava posledicom višedecenijske pro-EU propagande koja je kod građana stvorila uslovni refleks zbog kog se evropski put se tretira kao neka sveta krava, makar i retorički.

(Sputnjik)