Vuk Jeremić: Protiv sam pristupanja Srbije u NATO, vojna neutralnost treba da uđe u Ustav; Spoljnu politiku Srbije prisvojio jedan čovek

 Mi kao stranka postojimo manje od mesec dana. Učinićemo sve da dođe do što šireg opozicionog bloka (na predstojećim izborima) u Beogradu. Kakvi god bili rezultati izbora naša borba za promenu sistema u Srbiji će biti nastavljena.

Ovako je odgovorio Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke, na pitanje jednog od građana sa Fejsbuka o izborima za Beograd, ali i da li će se povući iz politike ako na njima ne pređe cenzus. Jeremić je, odgovarajući za Danasov „Intervju na mreži“, u kojem građani direktno postavljaju pitanja na društvenoj mreži, rekao i da se nije osećao naročito prijatno kada je Beli Preletačević na predsedničkim izborima ostvario bolji rezultat od njega.

Bivši ministar spoljnih poslova govorio je i o trenutku kada je dijalog o Kosovu i Metohiji iz Ujedinjenih nacija prebačen na Evropsku uniju, što je onemogućilo da se uloži veto na to pitanje. Građanin koji je postavio ovo pitanje je konstatovao da je Boris Tadić bio umešan u ovu odluku.

„Mislim da nije nikakva tajna da sam se ja tome žestoko protivio, ali na kraju ostao u tom  stavu usamljen i preglasan“, rekao je Jeremić. “I danas mislim da to nije trebalo raditi. Ali zanimljivo je da me za to napadaju uglavnom oni koji su učestovali u vlasti 90-ih godina i zbog čije politike smo i došli u situaciju da budemo bombardovani, a da Kosovo postane predmet bavljenja međunarodne zajednice. Da toga nije bilo, ne bi bilo ni potrebe da se na bilo kojoj međunarodnoj instanci pregovara.“

Kosovo i NATO

Vuk Jeremić rekao je na pitanje o razrešavanju „Gordijevog čvora“ oko Kosova da trenutno ne vidi da postoji dovoljno političke volje da do takvog kompromisa dođe, ali da treba istrajati u naporima da se to postigne. On je ponovio i svoj stav da Srbija nikako ne treba da uđe u NATO i misli da vojna neutralnost Srbije treba da uđe u Ustav.

„Protiv sam pristupanja Srbije NATO“, odgovorio je predsednik Narodne stranke. „Ali, verujem da će režimski mediji i botovi nastaviti da me po tom pitanju kleveću. Ništa ne može biti dalje od istine nego tvrditi da sam za NATO. To bi bilo kao da za Vučića govorite da se pristojno ponaša.“

Slučaj "Topčider"

Jednog od čitalaca je interesovao i slučaj Topčider, kada je Vuk Jeremić pre izborne trke za predsednika pozvan da da izjavu, i koliko je on mogao da pomogne kao ključni svedok. Radi se o ubistvu gardista koji su stradali 2004. godine pod još nerazjašnjenim okolnostima.

„Slučaj Topčider je besramno ispolitizovan i iskorišćen da bi se jednokratno naneo udarac mojoj kandidaturi za predsednika pre nego što je ona i objavljena“, odgovorio je na pitanje Jeremić. „Da je postojala bilo kakva namera da se slučaj Topčider ponovo istraži nakon 2012. godine, to je ova vlast itekako imala vremena i resursa da učini. A nije. Ja o tom slučaju jako malo znam, što sam preneo nadležnim organima. Ljude je bila sramota što su me uopšte i ispitivali jer je svima bilo jasno da je po sredi isključivo politička motivacija“.

Finansiranje

Građane koji su postavljali pitanja na Fejsbuku je ineteresovalo ko su donatori Narodne stranke, a jedan od njih je dao podatak da je na račun CiRSD-a stiglo oko tri miliona evra donacija. Jeremić je pozvan da prokomentariše i to zašto neće da imenuje donatore.

„Donatori su velike i ugledne međunarodne korporacije čiji sam ja međunarodni savetnik. Ne želim da njihova imena provlačim kroz blato domaće politike. Ta imena su poznata poreskim organima, s obzirom na to da su sve uredno prijavljene“, naveo je on.

Na pitanje o poreklu novca kojim raspolaže, bivši predsednik Generalne Skupštine UN je rekao da od 2013. godine kada više nije u državnoj službi, za život zarađuje kao član savetodavnih i upravnih odbora velikih međunarodnih kompanija, koje ne posluju u Srbiji.

„Ne beznačajan deo tih sredstava dajem na stipendiranje naših studenata u zemlji i inostranstvu“, dodao je Jeremić.

Diplomatija

Kao političar sa velikim iskustvom u diplomatiji, građani su ga pitali i o sadašnjoj spoljnoj politici.

„Spoljna politika je danas kao i uostalom sve drugo potpuno privatizovana i prisvojena od strane jednog čoveka, koji za to nije naročito nadaren. Zato nam se često dešavaju ozbiljni gafovi, poput krize u odnosima sa Makedonijom zbog povlačenja celokupnog osoblja ambasade ili besmislene i štetne ideje o slanju pisma Evropskoj komisiji u kontekstu katalonske krize.“, misli bivši ministar spoljnih poslova.

Da li je morao da koketira između Istoka i Zapada u borbi za mesto generalnog sekretara UN zanimalo je jednog građanina. Jeremić  je odgovorio da je svakako u toj trci u koketiranju bio najbolji pobednik, jer  u borbi za mesto sekretara nije moguće biti izabran ukoliko se oko kandidature ne slože svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti.

(Danas)