Vuk Jeremić: Neophodno da Međunarodni sud pravde radi bez dodatnih pritisaka

Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić pozvao sve članice Ujedinjenih nacija da dozvole Međunarodnom sudu pravde da neometano razmatra slučaj jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i da u ovoj "presudnoj fazi" radi bez dodatnih pritisaka.

U obraćanju na specijalnoj sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj se razmatrao najnoviji izveštaj generalnog sekretara Ban Ki Muna o situaciji na Kosovu, ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić pozvao je sve članice Ujedinjenih nacija da dozvole Međunarodnom sudu pravde da neometano razmatra slučaj jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

Srbija veruje, naglasio je Jeremić, da neslaganja oko statusa Kosova ne smeju da koče zajednički rad na poboljšanju života svih stanovnika pokrajine i da je Beograd radio sa svim legitimnim učesnicima na terenu na Kosovu, a da pri tom nije kršio odredbe svog Ustava.

Jeremić je pozdravio to što je UNMIK "uspešno završio svoju rekonfiguraciju", kako je rekao generalni sekretar UN u svom izveštaju, i istakao da je "ključno važno" da Savet bezbednosti podrži prisustvo UNMIK-a u porkajini kao "presudnog stuba mira i stabilnosti".

Srpski šef diplomatije je rekao da se ne sme kočiti sposobnost UN da radi efikasno sa evropskom misijom na Kosovu Euleksom.

Obaveze koje su preuzete pred UN moraju biti poštovane, počevši od obaveza preuzetih Rezolucijom 1244 iz 1999. godine do Plana generalnog sekretara u šest tačaka, rekao je Jeremić.

Obaveze koje su preuzete pred UN moraju biti poštovane, počevši od obaveza preuzetih Rezolucijom 1244 iz 1999. godine do Plana generalnog sekretara u šest tačaka, rekao je šef srpske diplomatije.

Jeremić je takođe istakao da je još uvek potrebno statusno neutralno prisustvo Kfora da bi se zaštitile enklave kosovskih Srba i srpska svetilišta od pretnji upada i napada.

Kao goruće nerešeno pitanje Jeremić je podvukao pitanje olakšavanja ulaska sprskih zvaničnika u pokrajinu i njihovog kretanja, naglasivši da se ta prepreka mora rešiti na način koji je neutralan po pitanju statusa i u saglasnosti sa Rezolucijom 1244.

Takođe je podsetio na problem interno raseljenih lica i naglasio da je samo 31 osoba od 200.000 raseljenih kosovskih Srba uspela da se vrati na Kosovo u tromesečnom periodu koji obuhvata ovaj izveštaj generalnog sekretara, iako su hiljade izrazile želju da to urade.

Najmoćnije telo svetske organizacije razmatralo je izveštaj šefa UN o stanju na Kosovu, koji je predstavio šef misije UNMIK-a Lamberto Zanijer.

U izveštaju se navodi da su UNMIK i kosovska misija Evropske unije u protekla tri meseca postigli određen napredak u pokušajima da uspostave saradnju između Beograda i Prištine, pri čemu najozbiljniji problem predstavljaju uslovljavanja lidera kosovskih Albanaca.

"Napori mog specijalnog izaslanika da sa Beogradom i Prištinom i uz blisku saradnju EU potakne praktičnu saradnju proizvali su ograničen uspeh. Iako su vlasti u Beogradu pokazale interes da se pronađe pragmatičan pristup, vlasti u Prištini postavljaju preduslove koje je u praksi teško ispuniti", navodi se u novom izveštaju šefa UN, o kome će Savet bezbednosti UN raspravljati 15. oktobra.

Ban je upozorio političke lidere da se, tokom kampanje za novembarske lokalne izbore, uzdrže od zapaljivih izjava, jer bi takav jezik mogao podići opasnost od izbijanja novog nasilja, posebno na severu Kosova.

Generalni sektretar UN je, takođe, upozorio da na aktivnosti njegovog specijalnog izaslanika za Kosovo, Lamberta Zanijera utiče i tekući proces određivanja legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova pred Međunarodnim sudom pravde, pa vlasti u Beogradu i Prištini, pre donošenja bilo kakvih odluga, vagaju kako će njihovi potezi biti protumačeni pred tim sudom.

"Stavovi Beograda i Prištine su i dalje suprotni kada je u pitanju status Kosova. U Prištini, nastavljeni su povremeni pozivi na ukidanje UNMIK-a... Od mog prethodnog izveštaja, još dve države priznale su nezavisnost Kosova čime je taj broj dostigao 62", navodi se u Banovom izveštaju.

Izveštaj Ban Ki Muna, kao što je već uobičajeno, ambasadorima petnaestočlanog tela predstaviće šef UNMIK-a Lamberto Zanijer, a stavove vlasti u Prištini zastupaće tamošnji ministar spoljnih poslova Skender Hiseni.

"Iako su vlasti u Beogradu zauzele pragmatičan stav o rešavanju nekih od otvorenih pitanja, vlasti u Prištini ostaju nespremne da se uključe ukoliko im se ne omogući da prema kolegama iz Beograda nastupaju kao jednaki, što je neprihvatljivo za Beograd", naveo je Ban, podsećajući da je UNMIK 1. jula sveden na planiran broj od 510 službenika,

Ipak, kako je naveo Ban, UNMIK je zadržao važnu ulogu posrednika između vlasti u Prištini i tri srpske opštine na severu Kosova, pri čemu lideri tamišnjih Srba smatraju da je UNMIK i Kfor jedino imaju međunarodni mandat.

Upozoravajući na nedostatke u pripremama za predstojeće lokalne izbore na Kosovu, prve o kojima će kompletnu brogu preuzeti kosovske vlasti, šef UN je istakao da se za učešće prijavilo ukupno 76 partija, odnosno 35 albanskih, 23 srpske, sedam bošnjačkih, četiri turske, dve crnogorske, dve koje okupljaju Aškalije i po jedna Roma, Egipćana i Goranaca.

Ban je, istovremeno, naveo da je Skupština zajednice srpskih opština pozvala srpske stranke da bojkotuju kosovske lokalne izbore i da je vlada u Beogradu smatra da nema uslova za srpsko učešće na izborima, kao i da glasanje nije u liniji sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.

UN podsećaju i da su najave potpisivanja protokola o policijskoj saradnji između Euleksa i Beograda dočekane sa velikim otporom vlasti u Prištini, ali pre svega pokreta za samoopredeljenje "Vetevendosje", pa je tokom protesta demolirano 26 vozila misije EU, kao i da je ta organizacija zatražila povlačenje Euleksa sa Kosova.

Kao i u svim prethodnim izveštajima UNMIK-a, koji su u prethodnih deset godina stizali u Njujork, šef svetske organizacije izrazio je nezadovoljstvo procesom povratka prognanih, navodeći da se na Kosovo u junu i julu vratilo svega 236 osoba, od čega 31 osoba srpske nacionalnosti.

(RTS)