среда, 17. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Вук Јеремић: Србија не би била примљена у ЕУ чак и да призна Косово
Хроника

Вук Јеремић: Србија не би била примљена у ЕУ чак и да призна Косово

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 07. новембар 2023.

 Председник Народне странке Вук Јеремић изјавио је да би требало одлучно и јасно одбацити понуду Европске уније (ЕУ) којом од Србије тражи стварно признавање Косова и Метохије као независне државе, а заузврат јој нуди „привремени наставак илузије“ да ће постати чланица уније.

„Србија не би била примљена у ЕУ чак и да призна ’Косово’ и зато мора да одбаци ’француско-немачки’ план за независност Косова и Метохије и редефинише своје односе са ЕУ тако да тежи чланству у Европском економском простору (ЕЕП), које је оствариво и не захтева признавање ’Косова’“, рекао је Јеремић телевизији Блиц.

Србија не би била примљена у ЕУ чак и да призна ’Косово’ и зато мора да одбаци ’француско-немачки’ план за независност Косова и Метохије и редефинише своје односе са ЕУ тако да тежи чланству у Европском економском простору (ЕЕП), које је оствариво и не захтева признавање ’Косова’

Јеремић је истакао да је Народна странка једина странка која се залаже за одбацивање „француско-немачког“ плана не само на нивоу слогана, него нуди јасну политику и конкретне кораке како да се то постигне а да се истовремено не наруше економски односи са ЕУ.

„Србија би требало да затражи редефинисање Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ и раздвајање политичких и економских интеграција. Економска интеграција – да, али политичка интеграција – не, јер нам траже да признамо ’Косово’, што је неприхватљиво“, рекао је Јеремић, саопштено је из Надоне странке.

Јеремић, који је и бивши министар спољних послова, навео је да и ниједна друга држава Западног Балкана такође неће постати чланица ЕУ, него ЕЕП, што подразумева унутрашње реформе врло сличне оним које се спроводе у процесу приступања ЕУ.

„ЕЕП је све што и ЕУ, осим заједничке спољне и безбедносне политике, коју Србија не може да има са ЕУ због неприхватљивог услова да призна ’Косово’ и да уведе санкције Русији. То је такође повезано са Косовом и Метохијом, јер се не може у истом даху бити и против независности ’Косова’ и за санкције Русији, због њиховог права вета у Савету безбедности УН“, рекао је Јеремић.

Јеремић је навео да је Народна странка одлучила да на изборима наступи „самостално, часно и поштено“ под слоганом „Сигуран избор – озбиљни људи“ и да кандидује одлучно одбијање „француско-немачког“ споразума, повратак економске суверености Србије и забрану ископавања литијума, што ће грађани препознати на изборима расписаним за 17. децембар.

Данас на свету не постоји технологија ископавања литијума која не подразумева трајно и неповратно уништавање животне средине. Литијум се нигде на планети не ископава тамо где живе људи. Србија би била прва држава у којој би се ископавао литијум тамо где живе људи

„Данас на свету не постоји технологија ископавања литијума која не подразумева трајно и неповратно уништавање животне средине. Литијум се нигде на планети не ископава тамо где живе људи. Србија би била прва држава у којој би се ископавао литијум тамо где живе људи“, рекао је Јеремић.

Он је додао да Србија не може бити место на којем се изводе експерименти са потенцијално фаталним последицама.

„Немачка има неколико пута више литијума од Србије али га не ископава. Да ли они не копају литијум зато што су глупи? Не, него чувају своју земљу, воду, ваздух и народ и очекују од ових који би требало да буду у колонијалном положају у односу на њих да угрозе своју земљу, воду, ваздух и народ. Народна странка томе каже одлучно ’не’“, додао је Јеремић.

Јеремић је навео да Србија мора да поврати финансијски систем под своју контролу отварањем Државне развојне банке и домаћих комерцијалних банака.

„Хитно мора да се заустави огромно задуживање у иностранству и давање тог новца страним компанијама за субвенције које износе и до 144.000 евра по радном месту. Субвенције из државног буџета је потребно преусмерити на пољопривреду, као и на домаћа мала и средња предузећа“, закључио је Јеремић.

(Фонет)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер